Retro-party

Probudim se u rano subotnje jutro. Obožavam taj trenutak kada mi sunce ulazi u krevet i znam da je vreme. Ne žurim zapravo nikuda, pa subota je, ali svejedno ne spava mi se više, suviše je lepo i svetlo. Ne želim da propustim taj magičan trenutak. Još u pidzami otklepećem do kuhinje i pristavljam lonče za kafu. Nema ničeg lepšeg nego kad ujutru imate dovoljno vremena da ispijate kafu opušteno i sa guštom. Miriše cela kuća. Donosim slatko od belih trešanja. Njemu je to znak da treba da otvori oči. Ipak, najpre otvara usta. 🙂 Srkućem kafu i ćaskam sa mužem a onda on pogledom nagoveštava da bi bilo fino izneti doručak. Nema hleba. Pojeli sinoć.

Kako – nema?! Nema ni malo? - Ne. Ne pitaj za hleb, kažem. Doručak neće izostati. Odlazim u kuhinju, otvaram ormar i vadim kutiju sa kukuruznim brašnom. I odjednom mi proleću slike kroz glavu: pijaca kasnih sedamdesetih. Omanja bakica, pogrbljena skroz stoji za tezgom. Pored nje metalno lonče, takozvana „litra“ kojom meri kukuruzno brašno. Kao kupa na peskani ono stoji na tezgi koje je prekrivena najlonom i starim ali čistim stoljnjakom. Baka zahvata svojom litrom i meri na prastarom kantaru. Nisam sigurna da više vidi ugravirane brojeve, ali sam sigurna da joj ruka još uvek nije izgubila osećaj za meru. Gledam u tu ruku i razmišljam koliko li je kukuruza okrunila. Prsti su joj izborani a koža ispucana od sunca i rada. Ruka iz njive. Ruka iz zemlje.

Stojim pred njom i gledam u tezgu. Ona zaranja svoju malu šaku u brašno i propušta ga kroz prste. - Vidi ovo zlato, govori ponosno. Ajde dete, daj kutiju da ti sipa baba! Pružam plastičnu kutiju, ona je puni do vrha. - Preruči kad dodješ kući da se ne potpari i ne umoljča...Klimam glavom s razumevanjem. Mama ima u ostavi veliku limenu kanticu od mešane marmelade koja služi za to...

Srknem gutljaj kafe. - Napraviću kačamak, kažem. - A pa dobro, može... sa sirom? Sa sirom, odgovaram... a tih sedamdesetih živeli smo možda u neku ruku siromašnije ali zadovoljnije. Na toj hrani smo odrastali i nije nam falilo. - Ti još spavaš – pita me on – Ne spavam, odgovaram. Samo sanjam. Sanjam ono doba kada su stvari bile onakve kakve jesu. Jednostavne. Bez mnogo filozofije. Kačamak sa sirom. Kačamak sa mlekom. Jednom sedmično. Praška šunka i trapist jeli su se na sendvičima od francuskog hleba na rodjendanima. Obožavali smo. Danas jedemo kačamak. Sutra, pravimo retro-party! 🙂 Da se prisetimo doba kada smo umeli da organizujemo zabave i druženja sa malo stvari i puno dobrih ideja.

Mico - kaže mi muž – raznežila si mi se nešto. - A valjda to ide s godinama, odgovaram. Ti me znaš – ja se nikad ne vrtim unatraške, ali povremeno me zapljusnu neka sećanja, neka nostalgija... Hajde da napravimo taj parti. - Pa dobro, složi se. I šta planiraš? Najpre kreiram jelovnik. Sendviči će biti „glavni hit“ - sendviči, ushićena sam poput deteta – kao nekad! Na francuskom hlebu!

Samo pre toga da kažem da su bageti koji su se prodavali nekad bili uzani ali dugački preko metar, krckavi spolja i gotovo šuplji iznutra! Ovde takvih više nema. Bucmasti su i mekani. Ni nalik onim pravim...

Rodjendanski sendviči za decu i odrasle:

Sendviči su morali da budu raznovrsni.Budući da su predstavljali „centralni“ deo zabave, mama ih je osmišljavala i ukrašavala tako da bude sva čula.Neki su bili samo za odrasle i nas decu nisu privlačili ni malo.

