Imenovanje - Nekomercijalno - Bez prerada

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Hrvatska

Žensko

KAULSKI OBID TUTTO COMPLETO Bidni kaul (karfiol)– tako lip, ka ženskica, ka buket cvića da ga prozvaše cvjetačon - a tako zapostavjen. Ne voli ga se baš puno, svi ga skrivaju da zamantaju bidnu dicu i ostale mrziteje. Evo ustajen u obranu časti i digniteta dotičnog (il dotične - ovo niko neće rasputiti kojeg je spola, nekima muškog, nekima ženskog)!!!Jedan dan druženja s njin (ili njon) stajaće vas malo para pa je prigodan u ovo vrime di se svaka cenca broji. Prigodan je i za vegetarijance. Za mesojupce pripremite dodatak kako van drago... 
  Jeste vidli, iz jednega lonca tri vrste ispadoše!
(Ne budite sitničavi za onu škrovadu, pa morate u nečen stavit na stol...i oni pjat za salatu il lešadu. Kad meni nije teško prat suđe na ruke, neće ni vama na makinju, znan da imate, stonasto, koja šuša nima danas to...) kaul (veličina zavisi od broja gladni usta) 
  SALATA ( ILI LEŠADA) OD KAULA

  
    
  
Kad ste zauzeli odlučan stav da svoje mile i drage više ne obadajete po pitanja jese voli il ne voli kaul (ima da kusaju il nek sebi prave ča oće) sve ča van još triba je malo kumpira. (Zanemarite one moje live stabjike od blitve – znate vi mene da ja ništa ne bacan, ostalo mi od dana kad se jila blitva s nečin, sad se ne sićan s čime, mislila san ja to pohati, pa san samo malo u vrilu vodu obarila, par sekundica, al mi se nije dalo pohat i sad san iskoristila, šteta bacit, jel tako. Eto san van mukte dala ideju kako morete te stabjike sve iskoristit.) Ja tu niman ča puno filozofirat kako ćete daje kuvat, to se lipo vidi sa slike, pari slikovnica za nepismene i dicu. Jese triba napominjat da vodu osolite?! Odma usput ćirnite 2. i 3. točku jer tamo piše nešta ča ovdi morate vodit računa. Samo da napomenen važno – NE BACAJTE STABJIKU KAULA, ogulite je i ubacite prvo u vodu. Normalno da NEĆETE BACITI LISTOVE jer je tu svo zdravje. Poslin samo izvadite zelene, listove, kumpire i cvitove kaula iz vode, ne bacajte vodu jerbo ide nastavak. Začinite kako oćete – ako ćete na salatu, onda dodajte malo luka (češnjaka) ako volite, uja i kvasinu. Ako ćete lešadu, kvasinu ne mećite.Ovdi van je očiti primjer neskrivanja kaula. Samo za junačine i kaulojupce! 
  ZAPEČENI KAUL

  
U vrime dok se kuva lešada iz 1. točke, ubacite najlipje cvitove, ne baš sitne, u vrilu vodu, povrj oni listova, neka se malo prokuvaju. Onda i izvadite. Za to vrime zamutite jaja, sritna bi bilo najboje, i vrhnje za kuvanje su pinku soli. One cvitove stavite u niku škrovadu di ćete i peć, najlipje dolazi do izražaja u vatrostalnoj (ja nisan jerbo niman tako malu, a mislin da ni nisan vidila tolišnu, za dvi osobe), koju ste prije pinku poujili. Normalno da ćete cvitove kaula još malo dosolit jerbo vodu niste (vajda) puno solili.(Opet ponavjan, ne mećite priviše soli, lako dodat, teško oduzet!). Turnite u pećnicu, pecite dok ne počne žutit, onda naribajte niki sir i još mrvu zapecite da bude onako zlatno.U ovoj točki kaul smo malo zakamuflirali, ne previše. Za osrednje junačine, za prve korake u jubavi spram jadnička kaula. 
  JUVA OD KAULA

  
    
  
Na kraju svi oduzimanja vama mora ništa i priostat u onoj vodi. Malo cvitića od kaula, kumpira i listovi od kaula. Da, da, listovi o-ba-ve-zno! Listovi daju i pinku boje inače anemičnoj juvi. (Eto ga na, možebit van zato slabo jidu, fali malo radosti...Kad sebe opiturate - jeste lipše? Kad stan opiturate u vesele boje – jel lipši? Ja san npr. ka luda ako se ne šareni...) Opet zanemarite ono livo na sl.br.1 – to je meni moj puž doša u inšpekciju kvalitete kaula, ono jel ekološki il nije – reka je da je eko stonasto. Isto tako zanemarite livo na 2. slici – to se kuva amarant za niku od moji slatki mučkalica u čaši. (Ispada stalno da zanemarite sve livo...en ti malega miša, ovo more ispast da ja agitiran za nike strane... nije judi, to se babi snilo ča jon je milo ako mislite da ja mislin kako se njoj snilo!)Sad sve to izmiksajte kako znate, ja iman svoj sveti štapni mikser, ne moran prat ijadu aparata, sve u istoj teći se zbiva. Dodajte vrhnja po voji, ja san dodala jogurta da bude lagnja verzija (i samo pinkicu pravega uja da ovi moj zna da je to ka dalmatinska verzija inače bi me k vragu da), već san prikrdašila u onon zapečenon obliku iz 2. točke.E ovo je verzija za kukavice sinje, te dicu i muževe neznalice. (Ne znaju ča i snašlo, samo kusaju i viču – mmmm. Pssst, mučite ka i ja! Ovo su samo naše tajne...) 

KAULSKI OBID TUTTO COMPLETO

BRUJETIN OD LIGNJE  S BOBON I BLITVON Kako je ova moja riceta 13-ta po redu, a  jučera je bija petak, kad se po tradiciji ji riba il tako nešta posno, a sutra 13-ti, baš mi se zgodno potrefilo za objavit da se ima pri ruci kad bude petak 13-ti. Ovi brujetin će van pomoć pri uklanjanju zli čini tega dana. Moglo se ovo nazvat – brujetin protiv uroka. Još mali EPP na kraju - fali sipu, drž se lignje!      
  
