U pocetku nisam volela da kuvam. Zapravo, bezala sam iz kuhinje. Jedino bih volela da pomognem, tako sto bih oprala sudove, a to i danas rado cinim

I tako, kada mama nije bila kod kuce, jelo se na ulici, i nesto sto je bilo lako za namazati na hleb.

Medjutim, kako sam upoznala voljenu osobu, pocelo je da mi bude krivo, sto ne znam nista da spremim. Pa cak ni jaje na oko, ali ozbiljno! I polako, petljala sam se oko mame u kuhinji i zapitkivala, i krenulo je Nakon nekoliko neuspelih pokusaja i govorenja kako ja zaista nisam za kuhinju, polako je krenulo. I sve me vise interesuje. Uopste mi nije muka, da spremim nesto, niti da odem na pijac. Naprotiv, uzivam u tome. Nisam ni verovala, da se nekada mogu vratiti srecna sa pijace.

Obozam da citam recepte, i da ih sakupljam, uporedujem i isprobavam.

Mogu se nazati i food snappersom Jer kako kazu, mi smo oni koji najpre potegnu za fotoaparatom, pa tek onda za viljuskom, kada je hrana u pitanju.

I dodacu jos, da neizmerno volim da jedem, i probam nove ukuse, samo sto moram da se kontrolisem, inace...