Čokomanija-praline

Četvrti dan Cool čokomanije, što nam je zadala naša ovomjesečna CC Anavalbi, traži praline ili domaću čokoladu. Od kako je CC najavila temu, zacrtala sam sebi praline sa punjenjem, koji bi morao ličiti makar malo na onaj iz čokolada imenom „fontana“ , nekako hlade kad ih se jede pa toooo ...

Kako sam imala i nekih specifičnih situacija, ne stigoh na vrijeme napravit planirano i  krenem ja danas (četvrtak :D) pravit praline.

Ko je vidio navratnanos radit nešto takvo, a ni sam ne znaš šta zapravo hoćeš. E ja  sam mislila da znam.

Pristavim u malu šerpu vodu na ringlu, uključim naravno i pripremim bijelu čokoladu, onoliko koliko mi je ostalo od prethodnih eksperimenata, sa malo ulja da se topi. Čokolada mi se, odmah sam vidjela pregrijala i odvojila masnoću, ali nadala sam se da će se hlađenjem stegnuti i da ću moći napravit šta sam naumila.

Nad  vrućom kupelji otopim i tamnu čokoladu, kojom ću premazivati kalupe, koje sam odabrala za moje praline. Naime odavno ostavljam zanimljive forme iz pojedenih bombonjera za takve prilike, iako sam dobila i silikonske kalupe za praline.  Silikonske sad ne mogu naći ni da se okrenem naglavce, što je naravno nemoguća misija.

Bijela čokolada ne postaje nimalo bijela iako se prilično ohladila. Dodam joj malo maslaca, mutim ručnom mutilicom. Tako samo pogoršavam stvar. Postaje „sirasta“ masa. Ostavim opet na hlađenje i premazujem „kalupe“ od tofi karamela i nekih zgodnih za home made čokoladu. Da i čokoladice sam htjela napravit.

Strpljivo, lagano okrećem svaki kalup u ruci da se čokolada lagano razlije i na bočne strane.  Vidi se da se već počela hladit jer tako spoooorooo klizi stranicama, ali ipak kad stavim na dasku sva se povuče na dno, pa ću tako samo dobit debeli oklop od čokolade na jednoj strani . Okrenem kalupe naglavce, očekujem da će sad već upola stegnuta čokolada lagano obložit cijelu formu planiranih pralina, onda samo stavim punjenje, zalijem sa još otopljene čokolade, ohladim i gotovo.

Ispostavilo se da je ovaj postupak bio pogrešan (kako drukčije) iscurilo je mnogo čokolade, pa onda još jednom premazujem kalupe, okrećem ih u rukama, čokolada sad već kaplje po stolu i stolnjaku, kojeg sam „slučajno“ jutros stavila posve čistog i ispeglanog ( koja luda ne bi makla stolnjak sa stola radeći takvo nešto –JA) . Kalupe opet stavim „naglavce“ prstima pokušavam maknuti kapljice čokolade sa stolnjaka. Šta mislite da sam napravila? Divne čokoladne tragove na stolnjaku, čak malo „jače“ nego su to bile kapljice, zato što su mi prsti bili posve umrljani čokoladom. Tako ja, dok sam čekala da se punjenje hladi i čokolada u kalupima „razlijeva“, fino poližem moj stoljnak, prste, kašike ... malo sam i sa daske skidala što je curilo ispod kalupa :D.Smotam stolnjak i bacim u korpu. Drugi ću tražit poslije kad sve završim. Pregledam nadjev. Ništa mu se nije desilo, mislim ono ništa se nije steglo, ali ja uporno pokušavam popravit stvar. Dodam nešto slatkog vrhnja, aromu mente i mutim. Osjeti se miris mente, nadjev dobija sasvim malo zelene boje, ali sirast izgled ne popušta. Čak se i menta sad odvaja u kapljicama sa još nekom tekućinom, koju je usput pokupila iz te kreme. E nećeš me ...

Ja to kao najljepšu kremu stavljam u moje čokoladne formice. U praline staje samo po pola male kašikice, u čokolade puno više. Poslije vidim bilo je preeeviše. Ostavim sve u led da se brzinski zaledi, kako bih mogla vadit i slikat, jel' čokomanija je u toku pa mora se ispunit zadatak. Nisam dugo čekala. Ustvari sam pokušala sredit nered i očistit čokoladu, koje je na kraju najviše bilo, još uvijek na mojim prstima. Pomogla je vruća voda i deterdžent za posuđe.  Pronađem i stolnjak, ali ga samo stavi sa strane, ne još na stol.

Kad sam odlučila da su se praline dovoljno hladile, donosim formice na stol, i pokušavam iz njih „istisnut“ praline. To su bile nove muke, poslije kreme. Neke su ispale odmah, neke, bolje reći većina njih je ostala bez „kape“ koju sam im poslije stavila na „glavu“ , neke sam „zanosu“ pojela odmah na licu mjesta.

Sa čokoladicama ista stvar. „poklopci“ se izlomili, nekako ih složim preko kreme i sve vratim u frižider. Odabrala sam  ljepše praline za slikanje u cool čokomanijačni dan 4 , ostale smo pojeli uz kavu.

Komentari su  bili tek da se osjeti maslac u nadjevu. Kćeri su pojele praline, čokoladice muž i ja. Šta moram mislit o pritisku, šećeru u krvi i colesterolu, kad imam slatkiše na meniju. Sutra ću razmišljat o zdravlju i dijeti, neću čekat ponedjeljak. Uh ako me čokomanija koštala živaca, barem sam se slatko i osvetila. Sve sam čokodeserte uredno tamanila, čak i po cijenu alarmnog zvonca za  zdravlje, a od čoklade postalo mi muka. Ne znam šta ću ako mi se posve smuči, pa više ne budem volila čokoladu 😁

P.S. Poslije svega, čak ne mislim da je ovo katastrofa iz moje kuhinje, nego samo još jedan eksperiment.