U nastavku putopisa o ovom sarmantnom engleskom gradicu i dalje vam predstavljam njegove znamenitosti i vecinom pustam da slike govore same za sebe. Donosim vam i pricu o nekadasnjoj poznatoj kuvarici Sally Lunn i njenim pecivima koja su proslavila ovaj grad.
O prvom danu putovanja i generalno o ovom gradicu pisala sam u clanku "Slikom po Engleksoj - Bath".
Drugi dan naseg putovanja zacinjen je kisom. Iako sam imala u planu celi dan da se izlezavam i da citam knjigu, jednostavno nemam mira. Nakon dugog jutarnjeg kafenisanja, kcerka i ja krecemo u centar grada. Navikle smo mi vec na dosadnu englesku kisu.
Prvo idemo da potrazimo 2 poznate ulice - Circus i Royal Crescent.
Putem slikam predivno cvece. 🙂
Circus (latinski "krug") je stambeni kompleks u obliku 3 luka koji zatvaraju krug. Ove zgrade izgradjene su izmedju 1754 i 1768 godine, a arhitekt John Wood (stariji) bio je inspirisan rimskim Kolosejom.
Royal Crescent ili "kraljevski polumesec" je spoj 30 stambenih zgrada u obliku polu-prstena s potpuno simetricnom fasadom ukrasenom jonskim stupovima. Dizajnirao ih je John Woood (mladji), a gradjene su izmedju 1767 i 1774 godine. Royal Crescent je na listi zasticenih zgrada, stoga fasade moraju ostati nepromenjene i prema pravilima ulazna vrata se mogu obojiti samo smedjom ili belom bojom.
U danasnje vreme u okviru ovog kompleksa nalaze se muzej, hotel, restoran i toplice, a ostalo su privatne kuce.
U blizni se nalazi "Royal Victoria park" i botanicke baste.
Bath je i uprkos kisi jednostavno prelep i romantican grad. 🙂
Skupljati materijal za zamisljeni putopis po kisi bas i nije jednostavno. Uporno brisem foto-aparat, kcerka mi drzi kafu i kisobran, vetar sve vise duva....
Usprkos kisi nas 2 smo dobro raspolozene, poziramo pod kisobranima, smejemo se i gledamo da sto vise obidjemo. 🙂
Najpoznatiji stanovnik ovog grada bila je knjizevnica Jane Austen. Godine 1801 njena porodica preselila je u Bath. Iako taj grad nije volela Bath je bio scena u mnogim njenim delima.
"The Jane Austen centre" smesten je u klasicnoj dzordzijanskoj gradskoj kuci. U centru se inace moze videti video snimak kako je bilo ziveti u rimskim vremenima - hrana, moda, drustvo... Sve sto je inspirisalo Jane za njene bezvremenske romane. Nazalost i ovaj muzej je zbog trenutne situacije zatvoren.
U centru nam paznju privlaci prelepa "Bath Abbey". Izgradnja ove crkve pocela je 1499 godine. Opatija je obnovljena u 16 st. u gotickom stilu.
Glavna atrakcija ovog grada su "Roman Baths" ili "Rimska kupatila". Hram je izgradjen 60 - 70 godine, a kupaliste je postepeno izgradjeno u narednih 300 godina. U 17-om stolecu ovo mesto je postalo luksuzno letovaliste.
Ulaz u ovo mesto nije jeftin, ulaznice za cetveroclanu porodicu kostaju £61, a online ulaznice su £57. Obilazak "rimskih kupatila" ostavili smo za neku drugu priliku, a kako izgledaju unutra i nesto vise o tom mestu mozete pogledati u ovom clanku.
Napokon pronalazimo najpoznatiji cafe u ovom gradu "Sally Lunn's - the oldest house in Bath".
Ovaj cafe jedna je od najstarijih zgrada u ovom gradu i otvoren je jos od 1680 godine.
Postao je slavan zahvaljujuci cuvenim "Sally Lunn's buns" (lepinjama).
Legenda kaze da je mlada Solange Luyon dosla u Bath 1680 godine da izbegne progon u Francuskoj. Nasla je posao u kuhiji pekare koja je tad bila poznata pod nazivom "Lilliput Alley", a pre tog je pekarske proizvode prodavala u korpama ispred opatije. Englezima je bilo komplikovano izgovarati njeno pravo ime pa su je prekrstili u Sally Lunn.
Pocela je da pece bogate velike bogate lepinje slicne francuskim festivalnim hlebovima po kojima je bila popularna pre nego sto je izbegla iz Francuske. Njene velike lepinje su se servirale u slaktim i u slanim verzijama. Iako ih Englezi nazivaju "buns" njena verzija je nesto izmedju lepinje i kolaca te pomalo nalikuju na brioche.
Originalni recept po kojem se i dan danas peku ova peciva i dalje je dobro cuvana tajna, a vise kuvara pokusalo je da napravi recept najslicniji originalu. Evo pisane jedne verzije, a zanimljivo je i pogledati video snimak pripreme ovih peciva.
Zgrada u kojoj je smesten cafe datira jos iz 1482 godine. Posto je bila puna gostiju nisam mogla slikati unutra ni ici na gornje spratove no u osnovi cafe ovako izgleda.
Usput u lokalnoj pekari kupujemo najpoznatiju englesku pitu "Cornih pastry" i pitu s piletinom.
Oko 5 sati kisa napokon prestaje pa svi zajedno odlazimo u centar grada u popularni "Koktel bar" i posle u setnju.
Treci dan putovanja dok moji jos spavaju odlazim sama u deo grada koji se nalazi na brdu.
Prija mi setnja po ulicicama i imam osecaj kao da nisam u Engleskoj. Ovako sam zamisljala Italiju ili Francusku. 🙂
Usput mi paznju privlaci jedna velika privatna kuca kao u filmovima.
Imam zelju da ponovo dodjem u ovaj gradic i da ga nastavim istrazivati.
Treci dan naseg putovanja odlazimo u obliznji Bristol koji me je odusevio na potpuno drugaciji nacin, a to je vec tema za moj sledeci putopis.
:(Još nema komentara