Moj profil
Zamračivanje
Zamračivanje

Zamračivanje

Umesto što bih ono što mi je u pameti i duši pisala pod slikama, člancima, na forumima, pokušaću da sročim u jedan, sopstveni članak...

Danima me obuzimaju razne misli i ispreplitana osećanja a sve, naravno, u povodu proteklih dešavanja. Dileme su takodje tu: da li se oglašavati ili ne? Na koji način izraziti i predstaviti svoje nezadovoljstvo, pitanja,mišljenje,a ostati uljudan, otvoren za korigovanje sopstvenih stavova ako je potrebno? Kako vrisnuti u ljutini a ipak zadržati pristojnost i ispoštovati ne samo pravila koja to nalažu već pre svega ljude koji se ne trebaju osećati neprijatno dok to čitaju... To su moja trenutna unutrašnja prelamanja sa samom sobom.

Da bih dočarala što bolje ono što osećam, vratiću se na trenutak nekoliko godina unazad kada mi je moj Cile, kako od milošte zovem sina svog muža, koji obično nedeljom dolazi kod nas na porodični ručak, jednom prilikom dajući mi kompliment nakon obeda rekao: "Hej, a što ne zaviriš u Coolinariku? Odličan kulinarski sajt!" Hm...pa zaista, zašto da ne?! I tako je počelo...Za 6 dana biće tačno četiri godine kako sam sa vama. Četiri godine, a meni se čini kao da sam oduvek tu. Jer ovo je jedno od onih mesta koje volim, na kojima se osećam rasterećeno od svakidašnjih briga sa kojima se, kao i većina vas, batrgam manje ili više... Prvi koraci bili su nevešti, recepti bez slika i opisa sa "ličnom notom",  ali iz širom otvorenh svezaka moje majke i bake koje sam od srca poželela da podelim sa svima vama koji volite fina jela i poslastice, ne misleći ni na trenutak tada o nekakvim svojim "autorskim pravima" , mogućnostima  zloupotreba...ništa mi od svega toga nije ni padalo na pamet. Istina i sad imam relativno fleksibilan stav na tu temu. Recepte "nudim" da bi ih drugi uzimali i to je to. Ono što je u tim , meni posebno dragim receptima specifično i važno, to se ne nalazi u slovima već izmedju njih, a to znači da ostaje u mom srcu. Možete ih kopirati, seliti po sajtovima ili štampi, potpisivati kao svoje, ali ne možete mi ih oduzeti jer je u svakom od njih onaj "tajni sastojak" samo meni znan...

E iz te pozicije, sa tog stanovišta sam pre izvesnog vremena kada je nastala velika polemika oko "pozajmljivanja" tudjeg recepta i objavljivanja u novinama pokušala da izrazim malo umerenije stavove. Osudjujem nekorektnost i neiskrenost, ali nisam za skidanje glava, spaljivanje na lomačama i slično. Zbog takvog stava dobih istina tu i tamo po koju ćušku ali samo u pokušaju, jer, kad sam sigurna u ono što osećam, možeš u mene udarati kao u pamuk: prsti ti prolaze kroz  i zapravo me ne možeš ni dotaći.