    Zainatila se ja napravit kaštelanski brujetin iliti sipu s bobon na tragu Mucikine ricete. Kako se glavni glumac iz te ricete razbolia (čitaj - nima sipe), njegovu ulogu je preuzela lignja vulgaris po paroli „snađi se druže“ . Mi smo generacija iz tega vrimena kad se moralo snalazit na sto miljuna načina zbog radi svega. Samo jedan primjer (a moglo bi se roman napisat!). Kako ni bilo, nekada davno, konfekcije ka danas ča se štanpa leva-leva i za male pare tako da robu nakon upotribe ne moraš ni prat, samo je itenš (ipak najboje je darivat nekon potribiton, druga opcija prodat priko Njuškala il slični portala i foruma svoju zalihu koja već jako opterećuje armerune, a najgora varijanta je bacit u škovace, mada će i tu niko pribirat pa nać...il se minjat s prijon za njenu robu – to često rade s dičinjon robon), onda smo mi sami šili i pleli.
  
I tako ulovjene lignje od takujina (ovo se u nas reče za ribu sa peškarije di bi ribari amateri kupili ribu nakon neuspješna ribolova, pa se onda falili doma ča su ulovili) odmrzniti, očistiti i na krupnije nasić zato ča su ove moje malešne bile i nima potribe sickat usitno, ne bi od nji ništa ostalo, jerbo uđu u se  ka telaruša. 
  
    Kod čišćenja je najbitnije da se uvati crnilo jer kako ćemo glumit da činimo sipu. Je da je tega crnila zanemarivo malo, al isto daje niki gušt. A i čitala san da je crnilo od lignje stvarno crno za razliku od sipe koje baca sephiu.
  
Kumpire nasickat, naravno, to ni ne triba spominjat, mada ja ove sasvin mlade ni ne gulin od korice, ne smeta me ono malo ča pluta naokolo...iako, moj savit, za ovake stvari taki mladi nije baš najboji, ne pusti škroba pa bude vodenasto, meni su najboji sridnjovični ka kompromis, stari su najboji kad i i ne vidiš... u pireima, njokima i sl. U mladima se gušta, brate mili, osin u mislima, dakako vengo s pečenin mladin janjcen il telcen – mlado i mlado, uf! Opet ja odluta...Lignje, kumpir i bob (vi sritnici koji imate svoj friški il zaleđeni, baš van zavidin, ja kupin smrznuti pa je i to dobro, more se ovo činit u srid zime i mislit o proliću) malo provrtit na uju, pravemu, naravno, jer kakoš brujet pravit pravi pravcati, tu nima nike glume, boje ti je onda odustat od predstave (nisan uje stavila u sastojke jerbo se podrazumiva da ide, ko je vidija činit išta nasuvo, jel tako, ni izist ne moreš brez podmazat grlo su čin, o onin stvarima da i ne govorin). 
  
    Stavit vode i šalše ako imate već gotove, to van je onda skraćivanje kuvanja stonasto. Ja uvik šalše kuvan dosta, uvik dobro dojde i mi je volimo jako. Nekad je to prava, makar za me, samo sa dosta luka-češnjaka, mrvu cukra da ubije kiselost i petrusimulon, a more i bosiljak. Taka šalša mi je najboja uz leše janjčića – tako san to i prvi put jila, kad san tek ovamo doselila u moje rodice, bog jon da mira gori nakon svi muka ča je prošla ovdi doli. Nisan prija nikad jila leše janjca, a bome ni tu šalšu. Mater bi uvik radila paradajz-sos, ova šalša je bila jubav na prvi pogled i itnila je u zaborav ti paradajz-sos za svagda. Ako nimate šalšu i ne dan van se činit sad i to, ča sasvin razumin, ni ja se ne držin ricete ka pija plota, prilagodin sebi, onda s početka priče stavite kapulu-luk šufigat na uje da malo povene, pa poslin, u ovoj fazi, ubacit pome. Ma more se čak i brez, znate vi ono moje – kako van drago! To onda rečete da je na bjanko i basta...
  
 
  
    Ovo van ja sve pričan dok se brujetin kuva, da van prođe potribno vrime jerbo se blitva stavi prid kraj, njoj ne triba puno. Ja san imala ostatke od onega ručka. Baš mi se sve lipo namistilo. Čak i ribe san imala. Ostalo svega, a šteta bacit. Ne zaboravit onu mrvu crnila ča smo potopili bili u malo vode. I malo bilega vina, ne preveć, mora i vama ostat za posli obida. Ide bilo jerbo je ovo liht verzija koja dozvoljava da se vidi ča se jide, ne skrivam ni crnin vinon ni su puno crnila, e!  Oni prošek iz kaštelanske ricete popijte ka aperitiv dok kuvatate, glupo bi bilo trošit u ovo, taman posla.
  
 Ovako obogaćenu verziju, su blitvon, poslužite teplu. Bome ne zaostaje nimalo za kaštelanskin! Još je stari car Dioklecijan sadija blitvu u ovoj svojoj vikendici onda kad je rišia otić u prijavrimenu penziju i reka da mu je draže to radit vengo se bavit vladavinon. Pametan čovik! Evo da bi ovu ricetu mogla prodat pod splisku i falit se da su splićanke lipše no kaštelanke, ka u pismi.  

