Moj profil
Nepal. Osmeh, banane i rum
Nepal. Osmeh, banane i rum

Nepal. Osmeh, banane i rum

I dalje klopam u Nepalu. Banane kao korov, odličan rum, slatki jogurt i još po nešto...

Reći u Nepalu da volite ljuto, ili još gore, moliti domaćine da vam dodatno zaljute hranu, često je gest nerazumne hrabrosti. Nepalci su gostoprimljiv narod i vole da učine gostu kako bi se osećao što prijatnije. Ako tražite da vam dodatno zaljute hranu, nemojte se posle žaliti kako vam nisam lepo rekao da to ne radite, osim ako zaista možete da izdržite dve-tri sitno seckane Bhut Jolokie u jednoj činiji čorbe od sočiva u kojoj već ima toliko čilija. U Nepalu samo sladoled, voćni sokovii neki keksi iz marketa nisu ljuti, ali u većim gradovima ima brojnih restorana sa jelovnikom prilagođenim Evropljanima i tu se nećete mnogo oljutiti.


Bhat - pirinač sa povrćem, serviran u savremenom restoranu. (Kathmandu)

Ne možete boraviti u Nepalu, a ne probati momo, dal-bhat-tarkari, slatki jogurt, samose, pileći čou mein, kolačiće na ulici, meso sa karijem i pivo. Najpopularnije jelo je dal-bhat-tarkari. Dal je supa ili čorba od sočiva. Bhat je kuvani pirinač u posudi sa strane. Pravite kuglice od pirinča, umačete u čorbu i jedete. Na kraju popijete ostatak supe. Tarkari može biti svašta od povrća. Kupus, krompir, paradajz, ukišeljena rotkva, karfiol, spanać (u ogromnim količinama), kuvana bundeva... Kao dodatak servira se limeta, limun, mandarine, azijska kajsija, mango... To ćete dobiti i kao dezert ukoliko vam ne ponude kolače najčešće od pirinčanog brašna sa šećerom od trske.

Dal-bhat-tarkari serviran na tradicionalan način

Momo su "knedle" od tankog testa punjene čime god, u skladu sa religijom. Ovo jelo je došlo iz tibetanske kuhinje, ima ih u vegetarijanskoj i mesnoj varijanti, kuvaju se na pari. Oblik je ili okrugao ili izdužen, u zavisnosi od toga gde se nalazite. Svuda je testo tanko, ukusno i prosto se topi na jeziku. Bilo da sam jeo vegetarijansku varijantu ili mesnu, obilje ukusa je bilo garantovano. Prvi „udar“ je kari, ali odmah za njim počinje harmonija ostalih začina i sastojaka. Ukusi se ređaju se jedan za drugim i očas posla bih na tren zatvorio oči da me ništa ne ometa dok zalogaj klizi niz grlo. Čak i ta agresivna ljutina prestaje da bude dominantna i ostaje vam samo osećaj ispunjenosti i zadovoljstva posle bogatog obroka iako su porcije, već sam rekao, za naše pojmove vrlo skromne.

Momo, desno je način pripreme na zapadu Nepala, levo je tibetanski način. (Restorani u Pohari i Katmanduu)

Kad smo kod arome, mleko bivola ima jak miris na koji mi nismo navikli. Bar ne mi, koji ne koristimo bivolje mleko i prerađevine u svakodnevnoj ishrani. Posle izvesnog vremena, u početku gotovo neugodan miris postaje običan jer se naviknete. Posledica je da vam po povratku naše, kravlje mleko ima neugodan miris. Za razliku od mleka, sir od bivoljeg mleka je poslastica. Bliski rođak bivola je jak koji se na Himalajima gaji zbog vune, mleka i mesa, a koristi se i kao tovarna životinja iznad 4000 metara. Od jakovog mleka se pravi jogurt, beli sir sličan našem kravljem siru i naročit kačkavalj koji je poslastica.

