Šum(i) mog detinjstva

Kad pričam o detinjstvu, ne mogu da lažem i da govorim o oskudevanju i nedostatku ma čega, osim svesti da će i to proći, kao što sve prolazi.
Pošto jel, svako popije svoje bokalče svega, pre ili kasnije, i plati na ćupriji ono sa čim misli da se izvukao na mostu, upoznala sam i onu drugu stranu, još kako. 
Deda, stari patrijarh i mrzitelj novog poretka uvek je govorio da čuvamo pare i ne kupujemo gluposti , jer ovi ima da manu da daju plate.
Smejali smo se,ali...
On nikad nije imao pogrešnu procenu, pa ni tada. 
Manuše stvarno.
No, ovo je priča o jednoj iznuđenoj oskudaciji mog detinjstva, nečemu čega sam ostala željna, a sastoji se iz nekoliko elemenata večne žudnje.
Prvo, da ostanem u vodi koliko hoću,šta i ako dobijem gnojavu anginu kao prošle godine.
Zato valjda svojoj deci nikada i slovima nikada nisam izgovorila, a kamo li doviknula rečenicu "Izađi iz vode".I zato valjda nikad nisu dobile gnojavu anginu.
I drugo, sa podstavkama, da kupim i pojedem celu kesicu bombona Visoki C, i da nekad imamo i paštetu i alpsku salamu za doručak, kao i čips za grickanje,onaj čačanski,u žuto -crvenoj kesi.
Moja uvažena majka nije dopuštala unošenje u kuću tih stvari.
Mogli su indijski orasi, čokolada, ponekad kikiriki, ali čips, konzerve, supe u kesici i griz osim u knedlama - nikada i nipošto.
Rodbina je takođe znala za to,pa eventualno ako nam se u nekom novogodišnjem paketiću zalomi, zalomilo se.
Sama nisam kupovala, tako sam bila vaspitana.
Posle sam, kad sam se otgla, kupovala radije cigarete nego bombone,iako sam uvek zastajala pored gondole sa njima.
Kad mama negde ode, ćale nam nakupuje samo taj džank, al da ne zucnemo.
I nismo zuckali. Uništavali smo dokaze pažljivo skupljajući ambalažu i noseći to u kontejner pred zgradom posebno, da budemo sigurni da smo to bacili, da ne izviri iz kante kod kuće neki zabranjeni omot ili konzerva.
Od svega, najviše sam volela ove bombone i mesni narezak, koga sam se konačno najela kad sam se udala, otkrivši Mitine rezerve vojnih kontigenata nareska od po 800 grama svaki.
Joj radosti. 
Njemu to bilo simpatično, pa me je snabdevao svakodnevno, al sam zbog trudnoće opet morala da ih se odreknem.
Slovenačke bombone sa voćnim ukusima nikada posle detinjstva nisam našla.
Ali sam našla ovu sliku, sa ovom gospođom što izvlači visoki C i ona je iz mene izvukla ovu priču.... 🙂
Umotanu u nareckani celofan koji šušti kao zgužvani omoti svih zabranjenih stvari...