BRUJETIN OD LIGNJE  S BOBON I BLITVON

PUDING OD AMARANT(H)A SA MARELICAMA I JOŠ KOJEČIN Nima uvoda. Fjaka stonasto. E. 
      Voilà - bon appétit!
         Ko je vidija išta radit kad je lito! Zakonski uvest da se da beneficirani staž onome ko radi liti! Evo me taka fjaka uvatila da ni ćakulat ne moren ka i obično. Kako da sučen pitu po zvizdanu? Ja se vama, žene moje, ne mogu načudit di činite sve one čarolije uz špaker. Jestel vi od krvi i mesa ponekad il nikad? Kako van se da? Meni ni ne triba kuvat, mogu se komotno najist vaši slika i svi vaši bakanalija, ka Bračanin ka ji slanu srdelu. Ne znate za to? Aaa, pa to van je baš prikladna riceta za ovo vruće litnje vrime, ne znojite se, a i ne košta bog zna kolko, a iznenadni gosti vas nikad neće zaboravit. Uz botilju plavca malog koju će sigur svaki prijatej ponit, ka ča je red kad se gre u goste, ne moš prazni ruk ni doturu, atroke prijateju...Triba van:1 slana srdela5 - 6 kapi uja (ako ste na dijeti, smanjite količinu, a oni na Dukanu ča su nek ne podmazuju nikako)po kile kruva (ako je veća grupa, pojačat dozu, ovo je ka za 1 osobu)1 kom cakla - more se reciklirat koja razbijena fotografija sa kantunala (noćni ormarić) ako još držite do ti običaja (mislin, nećete uzet fotografiju vengo ono caklo ča bi inače itnili u škovace, a šćeta nešta bacit ako još more čemu poslužit, jel tako?)Sad lipo stavite na pjat očišćenu slanu srdelu, polijte ujen i dobro pritisnite caklon. Kruv narežite i sve to skupa prikladno složite na dasku za mezetluke (ono di režete pancete, salame, sir i te goluzarije kad očete popit ladno pivo il bocun bilog – ko je vidija pit, a ne jist, ne vaja nikako, neke očas zamanta pa i ne dođu do po boce, o ciloj da ni ne govorin).Jist tako da fetu kruva  odlomite (da, stari kruv se tu uklapa ka bog, a ionako je š... ča ono, an?...ŠĆETA BACIT), točajite onu srdelu priko cakla, umačite u ono prijatejsko vino ča su van ga donili, a koje ste pretočili u bukaru koju jemate ka uspomenu sa plavega Jadrana kupjenu još 19..i neke . Tu zaglumite da jite istarsku juvu na lagnji način, ipak triba pazit na svaki dek, a time ste omar nakratko litovali i u Istri, ne samo na Braču. Uz to gledajte kakva je zima bila 1956. po evropama, kad je i u Monte Carlu pa snig  i biće van lagnje brez klime, a ne trošite zaludu struju. Kad ste već pri 1956-oj red je sititi se i pisama iz te godine.   Vaša su dica zaspala čekajuć ovu slatkariju iz naslova...e bidni oni s menon! Saću ja.Gori jemate ča van triba. Meni  proso priosta od nečeg drugog, sad i ne znan ča san radila, al znan da san skuvala brez cukra, su pinku soli, tek tolko da ne bude ajme majko bljutavo, a nikad i neznaš oš ga tribat za slano il slatko...a i u slatko se doda mrvu soli. E sad, ako niste po noći kuvali, kad je jeftina struja i malo manje vruće, a vi sad tek otribite marelice od špica ( nji ne bacajte, ostavite da se lipo osuše negdi na ponistri ol teraci, nije bitno, zaboravite na nji i onda se nekad uzimu iznenadite kad i nađete, kako će van bit drago sitit se toplega lita kad ste i jili...i baš van dobro dođe jer je vrime za božićne kolače, a bajama ponestalo... pa onda tucite ove špice isto ka bajame, pazite – puno su tvrđe vengo špice o bajama...i ekola - imate lipu zaminu za bajame, ne govorite drugima da nisu pravi, neće ni znat!). Stavite narezane marelice u teću su malo cukra, protresite ponekad teću i kuvajte kolko oćete jerbo vi najbolje znate za šta će van sve tribat. Morete za par minuta odvadit jedan dil i ti bi baš pasa za ovu moju ricetu. U ostatak dodajte još cukra i kuvajte daje dok se ne pritvori u džem oli marmeladu ako to smiksate.Pomišajte olađene marelice u proso, stavite da se još malo oladi i gori stavite jogurt da lipje izgleda. Jogurt se stavi da izbalansira okuse, morete ga i promišati – to je za onda kad ste sami i kad niko ne gleda jel lipo figura, bitno da je dobra okusa Za sebe sunite ruma, a dici ne...Ako ste već imali sve otprije spremno, vi imate desert u tren oka kad van padne cukar i kad ste ludi za čagod slakarije.Sad morete probudit dicu, obradovat ovon slakarijon, a posli svi skupa vanka. Družite se ča više s dicon i uživajte s njima u svin monadama, budite i vi na tren dite. Dica začas narestu i odu ća svojin puten. Posli se kasno kajat... Morete kombinirat – kuvani proso, žele od nekog voća, vaši omiljeni mislićii simenki sa jogurton...ma dajte mašti krila, ovo su i onako samo smjernice sa plenarnega zasidanja same sa sebon!  

PUDING OD AMARANT(H)A SA MARELICAMA I JOŠ KOJEČIN

SRITNA HELJDUŠA Ovo je sritni spoj sviju moji strana svita. Mog rodnog sivera, mog istoka od po gena ercegovački, mog juga od po krvi dalmatinske, a zapad zoven sve novitade koje pod stare dane isprovajen. Postoje ovdi, za sad, tri ricete – jedna je prava sukana pita, druga razljevak, a treća pita od palačinki. Ova moja je na tragu sviju, a opet sasvin nešta četvrto. Ka pita je jerbo ima fil, ka razljevača (razljevak, uljevak, izlivača – kako već ko zove) jerbo se tisto razlije. A sve je počelo zbog pripreme ove treće pite od palačinki. Opremila san je sritnu ka mladu, sa nešta novega, i nešta starega... jaja (sritna) brašna od heljde brašna od slanutka mlika jogurta vode  kuvanog prosa (vi ne morate)      
  
    Kad boje razmislin, nije počelo od palačinki vengo kad san ugledala sritna jaja u butigi. Sritna  jaja od sritni koka. Iden vidit ča piše o tin sritnin jajima: „U stajskom uzgoju koke nesilice se slobodno kreću unutar zatvorenog prostora. Zemlje članice Europske Unije od 1. siječnja 2012. godine napuštaju uzgoj kokoši nesilica u neobogaćenim kavezima i uvode humaniji način držanja kokoši nesilica, u tzv. obogaćenim kavezima.“  Mislila san da koke slobodno kljucaju crviće  vanka po dvorištima i ulaze u svoje kokošinjce kad oće. A ono samo dobile proširenje kvadrata – nisu u garsonjeri vengo dvosobnon stanu...ništa svoja kućica – svoja slobodica. Ništa od Ježeve kućice...
  

  Kućico draga, slobodo moja!

