Cokolada

Čokolada  je poslastičarski proizvod koji se pravi od kakaa,masti, zaslađivača i drugih dodataka. Najčešće se proizvodi u obliku tablica. U nekim državama, posebno u Meksiku, dosta se koristi čokolada u obliku pića na vodi ili nekoj drugoj tečnosti.

Čokolada ima visoku energisku vrednost - 100 g čokolade 500-600 kalorija.

Kakao, glavni sastojak čokolade, potiče iz tropskih nizija u Juznoj Americi a gaji se poslednja 3 milenijuma u Centralnoj Americi i Meksiku. Prvi zapis o njegovoj upotrebi potiče iz oko 1100g.p.n.e  Mezoameričke civilizacije, uključujući Maje i Asteke, spremale su čokoladna pića pod imenom „gorka voda“. Ovom piću su dodavali arome vanile i cili papricica. Kakao i čokolada su smatrani za luksuzne i skupe proizvode u Srednjoj Americi u doba pre dolaska Evropljana. Po staroj meksičkoj legendi, čokolada je bila piće bogova u raju, a seme drveta kakaoa su bogovi dali ljudima kao blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.

U 18. veku, mehanički mlinovi za mlevenje kakaoa su omogućili proizvodnju čvrste čokolade.

Dobra čokolada se pravi od pažljivo odabranih vrsta zrna kakaa i njihove mešavine. Postoje tri osnovne vrste kaka zrna: Forestero, Kriolo (najstarije i najređe) i Trinitario.

Kakao drvo ili Theobroma cacao  raste u području ekvatora, a daje plodove dva puta godišnje. Rod nije podjednakog kvaliteta, pa se zrna boljeg roda koriste za kvalitetniju čokoladu.

Seme kakaoa ima gorak ukus, i potrebno je da prevri da bi razvilo karakterističnu aromu i boju. Posle fermentacije, zrno se ljušti, suši i peče u specijalnim bubnjevima na temperaturi od 120 do 140 stepeni C. Zatim se drobi, seje kroz sito i sortira po veličini. Kakao zrna se melju, kako bi se dobila gusta kakao masa. Obradom, pod velikim pritiskom od nje nastaje kakao buter (presovanjem se oslobađa višak masnoće) i kakao prah.

Količina masnoće u kakao zrnu je 54%, ali mogu se napraviti i vrste ove poslastice sa nižim procentom.

U zavisnosti od željene vrste čokolade pravi masa. Zatim se smesa propušta kroz valjke čime se dobija fina struktura, posle čega je čokolada meša na temperaturi od 60 do 80 stepeni , što može trajati i više sati. Na kraju se dodaje lecitin i kakao buter.Ovako spremljena čokolada može se transportovati ili izliti u željeni oblik.

Crna čokolada se pravi od kakao mase, kakao butera i secera, mlečnoj se dodaje i mleko u prahu.

• Čokolada za kuvanje ili nezaslađena čokolada ne sadrži dodatke poput mleka ili secera

• Crna čokolada sadrži veći procenat kakao zrna (minimum 50% kakao delova). Ostali sastojci su šećer,vanila,soja i lecitin Smatra se najkvalitetnijom i najzdravijom vrstom čokolade. Crna čokolada se može podeliti prema procentu kakaoa, kakao butera i šećera. Ukoliko sadrži najmanje 15% tečnog kakaoa i isto toliko kakao butera, a minimum ukupne količine kakao delova je 60%, onda spada u slatke čokolade. Ukoliko je procenat tečnog kakaoa najmanje 35% i isto toliko kakao butera i šećera, onda spada u gorke čokolade.

• Mlečna čokolada sadrži iste sastojke kao i crna, ali se dodaje i mleko u prahu, čiji kvalitet zajedno sa procentom kakao delova određzuje kvalitet. Smatra se da mora imati minimum 30% kakao delova.

• Bela čokolada sadrži sve sastojke kao i mlečna osim što ima kakao buter, a ne kakao masu. Kvalitetna bela čokolada mora imati minimum 26% kakao delova, odnosno kakao butera.

