Moj profil
Heljda - žitarica koja to nije
Heljda - žitarica koja to nije

Heljda - žitarica koja to nije

6.10.2017.tanjavuleta

Domovina heljde je centralna Azija gde se koristila još pre 6.000 godina pre nove ere, odakle se proširila na Tibet, Kinu, Japan i Evropu u koju su je preneli Saraceni još u XV veku. Francuzi je zovu ble sarrasin , u prevodu saracensko žito a Rusi greča ili grčika što upućuje na to da su je Grci preneli u istočne krajeve gde se i danas najviše uzgaja.

Heljda je tipična planinska biljka koja uspeva i na nadmorskoj visini preko 1000 metara. Zbog hranljivih semenki svrstava se u žitarice, iako botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, mada je neki ubrajaju u voćke.

Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim materijama. Najviše ima ugljenih hidrata (oko 73%), proteina (11,7%) i biljnih ulja (2,4%). Od mineralnih materija najviše ima kalijuma (448 mg%) i fosfora (282 mg%), zatim kalcijuma (114 mg%) a nisu zanemarljive ni količine Magnezijuma, Natrijuma i Gvožđa.

Proteini heljde su kvalitetniji od proteina drugih žitarica, a u sebi sadrže i vitamine B1 i B2, kao i vitamin P (rutin) koji je odličan za otpornost krvnih sudova. Heljda se, na žalost, retko koristi u ishrani na našim prostorima, a obiluje proteinima, antioksidansima, vitaminima B grupe i vlaknima. Jedna od najvažnijih osobina heljde jeste da, za razliku od drugih žitarica, ne sadrži gluten, protein koji je uzrok celijakije. I uvek treba paziti na moguću kontaminaciju glutenom kod prerade heljde.

Od heljde se pravi integralno heljdino brašno, zatim brašno od ljuštene heljde, heljdine pahuljice i testenina od heljde. Testenina u industrijskoj proizvodnji obično sadrži i pšenično brašno pa osobe sa celijakijom moraju paziti na sastav.

U svetu najveći potrošač heljde je Japan. Poznati su po soba rezancima od heljde.

A možete uživati i u ukusnim, zdravim krekerima od heljdinog brašna sa moje stranice.

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.