  Palačo divna, drvenog svoda,

  kolijevko meka, lisnatog poda,

  uvijek ću vjeran ostati tebi,

  nizašto ja te mijenjao ne bi'!

  U tebi živim bez brige, straha

  i branit ću te do zadnjega daha !
To me malo snuždilo, nima bajki više, i ježurku su prognala iz lektire...Al ča je – tu je...moran i utrošit. I tako ja krenen da ću radit palačinke od heljde koje san već radila i ovemen mome mlatimudanu se ta novitada srićon svidila. Nešta me bilo omelo, ne sićan se, uglavnon ostane to tisto za palačinke za sutra.Sutra naletin na heljdušu od palačinki.  Tribalo bi provat ovo! An, bravo, taman iman sira...sritno promislin i trkon do frižidera. Je, šipak, ostalo tek nešta feta sira od grčke salate niki dan. A malo mi to  sira. Kopan po frižideru ča bi se moglo pritvorit iz ružnega žabca u šesnog princa. I naletin na ostatak kuvanega prosa od niki dan kad san radila desert od njega. (Lukava san ja bila ti dan, nisan ja to sladila sve, nego onolko kolko mi tribalo za ti put. Znala san da se to more u još nešta pritvorit.)U svemen tomu sva se opotin – ma k vragu i palačinke, ko će i frigat po ovemen zvizdanu, stat atento poviše nji. Ostavin do naveče kad oladi malo. Veče dođe i skoro prođe kulkajući, sitin se palačinki koje još uvik čekaju da se pritvore u heljdušu palačinkušu. A kad tamo...usupalo ono heljdino brašno svu tekućinu, to nadošlo na tisto. Pa dolijen jogurta, mutin, aj još čikaru vode – prikoviše...aj u smokve, dodajen pirovo brašno (prva proba ide, testing, testing- to je ti zapadni momenat u ovoj riceti). Gotovo. Dotukla san tisto na normu tista ka za kolače i biskvite. Sad baš neću pravit palačinke! Vidi koja je ura, vrime o jeftine struje, neko je stavija robu prat, neko sad uvelike pegla slike (a ja ne peglan ni robu). Ja sad vršin prikomandu palačinki u ražljevaču. Da iskoristin tu jeftinu struju, da mukte ne teče po žicama. Sve vaja iskoristit, e.Trknen opet do frižidera. Gledan ča sve jema. Ugledan ostatak ostataka stapki od blitve (ono kad san je radila na lešo sa srdelama, a posli san malo ti stapki stavila u onu zajubjenu juvu od Patišona i Korabe –to je, znači,  2. dil štorije o blitvi). Naiđen i na mladu kapulicu priostalu od nediljne janjetijade. Ciborum reliquias (ostaci hrane) moja je religija! Prinašan te relikvije na radni oltar, sritno sickan blitvine stapke i mladu kapulicu, spanđajen sa onin bilin paštroćen od sira i prosa, a to je bili sir . (Ovi moj ne smi znat da ima tičije spize, kad bude pitat ča je to bilo, reću mu - to je sir pobogu, ol si ćorav i ne vidiš kako se bili?! I još ću se najidit ča sumnja u me, ol bi ja tebi lagala...) Malo mi prikoviše gusto pa dodajen nemasni jogurt (tako da mi ne grintate da je ovo nešta puno kalorično, pazin na te detalje jako, a to ča taki „light“ nima veze sa zdravjen -  sve gola voda, prah, kemija - ma misliću o tomen kad umren, mora se od nečega i umrit.). Za to vrime o sickanja, pridomislin se po treći put. (En ti neću boga, ovo ja ka Juda kad je tri puta izda Isusa.) E neće bit ni ražljevača ! To mi je prejednostavno, moran malo zakomplicirat život iliti ide epizoda kako dokon pop i jariće krsti. Ulijen onega tista pola u pouljenu škrovadu i malo popečen da mi oni fil ne protapanja do dna i sve se skupa ispomiša sa tiston. Jerbo ko će onda znat ča je pisnik tija reć? Vadin domalo i istresen oni fil, premažen i prelijen ostatkon tista. – Ajd bože ti pomozi, vazda bi moja pokojna tetka govorila kad bi mećala nešto peć u rernu...Ništa me ne košta i da ja to reknen, ako ne pomogne, odmoć neće. 
  
    Nakon neki po ure ćirin u rernu. Zlato moje porumenilo ka stari dukat. Onda oden napit se ladne vode iz frižidera i ugledan vrhnje za kuvanje. Otvoreno! Potrošeno samo malo za već gorespomenutu juvu. Ne smi ovo više stat, mora se iskoristit, neću valda bacat do koji dan (jerbo ja ta vrhnja za kuvanje trošin slabo, ritko i nikako). Ideš ti meni druškane gori priko heljdušice. Vole ta vrhnja bit gori, na...Razumin ih. Volin i ja biti gori, na...
  
 
  
    Popelo se vrhnje gori, a ja nestrpljivo čekan da se završi to zbivanje u rerni. Kasna je ura, il rano jutro. On spava snon pravenika. Kuća je puna miomirisa i uspomena...
  