Nasecite tanke kriške bageta ukoso. Svaku krišku namažite maslacem sobne temperature kako bi namaz bio tanak. Prašku šunku već isečenu na tanke šnite nasecite na manje komade i na svako parče hleba stavite po komadić. Preko šunke narežite kolutić tvrdo kuvanog jajeta. Obavezno stavite i dva kolutića kiselih krastavaca a onda svaki sendvič prekrijte sitno struganim kačkavaljem.

I uz sve to poslužite gusti sok od jagode, marelice ili kupine. Starija deca mogu dobiti i hladnu koktu.

Obezbedite obavezno one majušne koktel-ukrase za čaše i raznobojne slamčice. Posudje mora da bude pravo: tanjirići od porculana a čaše staklene. Nikada ih nismo razbili.Karton i plastika ne dolaze u obzir.

II Sendviči sa paštetom

Iako smo svi obožavali „Gavrilovića“, na zabavama su se jele domaće paštete naših mama a najčešće baka. U našoj kući pašteta od tunjevine i pileća bile su neprikosnovene. Mama je za odrasle pravila i onu od džigerice ali mi deca smo je zaobilazili u širokom luku, bila nam je gorka. 😁 paštete su se pravile po bakinim receptima ili receptima ostalih mama koje su bile gosti na našim partijima. Ovde ću preneti neke od naših porodičnih koje pravim i danas, koje naša deca takodje vole, a ja se potajno nadam da će ih naše snajke „usvojiti“... 🙂

Pašteta od tunjevine

Za ovu paštetu potrebne su vam 2. konzerve bele tunjevine po mogućstvu u komadu, 2 tvrdo kuvana žumanceta, 2. kifle ili zemičke natopljene u mleku, 4 bela krompira srednje veličine, 1 puna kaf. kašičica sardel paste, 1 kašika pavlake, 1 ravna kašika senfa, so, biber;

Ocedite tunjevinu od ulja i sameljite u mašini za mlevenje mesa, potom dodajte žumanca i kifle koje ste kratko namočili u vrelo mleko. Umešajte ostale sastojke i preručite u modlu koju ste obložili najlon-folijom i ostavite da se dobro ohladi u frižideru. Masa je isprva žitka ali će se tokom hladjenja fino zgusnuti.

Pašteta od pilećeg mesa

U ekspres loncu skuvajte supu sa dva batka i karabatka kao i pola belog mesa, dve – tri šargarepe, komadom celera, 1 peršunovim korenom i 3-4 krompira i 1 glavicom crnog luka u ljusci u koji ste zaboli jedan klinčić ( karanfilić ). Procedite sve, odvojte meso od kožice i kostiju i sameljite zajedno sa povrćem. Dodajte senf, so, biber, malo aleve paprike i dobro ohladite.

Pašteta za odrasle

Mnogo godina kasnije, dozrela sam do ovog delikatesa. Intenzivnog je ukusa, pravi gurmanluk. Može se mazati na krekere, bruskete, ali pravi gurmani najviše su voleli da im se servira isečena na šnite pa da je jedu viljuškom uz neko žestoko piće. Dame su preferirale serviranu u korpicama ili kranjskim šeširićima uz šeri. Pašteta je prava pikanterija i svakako poslastica za mesojede!

Sitno iseckajte tri glavice crnog luka i propržite u malo ulja. Dodajte 300gr telećeg i 450 gr svinjskog mesa, krtine od buta. Kad meso omekša, ohladite i sameljite sa malom konzervom ( oko 50 komada ) kapara. Umešajte 200 gr maslaca, so, 1. kašiku senfa, sok 1. limuna, muskatno orašče ( od prilike pola kafene kašičice ) i dosta crnog bibera, te 7 komada sardine iz ulja, procedjene. Sve to dobro izmešajte i stavite u pokvašen kalup pa nekoliko sati držite na ledu. Izvadite iz kalupa vrelom vodom. Mama je ponekad dodavala i „tajni“ sastojak – pola čašice dobrog konjaka. 😉 Svima vama koji ste ljubitelji intenzivnih ukusa i mesa, preporučujem da probate čim vam se ukaže prilika. Nećete zažaliti!