Nije proteklo puno vremena a desilo se šta se desilo. Ovoga puta situacija je bila malo drugačija. Nešto što se evidentno dešavalo, dogodilo se po ko zna koji put istoj korisnici. Propratila sam to u tišini jer je bilo već dovoljno komentara koji su jasno i glasno predstavili sve onako kako jeste. Ali, ništa se dalje nije dešavalo a ljudi su očigledno i s pravom i razlogom imali svoja očekivanja. Onda su se okrenuli onome što rade najbolje: humoru, satiri, sitnim peckanjima i bockanjima, šalama i naravno, neizbežno, ironiji. Jer pametnog, vrednog čoveka, onoga koji se iskazao i potvrdio kao stvaraoc u kulinarskim umećima, lako može da zaboli činjenica da oni koji su kompetentni i odgovorni nisu odreagovali pravovremeno i na adekvatan način. To je naravno kapisla, ali ventil za otpuštanje je i dalje rekla bih manje- više bio bezazlen i svodio se na sitne opaske, linkove, slike i blebetanja od kojih niko ne može ozbiljno da strada. Dodjosmo tako i do kršenja pravila. Koliko su i u kom momentu bila grubo narušena, promaklo mi je. Zbilja. Pokušala sam da se obavestim kod svojih prijatelja na ovim stranicama. Prijatelji. Oni zauzimaju posebno mesto i ako sam za trenutak i pomislila da ih "poredjam" po ovom članku, odustala sam. Oni zaslužuju to posebno mesto! Poseban tekst... Dakle, prijatelji su me ukratko informisali o sledu dešavanja te zaključih da prekršaji ipak ne mogu biti toliko teški a posebno ne nerešivi.

Svi koji me znaju malo bolje, setiće se da nisam od onih koji se sklanjaju od konfliktnih situacija, ali da sam svakako od onih koji se trude da spuste loptu, da pomognu da se stvari reše na najbolji način. Ne znači da uvek i uspevam u tome ali se sasvim sigurno uvek trudim. Takodje spadam i u one koji veruju da ako su ljudi odgovorni, profesionalni i dobronamerni u onome što rade, sistem može sasvim fino da funkcioniše. Dakle, pravila se moraju poštovati. Ne može se pa ako hoćete i ne treba svakome ugoditi, ali nije zgoreg oslušnuti, preslišati se, odbrojiti do 10 i unatraške i postupiti po onoj " tri puta meri, jednom seci!" Očekivala sam upravo to. Očekivala sam ozbiljno i mudro propraćenu situaciju i dobru procenu. Očekivala sam da će se odgovorni oglasiti na vreme, ne zato jer mi to tražimo, nego zato što je to neophodno ako se zaista žele izbeći neprijatne situacije posebno one koje se lako mogu oteti kontroli... Tako dodjosmo do male polemike o odgovornosti. Imamo li je mi kao korisnici ovog sajta? Trebalo bi, morali bismo da je imamo! Ne samo zato što je to jedna od klauzula, uslov koji se navodi, već zato što smo odrasli, zreli ljudi koji ne mogu leteti ko muve bez glave unaokolo i istresati gde im i šta padne na um. Ali, kako neko reče, ima nas toliko i toliko ( 80 000?!! ) pa je prosto statistički nemoguće da smo svi "pod konac" . Zato onaj koji prati, nadzire, kreira, propisuje, omogućava i brani mora da drži četvoro očiju širom otvorenih u svakom trenutku. Ne sme sebi dozvoliti luksuz da ga zabavljaju ovakve stvari do nekog momenta kada se one otmu kontroli pa vrag odnese šalu. Zato i sankcije moraju postojati naravno, ali one apsolutno moraju biri stepenovane. Krajnja, ali zbilja krajnja opcija je čišćenje "a la vanish" koja mora biti sačuvana za najteže prestupe a zna se koji sve mogu biti...

S toga moje nezadovoljstvo, razočarenje i tuga ostaju. Ali ne i ogorčenost i tvrdoća da ne mogu nakon primerenog odgovora reći: pa dobro, živi smo ljudi, ma kojim se poslom bavili, ma gde se nalazili, možemo pogrešiti. Samo moramo znati šta dalje...

S toga i ova sličica ostaje zabeležena upravo na ovom mestu. Neću menjati svoj avatar jer on predstavlja ono na šta sam ponosna. Ali ostaviću sličicu koju sam dobila od milog deteta svoje prijateljice neka sve one koji čitaju seća na lepotu, slogu, dobrotu i svaku onu osobinu koju ne želimo da zaboravimo i potremo ni u sebi ni u drugima...



:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.