Podsića me na posnu pitu o kapule koju smo jili u Mostaru kod Zlatke (u one stare nene ča je pravila maslo od masla, sićate se moje prve priče?). Sitin se njene avlije sa česmom i puno cvića. Zidove ograde svako proliće bi nanovo sama krečila klakon, ka i cilu kućicu, uostalon.  Kapija na ulazu iz sokaka u avliju bila drvena, stara ko zna kolko generacija, sa zvekiron. Mi dica prskali bi se vodon da speremo mostarku žegu sa sebe. Nije se nikad udavala, nije imala svoje dice, ona je bila velika tetka svoj dici. Kad bi jon došli svi mi sa sivera na vazdan, spremala bi sve ono kakvi je već adet kad gosti stignu - krompirušu, buredžike, japrak, sogan dolmu, sul-pitu, urmašice, baklave, limunade i sok od šipaka.Podsiće me na višku pogaču pojedenu jedne večeri dok smo bili usidreni u Visu, u najstarijen dilu, u Kutu, sa slanin srdelama i puno kapule, brez poma. Dok smo čekali večeru, glavni kogo sija je kraj nas čistit luk, a ja san mu pomagala – lupnila bi ga malo dlanon pa je brže išlo. – Dobro to tebi ide mala, mogla bi ostat s nama u kužini!... Takvu istu pogaču, al s pomama, poslin smo jili u Komiži na jedoj teraci kraj mora koju nan je priporučija lokalac dok smo brod vezali na mulu. Noć je bila vedra, nebo puno zvizda, misečina ka srebro izliveno po moru.Podsića me na ražljevak koji bi mater često spremila od onoga ča bi jon bilo pri ruci, samo sir il još i špinjača, blitva, oli tikvice. Sa obaveznin dodatkon malo kukuruznog griza u tistu, volila san  malo ositit pod zubiman tu puru. Pekla bi ražljevak u okrugloj bakrenoj škrovadi koju san naslidila sa svin crnilon po njoj, taloženin od 1950. kad ju je dobila ka vinčani dar (a i tad nije bila nova).Podsića me na pitu o mladega sira ča se uobičajeno pravilo u mome rodnen mistu, samo bi bila slatka. Najboja je bila od tete Danice, prve suside. Ona je radila sve kolače koja moja mater nije baš radila – makovnjače, orahnjače, mlince, štrukle.Podsića me na...ma k vragu i sićanja, evo se malo proladila, ne čekan jutro. Gren oma provat! 
  
    Priporučan jogurt uz mlaku heljdušu.
  
 

SRITNA HELJDUŠA

VELIKI OBID ZA MALE ŠOLDE Neki držidu da je najboja bila riba i da je lagašna za štumik. Veli gurmani omar bi se bacili na zubaca. Slažen se. Lagašna za izist, ma teška za takujin...Danas je petak – dan za ribu. Prođiramo mi tako do peškarije, a ono lipa, velika srdela sa sve ljuspama, sva savijena ka luk, uzignute repice i glave, čvrsta već naoko, ne moraš ni provat, sjajna oka, bistro me i milo gleda. ( Davno nisan vidila velike srdele za na gradele, ka da su se iselile, namistu nji u prodaji je već dosta vrimena neka meškinjasta, sitna, depilirana – bez iti jedne krljušti.) Namami me u tren oka ta lipota i olakša za cili 15 kn (mogli smo mi kupit i po kile i platit 5 kn manje, al smo gulozi na srdele pa izimo tri kvarta nas dvoje). Na pazaru kupin vezicu blitve, luk i petrusimul...ma cili trošak 25 kn. (S tin da će luk i petrusimul potrajat i za nekoliko puta...a i dilovi blitve.) Srdela je riba, ka i svaka plava, od koje čovik oma ne ogladni ka od bile ribe, sit je do mraka i zato je vikovima ranila obični puk, a oborita, bila riba, bila je za bogatune. Ništa se do dana današnjega ni prominilo. Osin ča danas nauka kaže da je plava riba zdravija... srdela blitve + malo kumpira  Nakon ča smo kupili srdele, prolazimo priko Pjace (o šinjori, doda bi moj otac, tako su prin zvali, mi smo to posli skratili, ka ča se sve danas skraćuje, olakšaje, ubrzaje) i trevimo kuma isprid Centrala (vrlo stari otel, sa restoranon u kojen je bija „stol mudraca“ di su umovali veliki mozgovi onega vrimena i sa vanjskin dilon restorana kojega ste mogli vidit u seriji „Velo misto“). On je, inače, tamo inventar od sedan ujutro do podne. Su jednon kafon produjenon do razine čaja (a bome, mora durat tolko vrimena), isprati sve znane i neznane prolaznike. Zimi dršće ispod grijalice jerbo ne smi uć zbog španjuleta. (Ja da san vlasnik, potirala bi ga. Kolko on potroši kilovata za tu jednu kafu, propa bi mi posal, otišla bi na inkanat!). Sad liti mu je taman ugodno zbog ladovine, pa smo i mi sili malo u lad s njime. Pokažijen srdele ča smo kupili. – Ja se tebi čudin. - ? - Oli sinoć nije bija povodanj, nebo se paralo, munje cipale, grane lampale na vitru. – A, e. – I kako ti misliš da su friške te srdele, koji je to junak ribar sinoć lovija?... Isprid nosa gledan sasvin friške srdele. Mislin se, stvarno, pa kako tako izgledaju ka da su sad iz mora. Ništa mi ni kjaro...Posramjena brzo posrčen kafu tobož žureć spravit obid, a nji ostavjan da brste svitsku politiku. Puten još mislin pa kad su te srdele ulovjene. 
  
    Doma san prvo očistila blitvu, odilila lisje i stapke (jel se tako reče?). Već znate da ja to sve neću potrošit, a i da neću ništa bacit. Stapke samo malo obarin, jedan glogolj da voda učini, ladin i ostavjan za nešta drugo ča mi sutra na um pane, sutra je i tako povrtni dan. Par mladi kumpirića prve stavjan kuvat, poslin blitvu. Sve čista klasika. Papar i so, pravo uje i luk...
  
 
  
    Sad gren čistit srdelu. Vadin jedini papir koji iman u kući.  Novine se odavno ne kupuju, reklame ne priman, napisala to na poštansken sandučiću, u njega jedino redovno dolazidu računi, od nji mi samo zlo bude, pomoć nikakva, naročito za čistit ribu. Vadin, dakle,  propagandni materijal od Neckermanna, ča mi svako tolko pošajedu. Oni se još uvik iskreno nadaju da bi se ja, konačno, jednon i uputila u zemju Sulejmanovu, na veliko putovanje za malo para. I oću, ako se zdesi da buden udovica. Jerbo ovi moj bacia sidro i ne mrda mu se nigdi iz najlipljeg grada na svitu. „ Ma ko ovo more platit“ - čuvena prepotentna spliska skuža za nemrdnut gujicu, vidit druge lipote koje su, morebit i lipje!
  
 
  
    Čistin one lipe, sjajne krljušti, maštan o putovanju iz snova i beštimajen kako one lipe, sjajne krljušti letidu okolo, koža otpada sa ribe ka da je skalpirana. Sritna pronalazin i neke glatke srdele tei uviđan svu važnost depilacije. (Na slici morete vidit razliku depelirane i zapuštene srdele te kako jedna i druga izgledaju nakon tretmana čišćenja i skraćivanja za glavu jerbo mi ne bi stale na tavu.)
  