Tako! Kad smo završili sa mesnim paštetama „predstaviću“ vam i jednu koja je meni zaista omiljena a pravi se od krupnog belog pasulja ( tetovac, gradištanac... ) i pšenice.

Skuvajte 300 gr pasulja i posebno, oko 200 gr pšenice. Pasulj očistite od opni ( propasirajte kroz sito ), a pšenicu sameljite, može i u blenderu. Dodajte so, biber, malo muskatnog oraščeta, 1 čen protisnutog belog luka, i mrvu vanil – šećera! Kratko stavite u friz a potom u frižider. Služite uz salate: od kiselih krastavčića i feferona; od svežeg paradajza ili zelenu salatu začinjenu sa malo ulja i limunovog soka. Crni tost je idealna podloga, mada ni kukuruzni hleb nije loš! 😉

Namazi od krem sira u tri varijante

Sećate li se onih malenih čašica krem sira? „Imperijal“ sa plavim slovima ili onog sa žutim poklopcem, ne sećam se više proizvodjača... Teško da ćete pronaći baš te sireve jer verujem da se više ne proizvode, ali i ovi „novi“ će sasvim fino odigrati ulogu. Vrlo često na svojoj pijaci kupujem domaći ovčiji krem sir koji seljanke oblikuju u kocke i na kojima se vidi otisnuta „mustra“ od gaze kroz koju je sir cedjen. On je izuzetno kvalitetan, punomastan jer proizvodjači tog sira ne prave kajmak pa se sva masnoća sačuva, lako se maže, odličan je i za mešenje pogačica, punjenje paprika ili šta god vam padne na pamet.

Za jednu porciju namaza potrebno vam je 200 gr finog krem sira. Ako ćete praviti laganu „francusku“ varijantu, sve što vam još treba je mrva belog bibera, čen protisnutog belog luka i vezica duplog ( francuskog ) peršuna, sitno seckanog. Ako niste uspeli da nadjete sir sa dovoljno procenata masnoće, dodajte kašičicu mekog maslaca pa fino umutite.

Drugi recept je nešto nalik na tarator salatu – sir, sitno seckana sveža mirodjija ( kopar ), malo soli i bibera, cela glavica belog luka koju morate ispeći umotanu u foliju i potom pečene čenove protisnuti u fil. To ima sasvim sasvim poseban ukus pa nemojte da vas mrzi da upotrebite i ovaj korak u pripremi. Iskoristite momenat kad već uključujete rernu za nešto drugo...

Treća sirna varijanta je ružičasta. Deci će se posebno dopasti jer je blagog ukusa i naravno zanimljive boje. Dva koluta cvekle iz marinade izblendirajte, procedite od viška soka i umešajte u sir. Dodajte na vrh noža mlevenog kima, malo soli i belog bibera. Uživancija, verujte!

Topli sendviči

Kad sam već kod sendviča da ne zaboravim i tople sendviče koji su takodje obeležili deo mog odrastanja i porodične tradicije. - Halo? Dodjite na partiju karata i hladno pivo, sendviči su već u rerni... - ovo su, dakle i takozvani „kartaroški“ sendviči. 😉😁

Potrebno vam je onoliko kriški starog hleba koliko gostiju ili ukućana predvidjate za večeru. I proporcionalno tome i fila.

Za 10 – 12 kriški hleba ( od prilike vekna ) potrebno vam je:

250 gr mlevene praške šunke

250gr mlevenog trapista ( gaude, kačkavalja )

4 jajeta

so, malo bibera i muškatnog oraščeta

maslac ( oko 50gr )

Svaku krišku tanko namažite maslacem sa obe strane. Umutite jaja, dodajte začine, šunku i sir da dobijete homogenu masu pa je u debljem sloju nanesite na sendviče i zapecite ih 10 – 15 minuta u rerni koju ste predhodno zagrejali na 220 pa smanjili na 200 C.

