Dijeta!

Ijuuuuuuuuuuuuu!!! Samo što me srčka nije izdala kada sam stala na vagu pre jedno tri nedelje i videla koliko kilograma imam! Mislim, nije mi baš trebalo da znam tačnu brojku! Već sam po prošlogodišnjim razgaženim anaprasno pretesnim farmerkama primetila da nešto nije u redu.

Zamislim se ja, i rešim da je vreme da preduzmem odredjene mere! Krenem, tako, u pravljenje spiska aktivnosti koje su neophodne a u cilju smanjivanja te brojke:

1. Naći društvo za držanje dijete
2. naći društvo za rekreaciju
3. dalje planirati koncenzusom  .

E tako! Da zovem najbolju drugaricu, nema smisla. Ona ima jedno pet kila manjka i tendenciju nejedenja čim se nervira, a to je upravo sada dok traži posao. Sestra isto ispada iz kombinacije pošto ona jede i noću, i danju, i slatko, i slano i iste je kilaže poslednjih pola veka, valjda!

Onda mi sinu! Komšinica Draga! Jeste da više nismo komšinice i da se nismo ni videle otkako se ona preselila u Višnjičku banju, ali pristaće, garant, oduvek je govorila kako joj treba samo malo podrške da krene sa dijetom! Doduše, pre jedno petnaest godina, ali nema veze. Evo, ja ću nju da podržavam, ona mene i to je to!

Dogovorimo se da se nadjemo na pola puta izmedju nje i mene. Ja joj najavila da imamo nešto ozbiljno da razgovaramo. Sedim ja u poslastičarnici, već merkam treću šampitu, kad zvoni telefon:

“Izvini, ja kasnim, daj naruči nešto, častim kad stignem!”

Dok je uspela da se probije kroz gradsku gužvu, ja sam slistila pola rafa izloženih kolača. Nisam stigla da probam onu čokoladnu tortu, ali  neka, čokolada goji!

Sede Draga zadihana, onako kako to priliči jednoj dobro ugojenoj dami, i odmah krenu sa ispitivanjem.

-Slušam, šta je tako hitno!?

-Znaš, draga, ja sam rešila da nas dve držimo dijetu.

-Pa gledaj, sve ću ja da sredim. Ima da nam izaberem neku modernu, možda kombinujem dve. Ima da organizujem nabavku namirnica. Recepte ću da ti ispišem, ništa ti nemoj da brineš.

-JA da ne brinem, a?

Vidim ja, ubedjivanje neće ići tako lako kako sam mislila. Krenem prvo o zdravlju, pa na njen blagoteleći pogled, preokrenem na dug život, pa onda krenem o odeći, miniću, pa ide leto, lepršave haljinice otkrivaju salo…

-Nego, da ja tebi kažem nešto! – prekinu me Draga u pola filozofiranja o makrobiotici. – U ove moje kilograme sam utrošila toliko vremena, a da ne pričam o potrošenom novcu za hranu, a ti bi sad da ih se rešim!

-Ali zdravlje…

-Eno nam je komšinica Juca, bila mršavija od tebe u mladosti pa imala probleme sa srcem i ode prošle godine. Ja samo ne mogu da vežem pertle, što me i ne nervira, ne kupujem cipele s pertlama! Malu decu nemam i ne saginjem se. Ne mogu da se okrenem kad legnem na ledja, jeste, debela sam, ali na ledja legnem samo kad je muž sa mnom u krevetu, a i on je dobrih gabarita pa može da me okrene.

-Ali leto i haljine…

-E i to! Pa ti misliš da sam ja uzalud bacila sve one silne pare na odeću za debele, da bih je sad tako olako bacila??? Znaš onu što radi sa mnom u kancelariji, što je bila onako debela? E tu! Oslabila 20 kila i sad ni cipele više ne može da nosi koje je nosila, sve je morala novo da kupi! Ne mogu ti ja to, imamo tri kredita, još nam se Maca nije udala, ali je najavila da joj je ova veza konačno ozbiljna i da spremamo pare. Dušanu plaćamo master, a da ti ne pričam ostale izdatke…

Razmislim ja malo, Draga ima pravo. Možda i nije pravi trenutak da ona počinje dijetu. Taman da joj kažem da sam možda prenaglila, a ona ode, kao da sam joj najgori neprijatelj i kao da sam joj predložila da u najmanju ruku napusti muža zbog mene!

I tako, sutradan sam razgovarala sa još dve drugarice! S jednom sam se našla na Karaburmi, a s drugom kod starog Merkatora. Prekosutra sam imala cela tri razgovora, a pre neki dan nakupih i 8!

Sve u svemu, od 58 drugarica sa kojima sam se sastala, i 12 sa kojim sam to obavila telefonom, niti jedan pozitivan odgovor! Dušica iz Toronta je nagovestila da bi ona mogla da razmisli o dijeti, ali sam ja shvatila je totalno nepraktično da podržavamo jedna drugu na tolikoj distanci.

Kad sam iscrpla ceo spisak potencijalnih kandidatkinja za sadrugaricu u držanju dijete, predloži mi rodjaka Mira da napravim sedeljku na koju bi mršave drugarice preporučile debele drugarice, i tako da se okupimo.

-Dobro, Miro, a šta da radim?

-Evo, ja ću da zovem dve moje… obe su deblje od tebe. Doneću i rusku salatu i pitu od mesa. Jao, a znaš što obe kuvaju, ima da ih nagovorim da naprave nešto specijalno!

Razmenim nekoliko mejlova sa nepoznatim ženama sa istim problemom prekomerne debljine, sve spremne da se upuste u avanturu upoznavanja i podrške. Svaka potvrdi šta će da donese, i tako dodjosmo do spiska od 32 žene! Svak potvrdi da će i nešto specijalno da napravi za jelo, meni reprezentativan, od pita nekoliko vrsta, do torti takodje nekoliko vrsta. Da možemo sve da stanemo, iznajmismo salu za venčanja tu u blizini, fino neko mesto, samo prostor i poslugu iznajmljuju, a ostalo obezbedjuješ sam. Jedna iz Požarevca se ponudi i muziku da organizuje, tako da nam dolazi njen brat sa tri drugara da nas zabave.

I tako, gledam ja jutros u taj spisak, pa podjem da tražim šta da obučem za večeras. Pun ormar stvari, koje do pre tri nedelje nisam mogla ni da zakopčam. Ipak, odlučim se da probam jedne pantalone, tek da vidim koliko mi viri salo preko pojasa, mislim, kakvu tuniku da izaberem. Obučem ja njih, kad one se vrte oko mene! Pojas preširok, nema sala da visi, ništa! Stanem opet na vagu, a ono… solidnih 67 kg, kao što i priliči dami mojih godina i moje visine! A onaj višak… pojma nemam gde sam ga spakovala! Verovatno ostao u gužvi po autobusima, jurnjavi po gradu, trčanju da obezbedim prostor…

Večeras ne idem na žurku debeljuca. Čisto da ne uvredim moje nove prijateljice… da ne ispadne da sam ih folirala. A i šta ja da im kažem kako da skinu kilograme, kad pojma nemam kako se to radi!