Drugarica bivolica sa naslednikom. Nikako ne prilazite ukoliko niste član uže porodice

U Nepalu nema kajmaka, pa su svi mlečni proizvodi punomasni. Kačkavalj od jakovog mleka je intenzivno oker boje, mastan do nivoa da se jasno vide kapljice mlečne masti, slan i pomalo brašnjave teksture. Ima jak miris bivoljeg mleka i raznih trava koje jakovi pasu na visinama. Uživao sam u svakom zalogaju. Sekao sam ga na sitnije kockice i puštao da se polako otapa u ustima dajući vremena da se razviju svi mirisi. Uh, da mi je sad kockica da se zasladim. Beli sirevi su slični našim ali, kao što rekoh, svi su punomasni i ne mogu se baš jesti kao kačamak, do iznemoglosti. To je još jedan razlog zašto su porcije relativno skromne. Suština je jaka hrana koju ne morate jesti u velikim količinama. Zamislio sam sebe kako se pentram po Anapurni prepunog stomaka. Prosto ne ide tako.

Bhat tarkari - pirinač sa povrćem (Hetauda blizu hrama Pashupati)

Gotovo svuda ćete uz glavno jelo dobiti i jogurt, najčešće zaslađen. To je savršena odbrana od ljutine čilija i jolokie i vraća nadu u život. Kad ceo dan pešačim, bilo po gradu ili van naselja, zemljana činijica slatkog jogurta u rancu je odlično osveženje i vraća energiju.

Slatki jogurt od bivoljeg mleka u zemljanoj posudi - ulična hrana (Bhaktapur blizu Katmandua)

U početku sam mislio da ću teže variti bivolje mleko, ali se ubrzo pokazalo da je strah bio potpuno neosnovan. Kad se popije mleko ili pojede neki mlečni proizvod, u stomaku nema osećaja kao da ste progutali oblutak za kiseli kupus. A tako je i sa ostalom hranom. Brzo ste siti, dugo vas drži sitost, a niste pretovarili stomak.

Ulični prodavac negde u blizini Pohare

U prvih par dana u Katmanduu jedan od najvećih utisaka mi je bio da svuda, na svakom koraku, ulični prodavci nude banane. Žute, manje žute, zelene, male, velike, prave, krive... Neverovatne količine banana svih vrsta, oblika i boja, na svakom ćošku. Zapitao sam se na koji način se dopremaju tolike količne banana u Nepal koji nema železnicu, već se sve prevozi kamionima ili „na leđa, pa udri uzbrdo“?

Kolona kamiona duga preko 5km čeka na graničnom prelazu ka Indiji (blizina Siddharthanagar)

Jedan od nebrojeno mnogo novih visećih mostova iznad reka, klisura i jaruga (blizina Pohare)

Pitao sam jednog Nepalca u hotelu odakle je toliko banana u Katmanduu. Odgovorio je kroz smeh da banane rastu u Nepalu kao korov. Niko ih ne gaji, nema plantaža, rastu bukvalno svuda do visine od 2000 metara i ljudi ih beru, jedu, prodaju i kuvaju jela od slanih banana. Niko nije znao da mi kaže odakle banane u Nepalu, već samo da ih ima oduvek, raznih vrsta. Danas se nasmejem kad god vidim bananu na pijaci ili u radnji. Kod nas ih smatramo južnim voćem i skoro delikatesom, a u Nepalu su korov. Naravno da sam jeo banane u neverovatnim količinama. Šta ćete, voli matora beba slatko hahahahahah…

Banane u Nepalu su korov

Pomenuo sam da Nepalci vole dobar zalogaj, ali i dobru kapljicu. Obožavaju pivo i ne retko ga sami spremaju kod kuće. Industrijska piva su odlična, a mnoga su jača od naših i imaju i do 11% alkohola. Snažne su arome, slađa od nemačkih piva i ne previše gorka. Kao poslednji ukus u grlu ostaje prijatna, neagresivna gorčina, dok na jeziku još osećate slast. Standardna flaša piva je od 0.6 lit.