Morski plodovi

Kakva je to koktel zabava ako nema račića, ribica ili školjkica? Ovde, na kontinentu, to su specifične namirnice kojima upotpunjujemo uživanja. Naravno, mi koji to volimo. Šta volimo – obožavamo!!

Kupila sam teglicu ukišeljenih dagnji, smrznute škampe i lignje.I kad god kupim smrznute plodove mora ili ribu, pomislim na moju Agathu koja, praveći salatu od hobotnice ispod fotke piše: „ E moja sele, da si ovde...“ ❤️

Salata od kiselih dagnji ( mušlji )

Teglica dagnji – procedjenih, kašika kapara, 1 mali sitno seckan ljubičasti luk, kafena kašičica limunovog soka, malo bibera, kašika majoneza i nekoliko maslina iz marinade. Dobro ohladiti!!

Salata od račića sa prelivom

Teglica škampa – procedjenih, 1 sitno seckan avokado. Napraviti preliv od: blendiranog avokada, 2 kašike krem sira, soka pola limuna, nekoliko listića seckanog svežeg bosiljka, malo maslinovog ulja, soli i bibera. - Mljaaaaac!

„Prateći detalji“

Činijice sa ringlicama ( inćuni sa kaparima ), crnim i zelenim maslinama su sastavni deo koktel – zabava pa se potrudite da se nadju pored svake od nabrojanih vrsta posluženja sa izuzetkom pita. 😉

Piteeeee! :lol:

Naša „porodična“ pita po kojoj je kuća bila prepoznatljiva je starinska pita od praziluka sa orasima! Jednom prilikom je kartaroško društvance veterinara satima lupalo glave koje meso se nalazi u piti i nisu odgonetnuli. Tu „misteriju“ razotkrila je moja baka ponosno izjavivši kako u piti uopšte nema mesa, te je društvo s poštovanjem od tada ovu pitu nazvalo „Gospodja-Slavkina pita“

Ne znam da li je baka razvlačila kore jer se te pite ne sećam u njenom izvodjenju. Ali znam da mama nije. U našoj ulici nalazila se prodavnica kora Djanija – Goranca koji je imao najdivnije kore na svetu! Obožavala sam miris koji se širio tom malenom radnjom i širok osmeh njegove lepe žene Djumrije koja je imala kolekciju najlepših kecelja koje sam tada videla. Verujem da ih je sama šila jer se takve nisu mogle videti nigde. Blistavo bela vitrina za kore na sred radnje, i jedan maleni okrugli stočić sa dve stolice u uglu za koji nisam znala čemu služi u ovakvoj prodavnici. Često me je majka slala po kore jer su se pite, bilo slane, bilo slatke pravile jednom sedmično. - Debele, tanke ili srednje? - pitala bi teta- Djuma – a ako ne bih odmah znala, nastavljala bi – šta će mama praviti danas? I onda znalački, ne skidajući svoj blistavi osmeh stavljala na vagu celofan a potom kore i odmeravala pola kil'e – koliko sam obično kupovala. - I još dve tri tebi za pituljice, Sneška! - govorila bi a ja sam bečila oči u neverici. Otkud teta Djuma zna da ja volim pituljice??!! 😁 Kasnije mi je mama pričala  da je svraćajući po kore ponekad morala da pričeka da se napravi nova tura. Tada bi sela za onaj stočić, teta Djuma bi skuvala kafu i potom su ćaskale čekajući Djanija da završi. I naravno, tada su razmenjivale razne priče, a o čemu nego prvo o svojoj deci. Oni su ih imali četvoro: bliznakinje Adilu i Anidu koje su bile nekoliko godina starije od mene, moju vršnjakinju Djulu i nešto mladjeg Ćazima koji je trebalo da nasledi očevu radnju i zanat ali je otišao u Austriju. I devojke su se poudavale i otišle kud koja... I tako smo onda počeli da kupujemo „gotove“ kore...