Ja srdele ne peren. Ni pri, ni posli. Ne grozite se! Ka prvo, iz mora su duboka, naš Jadran je još poprilično čist. Ka drugo, vatra će sve potaracat ako se ča i  nakupilo u transportu. Od Matejuške, di se ladnjače parkiraju, do peškarije di se prodaju je 50 metri. Lako meni za ribu, meso, jaja, to sve ne jin sirovo. Al vi sigur ne promišljate ča sve, morebit, izite u kruvu kojeg svaki dan trošite termički neobrađenog.Vi ranoranioci morete svako jutro vidit isprid butiga iskrcane kašete sa kruvon, mlikon, jogurton – čekadu da se butiga otvori. Kašete su šupje po dizajnu, a često i napukle – to vi ne znate jerbo ne vidite, ja znan. Stoje na tleju koji je ispjucan o judi i ispišan o pasa. Ono ča ne vidite dešava se u pekarama. Ta ambalaža, te kašete, to je mirakul kako su šporke! Itaju se na kamione isto tako sumnjive čistoće. Peru se ritko, kad triba koja kontrola proć. Za tisto nije tolko bitno ča činidu pekari, koji se liti u temu paklu dobrano znoju, pa se znadu tiston brisat, tisto će se ionako ispeć. Al tamo u pripremi, e tamo je malo drugovačija važnost vaše brige za zdravje... jerbo se tu u brašno meće svašta ne bi li vama ti kruv bija lip ka duša, mek ka paučina, prozračan ka mladenkin veo, mirisan ka bebin dah, dugovječan ka Japanci. To van je istina, iz prve ruke, radila tamo. Očišćene srdele samo složin na kuhinjski papir da se osuše ako su mokre. Ove su bile tako suve da se papir zalipija. Znači da led nije bija na njima jer bi se bija otopija, a one bi bile mokre. Stvarno, kako su tako friške, tvrde, uvinute glave i repa? Osin ako nisu mumificirane. I Tutankamon još uvik lipo izgleda za svoje godine...Il su ulovjene di ni bila nevera? E, pa da, kako se nisan oma sitila, ne lovidu srdele tu u spliskon kanalu, meni isprid nosa. Ovi me odgovor svojon razumnošću umirija. (Moran sutra kumu reć da me ne manta ka mulicu...) Usput sickan oni petrusimul i sav višak koji nisan potrošila danas stavjan u led. Jest da skoro svaki dan gren na pazar i da uvik mogu imat friški. Al ne utrošin sve, a ŠTETA DA PROPANE. A ima dana kad kiša pada, kad mi se ne izlazi, kad se zaboravi kupit (mislin samo na osnovnu namirnicu, ko uvik misli na začine, to se ne kupuje svaki dan). Onda baš dobro dođe. Jer ja brez njega ne mogu zamislit iti jednu spizu. Usput se vonj o ribe uništi sa noža. ( Ovi nožić je moja svetinja, njime režen sve živo i neživo. Nevelik, lak, dobro leži u ruci. Za čistit ribu iman posebnu daščicu, na njoj ništa drugo ne rižen, drvo dugo panti sve ča ste na njemu radili.) 
  
    Sad stupa na scenu moje gradelavanje i vađenja masti susidima. (Vi se sigur pitate da zašta  to da ja radin, ja žensko, pored živa muža. Jerbo je to jedino muško kužinavanje koje oni znaju, čast izuzecima, i u kojen su pravi meštri. Otvaradu specijalne forume kojin se drviman triba vatra ložit, triba li meso oli ribu prin marinirat, koji razmak žica triba bit, il ne vajadu više ni te, ima nike novije i modernije, ma cila nauka to gradelavanje! Uglavnon, ovi moj nije tipični predstavnik te vrste. Ima on i druge netipične muške osobine, al o tom neki drugi put.
  
Daklen, stavjan gril-tavu na vatru o plina, ne o drva.To je ona ista tava od jučerašnji ražnjića, dobro oprana i pomočena u kvasini da se uništi iti kakvi trag postojanja mesa. Tako ja svaki put radin i nima vonja ni od čega. (Priča ovi moj kako su negdi bili na poslovnome ručku i on naručija neku ribetinu... e ribetinu, oli se na poslovnen ručku, i to još prija, u mraku, naručivale girice i gavuni. A kad je prova, ono ka da je cili „leskovački voz“ protutnja mimo nje...nisu gradele bile očišćene o mesa il se sve skupa zamišalo, vrag bi ga zna.) Tava mora bit dobro ugrijana, duže traje jerbo je od giza, al se isplati jerbo za to vrime pijuckan vino. Onda mećen srdele, malo naškropin ujen grančicon ruzmarina kojeg uberen kad mi je liti otvoren ovi drugi balkon di mi je moja „đul bašta“. (Zimi taj balkon, tj. vrata, skoro ne otvaran, to je jedna cila caklena površina kroz koju gledan brode u luci i u marini priko na Zvončacu, i naravno, Šoltu!  A ispod volta ne pivadu klape vengo se igradu dica.) Srdelu ne triba vengo par minuta peč na jednu stranu, a tako i na drugu. Nažalost! Jerbo nimaš kad ni napit se vina. Ribu ne solin – to poslin, kad se ispeku. Uje, luk i petrusimul stavin da svak dodaje ako voli i kolko voli. Meni pane mrak na oči kad vidin kako judi ribu škropjedu limunon – asti sto, ubiju in svake gušti! Ja mislin da ga stavjadu da judi njime otaru ruke poslin jela, da in ne vonjadu po ribi. Hmmm, ja san polizala sve prste jerbo se riba, naravski, najboje jide prstiman i poslin ostanu samo malo masne, a to je usput dobar tretman kože, to uje. Tako volin ti vonj o ribe s gradela, uja, luka i petrusimula da najradije ne bi prala ruke barenko po dana. Onda smo pošli leć, malo ubit oko. Poslin smo se triznili uz kafu i novu slatkariju od prosa. Ni lako podnit tri kvarta srdel! 

