Nekada mi se omaknu i ovakve, khm khm, pa malo i škakljive priče! A šta fali!!!! Volim kada "kafene" razgovore (u prevodu, razgovore uz kafu) malo pretočim na moj način u satiru! Ili šta god da je ispalo!
I ko što rekoh, ako vam se svidja, ja ću i dalje! Ako ne...
-Nikad ja nisam bila dobra u sakrivanju. Kad je trebalo nešto promuvati, meni se to odmah pročita na brku! K’o da imam pekmez, odmah vidljivo. Kada treba slagati, ja muljam, muljam, muljam, da se iz aviona vidi da nešto pokušavam. Nije da nisam probala. Eh, pa ko još živi danas bez laži. Nekoliko puta sam baš onako htela da se foliram, ali stvaaarnoooo!
Sluša me najbolja drugarica, i vidim, ne može da veruje.
-Draga, za mene si ti velemajstor muljanja i skrivanja!
Upropasti me.
-A što draga? Pa kako tako možeš da mi kažeš?
-A kako ne mogu! ’Ajde, molim te lepo, razmisli malo.
Stavih prst na čelo, i da budem iskrena, u pravu je ona. Možda ja ne umem to u normalnom životu, ali kad je ljubav u pitanju, tu ne mogu da živim bez kojekakvih prevara i prevarica.
-Pa dobrooo....
-Kako pa dobro!? Pa krajnje je vreme da nešto promeniš!
I tu je ona u pravu. Sasvim i do koske.
I tako zaneta u odobravanje najboljoj drugarici, skoro ni ne primetih koliko je sati. Iju, vreme proletelo! Spremim se ja na brzu brzinu, tek malo šminke, da ne budem ko duh. A i ovako će da je brzo nestane, pa ne idem u pozorište! Idem da se nadjem sa dečkom.
-A kojim dečkom? – dovikuje draga dok izlazi.
Ignorisala sam je. Lepo uzmem mobilni, otipkam poruku: „Stižem, čekaj me na starom mestu!“ i trk!
I tako, stižem ja na to staro mesto, malo zaduvana, žurila. Usput kuckam poruku da ću posle sudara da dodjem kod nje na kafu i razgovor. Podigoh glavu, i imam šta da vidim. Kod spomenika stoje On i On! I razgovaraju!!!
-U majku ti... – sine mi. Pogledam, kad poruka na brzinu poslata otišla pogrešnom njemu.
E, sad, nije da sam ja neka nimfomanka, ili fatalna žena. Tek, desilo se da ih imam dvojicu! On je klinja, mladji od mene koju godinicu. Slatko dete, snage u izobilju, ramenca ko stvorena za nogice, a glava praaaaaznaaa, promaja na sve strane. Trebao mi neko posle raskida sa bivšim dečkom, čisto krevetske gimnastike radi.
On je onaj što se kao nisam smuvala, pa ispalo da jesam! Stariji od mene, ozbiljan, umalo razveden, ali divan, da divniji ne može biti. Zabavan. Pažljiv.
I stojim ti ja tako na 100 metara od njih, virim iza drveta i razmišljam. Naručih malca noćas za seks, ali me prevari glava i pozvah njega. I šta sad? Da pridjem? Da ispalim obojicu? Da objašnjavam? Ma nema šansi!
Mislim, još uvek sam iza drveta. Noge me polako izdaju, muti mi se u glavi, a malo mi i hladnjikavo ovako dobro opremljenoj za seks, a priduvalo. Ali, ne mrdam odavde dok ne odlučim šta ću. Pa makar odlučivala i do sudnjeg dana!
Mada, kada rešim da odem kući, možda neću imati ni jednog. A tako mi i treba. Ko hoće veće, izgubi iz vreće! Ili beše tako nekako!
Bila bih zahvalna jednom dobrodržećem, toplokrvnom usamljenom muškarcu, godine bez ograničenja, nisam gadljiva, da mi donese neki čajčić. Ako hoće, može i društvo da mi pravi! Važno je da ima neki od kvaliteta: ramena za nogice ili pametnu glavicu!
:(Još nema komentara