Pita od praziluka ( u „narodu“ poznatija kao Gospodja-Slavkina pita ) :

Pola kilograma tankih ( u nedostatku „srednjih“ ) kora; pola kilograma praziluka; 250gr pirinča, 150 gr. mlevenih oraha, so, biber, vruće ulje;

Preliv:

2 jajeta, 2dl vode, so;

Pirinač obariti u slanoj vodi i ostaviti da se procedi. Za to vreme u dubljem tiganju na malo ulja propržiti sitno seckan praziluk pa dodati obaren pirinač so i biber. Potom umešati mlevene orahe. Svaku koru ( samo dole staviti dve ) premazati vrućim uljem, dodati fil i tako redjati ponavljajući postupak. Koristiti četvrtasti pleh ili tepsiju. Iseći pitu na kocke i preliti umućenim jajima sa vodom i malo soli. Peći oko 15 do 20 minuta na 200 C.

Pita zeljanica

1 kg zelja ( spanać može poslužiti kao zamena ali to ipak nije – to! )

400 gr kravljeg sira u kriškama, starijeg

dve vršne kašike kajmaka

4 jajeta, so;

2dl gazirane vode

1 vršna kašika masti

oko 600 grama tankih kora

Listove zelja očistite od drški, isecite na trake ( rezance ) i kratko obarite u slanoj vodi. Dobro ocedite pa kad se ohladi pomešajte sa isitnjenim sirom, kajmakom i žumancima. Ako su sir i kajmak suviše „zreli“ možete dodati dve kašike mleka. Malo posolite pa dodajte šne od belanaca. Pleh ili okruglu tepsiju dobro podmažite mašću, poredjajte dve -tri kore po dnu i stranicama tepsije tako da sasvim prelaze ivice. Kore premažite rastopljenom mašću pomešanom sa vodom i stavite preko dve ili tri „zgužvane“ kore. Sipajte nadev pa ponavljajte postupak dok ne utrošite sve kore, osim dve za prekrivanje. Njih postavite ravno, premažite mašću sa vodom a potom preklopite sa svake strane onim korama koje su vam visile preko ivica tepsije i premažite ih samo mašću pa pecite na 200 / 190 C oko 40 minuta.

Fino posluženje

Na svojoj party trpezi poželeli ste da se nadje i nešto što nije previše „obično“ a ne zahteva ni previše vremena za pripremu, kao ni novca. Želite nešto elegantno, damsko i fino, uz minimum angažovanja. Nema toga? Naravno da ima:

Jaja u bešamel-sosu

Jednu kašiku maslaca stavite u litarsku šerpu, propržite 1. punu kašiku brašna, nalijte čašom ( 2dl) mleka dodajte so i biber pa kad se zgusne u masu umutite malo milerama i 1 kašiku domaćeg paradajz – pirea. Šest tvrdo kuvanih jaja isecite na polutke, pa žumanca izgnječite, dodajte 100 gr mlevene praške šunke, 1. kašiku milerama , sitno seckan peršunov list, malo soli i bibera. Ovom masom filujte belanca. Jena – činiju ( možete koristiti i neku drugu ) dobro podmažite maslacem, poredjajte punjene polutke jaja, prelijte sosom i na svako jaje stavite komadić maslaca pa zapecite u predhodno ugrejanoj rerni na 200 C.

Kranjski šeširići ( Volovani )

Pominjala sam ih već. Poput korpica idealni su za punjenje i mogu se čuvati u dobro zatvorenoj metalnoj kutiji što je zgodno jer ih možete napraviti par dana pre zabave i filovati onoliko koliko vam je potrebno.

Zamesite 15gr kvasca, 1dl mlakog mleka, malo soli i šećera pa kad počne da „radi“ uspite u 1/2kg mekog brašna za dizana testa, dodajte 250gr kuvanog, propasiranog i malo prohladjenog krompira ( vodite računa da nema grudvica ), 1 jaje i 220gr maslaca ( ili 250gr margarina ). Ostavite da prenoći. Sutradan razvaljajte testo na oko 1cm debljine, i modlicama u dve velilčine ili čašama „vadite“ pogačice i prstenove i „lepite“ ih malo umućenim belancetom, pa svaki šeširić premažite žumancetom. Pecite u zagrejanoj rerni na 220 a potom na 200 C.

Šeširići su izdašni pa smislite više nadeva. Ruska salata je savršen izbor, razne paštete takodje a i klasična „retro“- masa: mleveni šunka, kiseli krastavčići, kačkavalj sa kašikom pavlake – biće pun pogodak!