Čokolada se čuva na suvom i hladnom mestu, na temperaturi od 10-15°C i vlažnosti vazduha 60-70%, najbolje u zatvorenoj posudi, budući da lako apsorbuje mirise. Ukoliko je temperatura povišena, kakao buter će se otopiti, rekristalisati na površini, što neće promeniti ukus, ali hoće izgled.

Ukoliko je vlažnost povišena, rastvoriće se kristali šećera, koji će se rekristalisati, stvarajući prevlaku, ovo će promeniti i ukus.

100g cokolade sadrzi:

• belančevine 10g
• masnoće 27g
• ugljenihidrati 54g
• kalijum 400
• magnezijum 300 mg
• fosfor 250 mg
• kalcijum 100 mg
• natrijum 12 mg
• gvožđe 3 mg
• teobromin 500 mg

Najskuplje cokolade na svetu:

Chocopologie - Kraljica među čokoladama

Sviđa vam se kako ovo izgleda? Naravno da vam se sviđa. Jedan kilogram ove čokolade košta više od većine frižidera, a za 50 tabli ove čokolade mogli biste da kupite garsonjeru u Beogradu. Pravi je kompanija “Knipschildt”, a pola kilograma košta neverovatnih 2600 dolara. Ova basnoslovno skupa poslastica ujedno je i najskuplja na svetu, a za njenu cenu krivi su vrhunski sastojci. Recept se sastoji iz 70 postotne Valrhona čokolade i slatke pavlake, pa se ova smesa 24 sata namače u vanilu i čisto ulje od tartufa, dok se kakao dodaje ručno.

Noka - Čista egzotika

Ova poslastica je prava egzotična lepotica. Nokine čokolade prave se od najboljeg kaka iz Venecuele, Trinidada, Obale Slonovače i Ekvadora. Sačinjena je od 75 odsto kaka i ostalih uobičajenih sastojaka, sa jednom bitnom razlikom – potpuno je prirodna. U ovaj slatkiš se ne dodaju aditivi, kao ni aroma vanile, čime se njen proizvođač Noka Vintages Collection posebno ponosi, do te mere, zapravo, da je cena za pola kilograma 854 dolara.

Delafee - "Začinjeno" zlatom

Pošto ćete ovu čokoladu platiti suvim zlatom, red je da malo njega i pojedete – možda je bila ideja švajcarske kompanije Delfee,  kada je smislila ovaj slatkiš. Ako vam nešto krcne pod zubima dok žvaćete ovaj slatki užitak to neće biti lešnici ili bademi već jestivo 24-karatno zlato! Naravno, slatkiš sadrži i šećer, mleko i ulje, ali kao da je bitno, pobogu – napravljena je od zlata! Cena  je, pogađate, “skromna” i iznosi 504 dolara za 500 grama. Poređenja radi, za te pare možete naći više nego solidan verenički prsten od čistog zlata. Znate… onog koje se ne topi.

Richart - Na francuski način

Iako nema mesto na postolju 3 najskuplje čokolade, francuski Richart se sastoji od 70% Kriolo kakaa iz Venecuele koji se smatra najkvalitetnijim na svetu. Pored toga na ukusu, ali i skupoći  dodaju najbolje vrste badema, kupina, jagoda i egzotični začini. Cena? Čak 120 dolara za 500 grama.

Godiva G - Belgijska tradicija

Belgija je zemlja čokolade i Herkula Poaroa! Ne možete da pričate o belgijskoj čokoladi, a da ne pomenete Godivu, a posebno njenu “G” kolekciju. U sastav ovog slatkiša ulaze retki sastojci poput  tasmanijskog meda ili specijalne meksičke ljute mešavine. Godiva G kolekcija je, pored toga najjeftinija među eletnim poslasticama i košta "samo" 107 dolara za pola kilograma. Sitnica.

Cokolada je i kog nas jedan od glavnih sastojaka torti kolaca. I posnih i mrsnih. Sa otopljenom cokoladom mogu da se prave razni oblici za ukrasavanje. A glazura od cokolade je jedna od glavnih za ukrasavanje torti i oblivanje kolaca