Sjećam se dok sam bila mala da je pojam Valentinovo sasvim nešto drugo značio......
Djed i baka bi u rano jutro seku i mene budili i poveli van na snijeg onako snene u potragu za ostacima s ptičje svadbe...
Djed je pričao da dok su oni bili mali, da bi u zoru istrčali van bosi na snijeg i led u potragu po grmlju. Jer ptičice su prošlu noć imale svadbu i sigurno su ostavile mrvice kolača i torte po krošnjama stabala i grmlju.
Mi nismo išle bose, al uvijek smo se veselile jer smo znale da ćemo negdje u grmlju, na nekoj niskoj krošnji ili u deblu naći neki kolačić, kekse ili čokoladu... Jer ptičice su se ženile prošlu noć i slavile su svoju ljubav....
Eto, tako je bilo u mojem djetinjstvu, a to nije bilo tako daleko....
Danas se ti običaji razlikuju.... Nekako je ova amerikanizacija na sve nas utjecala... Kupujemo poklone, neki više, neki manje, slavimo dan ljubavi i zaljubljenih na neki komercijalni način.....
Neznam, ja volim Valentinovo sve jedno 😁 I volim ga slavit.... I često u godini napravim Valentinovo za nas dva jer volim ljubav i volim svog supruga...
Ne kupujemo skupe poklone... Meni je čokolada dosta i on to zna... Možda neki cvijet (živi) i to je to...
Ja njemu napravim finu večeru, neki desertić i volimo se......
Nekako je premalo slavit samo jedan dan u godini za ljubav....
Dodana slika 14.02.2014.- Evo, Mia se veseli jer su joj ptičice nekaj ostavile 🙂
Slika dodana 13.2.2015.- i naše tete u vrtiću njeguju tradiciju i običaje 😉
Pišite kakvi su bili običaji kod vas i dal se to uopće slavilo!
Mah mah 🙂
:(Još nema komentara