 Deserti

Ako povod za okupljanjem prijatelja nije bio nečiji rodjendan ili veće slavlje, one "prave" torte bi uglavnom izostale. Ali naravno, bez slatkiša nije se moglo zamisliti ni jedno druženje.

 Retro keks-torta

Potrebno vam je:

   500 gr keksa ( Petit beurre )

   3 šolje jake crne kafe ( skuvane )

   1/2l mleka

   100gr brašna

    2 kesice vanil šećera

    4 žumanceta

    100 gr čokolade za kuvanje

    250gr prah šećera

    250 gr maslaca

Umutite penasto žumanca sa šećerom i vanilinom, dodajte brašno pa zakuvajte u mleku. Umešajte i čokoladu pa ohladite fil.

U prohladjen fil umutite masu od putera i prah šećera koju ste predhodno dobro izmiksirali.

Svaki keks umačite u kafu i redjajte na tacnu, pa filujte tortu. Gornji sloj takodje premažite filom.

 Ne retko iznosila se i torta od ananasa sa vanil kremom i gotovim Dr Oetker korama. Ja sam je obožavala! Deca su dakle, "podmirena", a za odrasle, posebnu poslasticu uvek je činila ledena kafa.

Verujem da svaka kuća ima recept za ledenu kafu iliti Ice-coffee, ali moja majka imala je običaj da pravi dve vrste ledene kafe „žensku i mušku“! Iako su recepti zapravo vrlo jednostavni sećam se da je tu kafu iznosila kao vrhunsku poslasticu koja je našim gostima uvek mamila neke izraze posebnog zadovoljstva.

Ženska kafa sa pečenim šećerom

 Najpre morate pripremiti pečeni šećer, najbolje par dana ranije.

Pečeni šećer

U šerpi otopite 1 šolju ( od 2dl ) šecera tako da bude svetlije boje. Uspite 0,5l mleka pa kad provri dodajte još 5 šolja šećera snažno mešajući i kuvajte oko 15 minuta. Dodajte potom 100 gr čokolade pa kuvajte još oko 15 minuta ili malo duže ako je retko.  Sklonite sa vatre i mešajte varjačom desetak minuta dok se ne prohladi. Izlite masu  na vlažnu tepsiju. Ostavite da se dobro ohladi pa isecite i čuvajte u frižideru najbolje u papirnoj vrećici. 

Za jednu čašu ledene kafe potrebne su vam jedna do dve kocke pečenog šećera, kugla sladoleda od vanile i čaša instant kafe vaše omiljene, a mamina je u to vreme svakako bila Frankova. 😉

Muška kafa

Krapaćino

 U četvrt' šolje zasladjenog zaledjenog mleka dodajte 2 kugle sladoleda od čokolade, i pola šolje jake kafe sa kafenom kašičicom gorkog kakao praha. Ako želite korak dalje, možete dodati i koju kap viskija. 😉

Društvene igre

Na našim zabavama društvene igre su se podrazumevale, slušanje muzike takodje. Mi klinci uoči neke proslave sastajali bismo se ranije da „pripremimo“ pitanja za kviz koji smo obožavali, a takodje smo igrali „Zanimljive geografije“ , Mikado i naravno djuskali uz ploče. Odrasli su uglavnom živo razgovarali a ta ćakulanja ne retko bi bivala prekidana gromoglasnim smehom. Na manjim zabavama igrale su se i karte- uglavnom bridž ili tablić u parovima, pa smo i mi deca ponekad igrali tablić ili tač...

E tako. Možemo da pozovemo goste, rekoh svom dragom. - Hm.. mico... meni se čini da ovde ima „materijala“ za više zabava. Kao da si se malčice odmakla od sendviča – nasmeja se i reče nežno. Sad se ja smejem – i meni se čini da sam se baš zanela. Pa u redu, napravićemo dve zabave sa „razmakom“. Možda i tri... On se smeška. Ne govori više ništa, pušta mojoj mašti na volju a ja - ja, dragi moji, u svemu tome uživam! ❤️