Kad pogledate moje nove slike od Uskrsa 2019 videt cete sareno postavljen stol, fini dorucak s domacim hlebom, razne dekoracije i sarena jaja ukrasena u par tehnika. Neki od vas ce pomisliti "Blago ovoj koliko ima vremena". Zapravo iza svega se trenutno krije sasvim drugacija prica kako je ponekad naporno biti domacica, zaposlena zena i majka.
Oduvek sam volela uskrsnje praznike pa sam na tu temu prosle godine napisala i clanak o "Uskrsu u mom domu". Ove godine Uskrs mi je savim drugaciji. Iznervirala sam se kad sam saznala da me dan uoci kaci obavezna radna subota. Slobodne dane sam vec uzela za moj rodjedan i slavu u maju. Povremeno sam gledala vase predivne slike, a i slike svega sto sam pripremala pojedinih godina pa mi je nekako doslo zao da ove godine nemamo "uskrsnju caroliju". Kao tvrdoglavi bik u horoskopu zacrtala sam sebi da cu bar nesto pripremiti.
Potrefilo se da sam u sredu i cetvratak radila do ponoci. Na veliki petak obavljala sam nabavku prepodne i nisam imala vremena da ista pripremim. Bar sam pronasla bela jaja i u pola cene veliko cokoladno jaje bez laktoze za cerku. Taj dan radila od 2 do 10, pa u subotu od 7 do 3. Pre tog sam danima jako lose spavala i svako jutro me budila alergija. I u subotu uoci Uskrsa dosla kuci premorena, malo legla, skuvala jaku kafu pa ajde prihvati se posla. Nisam stigla nakupiti lukovine pa sam u petak ujutro prijateljici javila da ne baca njenu lukovinu i ona mi je ostavila. Stavljala sam travcice na jaja i vezala ih u najlon carape. Skuvala ljubicasti kupus da napravim jaja po Gaginom receptu no u zurbi nisam merila vodu i dodala sam previse pa nisam dobila jaku boju. Na jednom jajetu ispala mi je zanimljiva kombinacija. Jaje je bilo skroz bledo plavo, a na mestu gde je bio listic ostala je jaca boja.
Uzela seckati salvete. To sam nekad par dana unapred znala seckati uz kafu. Jaja ukrasena sa salvetnom tehnikom uvek deluju zanimljivo.
3 jaja sam skuvala u kurkumi. Na jedno sam zalepila salvetu i posto je od nanosenja belanca oko uzorka ostalo malo umuljano i promenila se boja, upackala sam i ostatak jajata i dobila oker zutu nijansu. S jednim jajetom sam htela napraviti kao neki efekat, gledala sam s cim bih ga mogla izguliti i ugledala sam ribez. Malo sam ga naribala na sitnijoj strani. 🙂
Stavila sunku te mrkvu da se kuva za francusku salatu i jos jaja. Nabrzake se u kuhinji stvorio "kreativni nered". Muz dosao kuci pa poceo gundjati da opet preterujem. Kao mogla sam samo skuvati jaja u lukovini i sunku. I najednom ja poput deteta sela na pod i rasplakala se kao kisa. Dugo pre tog nisam plakala. Svladao me je umor i dugo nakupljani stres.
Nakon tog plakanja malo sam se "resetovala". Posle sam jos naseckala za francusku salatu u LCHF stilu i stavila peci hleb s orasima. Moji su videli da sam premorena i prihvatili se pranja i brisanja sudja te sredjivanja kuhinje. Srecom poklone sam pripremila i upakovala ranije. Uobicajeno klinci rano ustanu u takvim prilikama pa sam rekla sinu da mi je Zeko telefonirao i javio da ima jako puno dece da im odnese poklone i da ce kod nas doci oko 11. 😉 Na uskrsnje jutro ustala oko pola 8. Najavili su oblacan dan i videla sm da sija sunce. Doslo mi je zao da ne zabelezim svoj trud, a svake godine kao po nekoj tradicji slikam uskrsnja jaja u dvoristu. Donela iz garaze kesu na kojoj je pisalo "Uskrs". Zaboravila sam sta sve ima unutra. Pre par dana smo sin i ja nasli razne uskrsnje ukrase na snizenju od 75%. Iznela sve te ukrase, posudice i jaja u dvoriste.
Ovo samo aktivni clanovi Coolinarike mogu da razumeju. 😉 Nadala sam se da komsije jos spavaju i da me niko ne gleda kroz prozor. Prebacivala sam ukrase i jaja po dvoristu i uzivela se u tu "igricu".
Poceo je duvati vetar pa sam na kraju kesice i ukrase skupljala po travi. Vratila se u kuhinju, nasekla 2 avokada i dodala u francusku slatu. Isekla hleb pa ajde opet izlazi u dvoriste i to slikaj.
Nakon kafice postavila stol i sve uslikala. U tom momentu mi je bilo drago da sam se potrudila.
Klinci u 11 izasli u dvoriste i u gnezdu od trave videli ukrasne kese. Obradovali se poklonima. Seli svi za stol i poceli jesti. Niko nista ne komentarise. 🙁 U momentu mi doslo krivo. Zapravo navikli su da svake godine pripremim slicno, razmazila sam ih i sve ovo su uzeli "zdravo za gotovo". Mislim, posle postavila 2 slike na fejs i muz mi ih lajka, a u kuhinji nista ne komentarise. 🙄
Htela praviti neki kolac i kuvati rucak, a moji me odgovorili. Kazu ostalo je hrane od kasnog dorucka, ima sladoleda, voca i tamne cokolade pa nek malo odmorim. Bio mi je ovo prvi Uskrs u zivotu bez domacih kolaca. 🙁 Otisla prileci i bacila se na razmisljanje. Pokusavam se meriti s onim vremenima kad nisam radila i imala sam dosta slobodnog vremena pa sam puno tog pripremala i iz dosade. Zelim prvo sama sebi dokazati da i dalje mogu balansirati sa svim. Obicnim danima sam i OK, smanjila sam fantaziranje u kuvanju i malo manje spremam, a u tim nekim posebnim prilikama kao da bih silom da sve bude kao nekad.
Ostat ce nam slike i video-snimak otvaranja poklona od ovog Uskrsa. Na slikama sve deluje veselo i sareno. Koliko-toliko uspela sam stvoriti tu neku "Uskrsnju caroliju". A koliko tek zena rade puno vise od mene pa nakon posla kasno u noc peku puno vrsta kolaca. Koliko nas za te neke posebne prilike ustane u 5 ujutro da sve bude na mestu i savrseno kad gosti dodju. Preterujemo! Same sebi zadajemo previse posla!
A trebale bi prvo same sebi da kazemo DOSTA i NE bez ikakvog pravdanja.
:(Još nema komentara