VELIKI OBID ZA MALE ŠOLDE

VOĆNA BULGUR SALATA ALA KOLJIVO Ostala san dužna od neki dan ricetu za ovu moju koljačku izmišljotinu. Naravski da sad ja vama linima, koji nećete da čitate to staro, moran objasnit da se ne radi ni o kakvomen klanju, bože zakloni!  To je jedna slatkarija od šenice sa orijima i još ponečin.  Neko još zove žito (to je ka manje koljačko).  Pravi se za pravoslavne slave.  Gostiman,  kad dojdu na čestitanje, posluži se koljivo, slatko, rakija i kafa.Viruje se da koljivo, spremjeno od živog zrna, izražava nadu nas živi u uskrsnuće mrtvi (ka ča je i zrno, kad se baci u zemju, prvo trulo , a posli proklija). Vajda se zato nudi i u obredima za pokoj duše umrli (tako san ja to i provala prvi put).Bulgur je isto šenica, pa more glumit u novoj scenskoj izvedbi. Učini se čas posla, ne triba cili dugotrajni posal ka sa šenicon. A najvažnije, ne morate čekat ničije slave i da neko, bože zakloni, umre. Nešta slično rade Beduini od cus-cusa.   
      Jel da da mi je danas riceta pristojna ? Nije ka da sučen pitu...
           Danas vas neću davit lamentiranjen o svemu i svačemu, strogo stručna elaboracija. Ovo je moja oriđiđi umotvorina nastala u situaciji „spasi ča se spasit da“. Oni koji se prvi put susreću sa bulguron, evo slike. Morete vidit koja je razlika od rizi. Bulgur natopite vodon jedno prst preko. Pazite dobro da ne stavite u premalu posudu jer on dosta nabubri i reste brzo, baš kako se i reče, ka iz vode. Ja to nisan znala jer mi je ovo bija prvi put, pa mi je prikipia priko ruba (tu lipo vidite pomočen bulgur i rizi, svaki su jednake količine u jednakin čikarama, a situacija nakon malo vrimena drastična). Prija san ga samo klasično kuvala i za „rižote“ je to dobro, malo lipljivo kako i triba. A za salate je boje da je vako lipo razabran, svako zrno napose. Kako ćete znat kad je bulgur „gotov“ ? Lipo provajte, ka i ja, nima tu ure da se gleda. Kad van se čini da se more jist, a da nije pretvrdo, tad je gotov. Onda dodajite unutri po voji. More to bit, u zimsko vrime, suvo voće i neki sok, malo ruma i sl. More bit da bi se moglo i sa friškin voćen, provajte pa javite. Ja san stavila ča san imala. Ovo je moja verzija „južnjačke utjehe“ : rogač, cimet, muškatni oraščić,  mliveni lan,  nasickane smokve iz slatkega (unutra su bili i oriji pa san isickala i to), slatko od kore naranče i limuna (jedni su, ovi na kockice, nadodani u marmeladu od naranči i limuna, a drugi, ovi na trakice, kuvani napose... o svemu će bit rič drugi put). Na kraju, da mi bude još više (goluzača) dodala i malo moje domaće muesli mišance (zobene pahujice sa suvicama, nasickanin bajamima, svin božijin simenkama, cimeton – to ja ujutro jin su jogurton)...i naravno, bez ruma ništa, kakva bi to inače  „utjeha“ bila ! Izmišajte i, ako morete, ostavite da se to sve „sjubi“ (ja uvik glasan za jubav ! ). Ako ne, kusajte oma. Morete nadožuntat i šlaga, ma to su već perverzije za mene... Kako je ovi moj paštroć između koljiva i slatkega, stavila san još i čašu vode di se poslin  stavi šporki kućarin (jerbo se slatkega uzme samo malo, jedan kućarin). Vi morete guštat u ovomen kolko oćete jerbo ni žestoko ka slatko, a ni kalorično ka koljivo. Priporučan uz kavu, rakijica il liker neće bit na odmet , a dobro društvo je požejno!  

