Ovi divni žuti cvetovi koje kupujemo na pijaci a ponekad ih možemo ubrati negde kraj puta ili na nekoj livadi, su iz porodice suncokreta i imaju jestiv i izuzetno zdrav koren.
Čičoka (lat. Helianthus tuberosus) vrsta je biljaka iz famlije glavočika (Asteraceae). Izvorno raste u Severnoj Americi, ali se takođe često uzgaja, jer se jestivi gomolji koriste u ishrani. Gomolje su u ishrani koristili Indijanci, koji su ih predstavili evropskim doseljenicima početkom 1600-ih godina.
Nakon XVI veka čičoka se proširila i u ostale delove sveta, putem uzogaja. Na ovim prostorima prvi put je zabeležena u XIX veku. Lako se uzgaja, odgovara joj skoro svako tlo, a takodje se lako širi, pa jednom zasadjena teško je ukloniti. Sadi se u kasnu jesen ili početkom proleća a cveta krajem leta pa sve do kraja oktobra.
Gomolji se vade od kraja oktobra do početka prolećne vegetacije. Vade se prema potrebi, jer se na vazduhu brzo isušuju. Tokom zime, oko biljke treba pokriti zemlju slamom tako da se ne smrzne i da se gomolji mogu vaditi čitave zime.
Čičoka ima koren sličan krompiru, pa se kod nas naziva i divlji krompir, dok je na engleskom govornom području zovu jerusalimska artičoka. U Kini nazivaju je jang điang i u tradicionalnoj medicini koren i lišće ove biljke koristi se kao lek. Veoma je lekovita kada se koristi u ishrani, a upotrebu ima i u farmaceutskoj industriji.
Za razliku od krompira, čičoka ne sadrži skrob, ali ima mnogo vitamina i minerala. Njene krtole bogate su inulinom, koji ne dovodi do porasta nivoa šećera i insulina u krvi, pa je odlična namirnica za dijabetičare.
Osim toga, sadrži i kalcijum, kalijum, magnezijum, gvožđe, vitamine grupe B, vitamin C, vitamin D i provitamin A i sjajan je izvor esencijalnih aminokiselina.
Iako se može jesti i sirova, od čičoke se mogu praviti i čorbe i salate, može se i pržiti i peći poput krompira, praviti čips.
:(Još nema komentara