Moj profil
Zar da umrem debela i gladna :)
Zar da umrem debela i gladna :)

Zar da umrem debela i gladna :)

Procitah malocas ovde cini mi se Tajino razmisljanje, sasvim na mestu..Kaze...cim pojedu krofnu s dzemom , otvore temu sa dijetom... Tacno da tacnije ne moze biti. Doskora sam i ja diskutovala na forumima izelica -pokajnica, a od skora diskutujem sa sobom pred ogledalom i kazem ponovo kao nekad....Doooobra si ti cica.... Jos uvek.I gle cuda....mrsavim od kad se ne zaklinjem..

Ima vec nekoliko godina kako sam ja stalno na dijeti...I kako se vrtim po forumima o dijetama, sa njih sam dospela na one o bolestima zbog kojih se ide na dijetu, a onda pocinje uzas zvani hipohondrija i simptomi ovga ili onoga jer sam u svojoj jurnjavi sa preponama ispreskakala ono sto je bitno i citala samo ono sto je dovoljno strasno da meni pothranjuje sunovrat ....Meni, koja nikad nisam pala a da nisam smesta ustala ....

I naravno...

Pocnem dijetu....Ovu...onu...izdrzim nekako, dobijem onaj cuveni 'klik' sa svih foruma i preguram dva meseca. A metabolizam mi takav da najmanje toliko moram da budem na rezimu, citaj u licnom Ausvicu, da bi se videlo da i ja vodim racuna o sebi, da izgledam dobro za 45 godina, da sam i dalje sposobna da udjem u studentske suknje...I cim se uvucem u neku koja je doduse kupljena na studijama al se nosila i puno kasnije, jel, pa ne spada bas u mladalacke, ja opet po starom... Nabacim kilo, dva, tri i onda zbogom pameti...

Emocionalno prejedanje....

Razlog i izgovor kome niko rec ne sme da kaze...i to sam uzimala kao uzrok svoje poljuljane linije, koja, da se razumemo, nikad nije bila manekenska...Ja sam takva... Bombasticna u svakom pogledu... 🙂 Znaci cim mi zatreba razlog i izgovor ja u sebi a bogami i javno, nabrojim sve zbog cega  se sve svodi na emocionalno prejedanje... Malo manipulacije, malo zbilje....I mirna Backa. Ja jedem , jer toga ima u literaturi...

Vezbanje......

Moja najveca bruka i slabost. Ne mogu brate ja to... Pa sam onda preskakala forume gde o tome pisu... Ignorisala da se sedeci na poslu za kompom, kod kuce za kompom, i u odsustvu muskarca svoga, i nocu za kompom ili pred TV-om, ili u najboljem slucaju u nekoj kafani uz ice i pice umesto cipsa i kikirikija kao omiljene  kucne varijante...zapravo se ne krecem ne dovoljno, nego nimalo...godinama.

I otkud kilogrami kad sam na dijetama povazdan i vazda....Vecito pitanje onih koje jedu, a goje se bajagi od vazduha...

Umrecu debela i gladna, bio je moj saljivi moto dugo vremena. Ne jedem, smrsam, pa opet jedem dan dva, tri pet, do svoje takozvane kit-faze, pa mesec dana gladujem i tako u krug.

Dok nisam tresnula sakom o sto , stala pred ogledalo i izgrdila se kako me ni mama nije grdila kad su me ono prebili policajci jer sam skocila Dzoniju Stulicu na ledja usred koncerta i usred pesme Pavel. 🙂 Bilo je to neko nedemokratsko prelepo vreme, policajci su bili milicajci, a Dzoni se uopste nije naljutio.. 🙂 Za razliku od moje majke kad me je ugledala namodrenu.  🙂

Pogledam se jednog dana, prvog dana svog prosvetljenja. Uzduz i popreko, namrcim se i utvrdim da moram da kupim nove stvari dok cekam da se uvucem u stare.

Receno, ucinjeno.

Kupim i novu sminku i zabranim deci da je taknu. Odlucim da cu opet imati samo svoju sminku, a ne da koristim ono sto one bace ili im se ne uklapa. Imacu i svoj laptop i svoju sobu i samo svoje stvari. Kakva majka, reci cete...A ne... Divna majka. Sa sopstvenim neseserom.

Istovremeno utvrdim da necu vise da jedem ni za kim, da cu bacati i hranu kao i sminku.

Nisam rasipna, samo necu vise da budem ni jedini socijalni slucaj i stedljiva Katica  u sopstvenoj kuci s kakvom takvom sopstvenom platom. Da se ne baci, kako da ne, bacice se. Pravicu ono cega ima vise. Pa da, da ja posle pojedem sto ostane, a ostane pola. 🙂 Ne. Od sada cu praviti ono cega ima manje. Ako je lepse. I da ne ostane nista. 🙂

Pre toga sam odlucila da ne pusim, i da za te pare kupujem sebi uvek nesto sto mi ne treba, sto nicemu ne sluzi, sto je samo lepo i usrecuje me. I evo to traje vec godinu dana. Odluka o prestanku pusenja bila je laksa od odluke o prestanku preterivanja u svakom pogledu. Odnosi se i na jedenje i na samoptuzivanje i naruzivanje sebe.

Odlucim takodje da ignorisem sajtove o bolestijama, o suplementima i supozitorijama, o gljivama koje rastu negde u nama, a mi ih hranimo secerom i nestle cokoladom. Odlucim da pojedem zalogaj, dva, tri cak, onoga sto mi se svidja umesto gomile onog sto ubacim u sebe onda kad se razocaram u svoj odvajkada spor metabolizam i brze dijete....Ili kad preostanu pomenuti specijaliteti.

Nasminkam se, konacno ovorim ONAJ parfem koji sam cuvala za svoj 90 rodjendan valjda, i odem da kupim nesto sto mi odgovara... ne nesto sto ce mi tek odgovarati kad ponovo budem devojcica....

Nastavak pretpostavljam znate...

Vrlo brzo posto sam prvi put onako skockana poslala samoj sebi poljubac u ogledalu i rekla ooo, pa ti maco jos nisi za bacanje. 🙂 pocela je nova suknjica da se vrti oko mene.... ne jedem kikiriki, ne jede mi se odjednom.... i odjednom silazim stanicu ranije iz busa, nicim izazvana....radujuci se.

A NISAM na dijeti....

Zato me nema na forumima o dijetama...zato sto sam videla sebe kakva jesam i odlucila da zivim s TOM osobom, a ne sa predstavom o njoj...Sve ostalo je....legenda. 🙂

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.