Zaista sam bio umoran, a mangupi su mi stavili pivo u ruku da me slikaju 😘

Za ukuse piva, zaslužna je voda. Teško da ćete naći predeo gde nema obilja vode. Na svakom koraku je po neki izvor, a kako nema industrije i zagađivača, slobodno možete piti izvorsku vodu. Ipak, u Katmanduu, preporučljivo je piti flaširanu vodu jer su vodovodne cevi stare, pa i sami Nepalci nerado piju sa slavine. Ja sam je pio i, hvala bogu, pišem o tome u zdravlju i veselju. Manji gradovi poput Pokhare nemaju taj problem i tu se normalno pije voda sa slavine. Na kraju, sve te vode izviru nedaleko na obroncima Himalaja i teško da je nezdrava.

Pored hmeljnog piva, pije se pirinčano vino koje ni slučajno nemojte probati osim ako ste bezumno hrabri kao sa ljutinom. Slobodno kod kuće pomešajte malo alkohola i sirćeta i imaćete isti problem sa gutanjem kao da pijete pirinčano vino.

“Raksi” je nepalska rakija od prosa i/ili pirinča. Nešto slično japanskom sakeu. Čini mi se da nema kuće koja ne pravi svoj raksi. Jako piće koje vas zažari ali posle par sekundi osetite finu toplinu u stomaku. Udara u glavu, pa budite oprezni jer samo prva čašica žari. Ostale neosetno klize i greju. Dobra strana je što sutra ne boli glava… bar ne mnogo. Pijte dosta vode uz raksi i svet će biti prelep, a brige će se skotrljati niz Himalaje i nestati u džunglama Indije.

U Nepalu se pravi i odličan rum koji je, po mom ukusu, bolji od karipskog. Svi nepalski rumovi su slađi, bogatiji sekundarnim aromama, lakše se piju (klize niz grlo) i ne boli glava ako ste se zaneli sa količinom. Šečerne trske imaju koliko hoće i prave nekoliko vrsti ruma. Ko ne voli rum, na svakom koraku na ulici možete dobiti čašu sveže ceđenog soka od šećerne trske. Odlično osveženje sa puno leda.

Kakva crna Koka Kola, šećerna trska je zakon (Bhaktapur)

Na području gde se jede tibetanska kuhinja, obavezno, gotovo i bez pitanja, dobićete šolju vrućeg tibetanskog čaja sa puterom (maslom). Napitak je snažne arome crnog čaja i putera, a umesto šećera dodaje se so, pa je čaj slan, što je potpuno u skladu sa podnebljem. So vam daje energiju, vraća elektrolite i omogućava normalan rad mišića da se lakše krećete po napornim terenima. Čaj je inače omiljeno bezalkoholno piće u Nepalu. Naročito vole masala čaj, što je običan crni čaj sa malo bivoljeg mleka i začinima - najčešće garam masalom. Sladak ili slan, odlično je osveženje u pauzi od pešačenja.

Kafinog drveta ima gotovo svuda. Došlo je iz Afrike kroz trgovinu i sada samoniklo raste. Kafu poznaju kao pojam, napitak od kafe takođe poznaju, ali kafa u Nepalu je bleda kopija lošeg falsifikata naše kafe. Bolje je ne rizikovati, jer ćete se sigurno više puta zapitati šta pijete. Ima kofeina, što se i oseća, ali ukus… tjah… nije to, to. Na sreću ljubitelja dobre kafe, a sebe ubrajam u ovisnike od kofeina, u većim gradovima (u sva tri) ima dosta pravih kafića gde se služi prvoklasna italijanska kafa, a pripremaju je školovani baristi. Sa navalom turista u poslednjoj deceniji, Nepalci su ukapirali da je kafa neophodna, pa su mnogi mladi ugostitelji išli u Italiju na obuku za bariste, i uvozi se zaista prva klasa kafe.

Drvo kafe (negde usput)

U nastavku ću predstaviti uličnu hranu i time ću završiti priču o hrani u Nepalu.

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.