VOĆNA BULGUR SALATA ALA KOLJIVO

BOGATI RECESIJSKI RUČAK Ovo je nastavak  jubavne štorije o šinjorini Korabi i momku zvanen Patišon. Zato je recesijski („ništa se ne baca“, „grij je bacat spizu“). O bogatstvu iz naslova ne moran objašnjavat, slika govori za se. 
      P.S. Nije se više ništa bacilo osin štapića.
     svinjske vratine s kostiman    Vi sad gledate sliku i na livu bandu vidite kosti i još nekakvu bezličnu jarpu i mislite – evo je na, sigur će opet počet  sa svojin „ništa se ne baca“...aaa, tu san vas čekalaaa! Lipo san van  namistila baketinu da se uvatite ka grdelin, ka frzelin, ka faganel, kako lovidu tićari tice pivice...ol kad ribari stavidu ješku za ulovit bokun ribe sa kraja ol sa malega kajića. BACILA SAN SVE TO!!! Judi moji jel to moguće??? Biliv or not biliv... pa nisan ja baš iz Podgore!  (Naime, urbana legenda kaže da tamo nima tica jerbo nimadu ni mrvice kruva izist, tolko su š.... šparni.) Kad smo već blizu Podgorana,  znate kako Bračanin kuva crne rizi? A biće od sipe,  rečete oma. A, e, kako da ne -  skuva rizi na bilo, pa ugasi sviću.Vratimo se mi poslu i onoj jarpi o kosti i sala. Ča mi bi da bacan sve to? Pa judi moji, nisan baš tolki dušmanin našemu zdravju!  Stariji svit, ka ča smo nas dva penzića, najviše triba pazit na zdravje (mislin, ono, svak triba pazit na zdravje...stara je rič – čuvaj se i bog će te čuvat...ma kad si mlad ne pada ti na um, pa sad pita starost di je bila mladost) jerbo ča mu je drugo priostalo...nima više arčenja do zore ka kad smo bili mladi, nima više oni lipi stvari o kojiman ne smin govorit, finili su Mare bali...I da doturi ne zabranjivadu masno i slasno zbog kolesterola, cukra, tlaka, gihta i pitaj ti boga zbog radi čega se sve ne smi jist - stari svit ne ji puno, ka tić...ma oli se trošidu puno? (Jeste vidli kako nama dvoma uvik nešta priostaje, kruv smo danas takli, dvi fetice, nakon tri dana brez itijedne mrvice). Statistike kažedu da se u nas najviše troši na spizu. A biće da je, naročito ko ima dicu, muškiće posebno, o oniman u pubertetu, u razvoju, koji metu sengviče o metra ka o šale da i ne govorin. Znate vi to dobro. E sad, ako starijen svitu ne triba puno za izist, onda ni ne trebaju vele šoldi, jel tako? Znadu to dobro sve naše vlade i onda dadu adekvatne penzije - na, dosta van to! Oli arčite i bančite, oli putujete, oli ranite dicu, oli plaćate školarine, oli se moderate  – ma našta trošte te pineze za gospu, osin na likarije (e tu ste pritirali, otiće nan zdravstvo na inkanat)? Ma i to ča van dajemo je priko svake mire, al dobro, nek se zna da smo mi socijalna država...Tako ja danas, po svin pravilima zdrave prehrane, bacin to masno i prekršin morebit koju božju zapovid...al zarad zdravja i u pakal san spremna poć! Ostatak crvenog mesa (koji, isto kažu, nije zdravo, al ja ništa više ne virujen – danas kažu vako, sutra nako) pripremila za ražnjiće kako to svak zna. Jedino san se malo razigrala i novin začinima  – to ja krišon od ovega moga, dodan pinku od svega da ne „preuzme“ okus. (Vidin ja da on to ništa ne konta, pa se doze postepeno povećavaju...psssst!) Dok meso jubuje (uvik u mene nika jubav)  su ujen i začinima, išla san sasut so koje je bilo ostalo taman na rezervi. I onda uvik ista pisma – sujen sve po spisku tvorca ove ambalaže koji je izumislija ovako malu bužu za sipanje, još mi lipo napiše di da otvorin, ka da san mona pa ne znan otvarat...ma neš me ti učit pameti, ti i tvoja mala buža, ka da iman cili božji dan vrimena za usut pokila soli. A, e, kako da ne... Vengo drugo san van tila reć. Vidite tu etiketu o mesa? Jel vidite cinu? E, zbog sveg današnjeg troška ide pod recesijski obid – 20 kn za dvi osobe oliti 10 kn za jednu. Ma ne moš sengvič izist za tolko! A zašta je u naslovu „bogati“? Pa kako da nije, piše lipo na etiketi - 3 komada, 60 deki , a za nas dvoje priko svake mire. Bogati, pa praznik je, red se onda počastit, taki je red i običaj. Boje da propane selo vengo običaj ! Ono povrće  „love story“ od jučera (oni koji nisu pratili štoriju neka znadu da ovo bilo nije kumpir jerbo on ne bi bija dobar za danas, to su tikvice i korabica) san na vrime izvadila iz frižidera da se adata na sobnu temperaturu (Split  - 13 sati - 25 stupnjeva u ladu). Još se malo grijalo kraj moji „gradela“ (živila meni ova moja tava, kako bi ja u zgradi brez nje gradelavala) . Mesa je bilo prikoviše, kako morete vidit, i osta je jedan mali ražnjić za „ako ko slučajno naiđe“ (to ka i onaj „fildžan viška“).Cila kuća zavonja kad ja gradelajen, dim izlazila kroz vrata koja su čipo kraj špakera, tu nikakve nape ne pomažu. A i nije fer da susidi ne patu malo! I to je to... Kako je ovi moj jučera bija samo na rizima, nije se žalija na štumik vengo da ga boli nešta ispod, pa san ja rekla – aj, dobro je kad nije štumik, onda danas moš jist - pa je sve izi... i oni „ražnjić viška“ jerbo niko nije slučajno naiša. 

BOGATI RECESIJSKI RUČAK

Patišon+Koraba = zajubjeni par! Patišon je vrsta tikvice plosnatog oblika, ka recimo NLO. O tikvicama sigurno sve već znate pa neću duljit. Ako ne znate ča je koraba (koleraba, keleraba) imate na našoj kulki.Danas san ja nji dvoje sparila ka prava provodadžijka – prvo san i poslala u vodu, u teću, da budu najprin malo nasamo (ča su radili, morete samo zamislit). Onda san rekla - dosta, ajmo vanka, u društvo. Pa i poslala među ostalo povrće da se druže... i budu lipo pečeni ka Čekinje. A kako san ja ipak meka srca, jedan mali dil san ostavila da jubuje i da učini juvu.    Uvik san mislila da je koraba korjenasto povrće, ka karota i celer (pa bi je tako najčešče i tretirala – itnila u juvu). A evo čitan da san cili život proživila u neznanju (kako se čovik uči dok je živ!). Koraba (koleraba, keleraba) je jena vrsta kupusa!!! Aj priznajte, niste ni vi to znali? List i stabjika se moredu kuvat u slanu vodu za krem-juvu oli varivo (aha, ovo nisan izumislila ja vengo pročitala i taman je po mome geslu „ništa se ne baca“ –a i inače san prija dosta vrimena vidila na televiziji poznate kuvare koji nikakve „otpatke“ od guljenja ne bacadu jerbo tu ima najviše zdravja, oni od tega činidu temejce). U zamrzivaču more stat nekoliko miseci. Od MLADI plodova moredu se radit čak i voćne salate (u krajnjoj liniji zašta ne, ka jabuka...ajme meni nisan imala dosti još i za to, inače bi ja vami isto to prezentala). Meni je cilj, ne otkrivat toplu vodu - ovdi ima puno riceta, vengo poučit DA SE NIŠTA NE BACA, DA SE SVE MORE ISKORISTIT !!!E kad smo se lipo izinformirali, ajmo na posal!Prvo dobro, dobro operite šinjorinu Korabu i šesnega mladića Patišona. Ako niste sigur jesul „tretirani“ ostavite i da se banjadu u vodi i sodi bikarboni. (Postoji soda za jist i za prat, jeste to znali? Meni to lipo rastumačija moj momak iz butige zdrave spize. Iako se ovdi radi o pranju, vi uzmite onu za spizu, ča je uzimate kad vas napane žgaravica il ča je mećete u kolače i pogače.)Onda in zgulite koru (da ne rečen da in skinete skalp) i lisje korabe. Najprin stavite koru od šinjorine, dame uvik imaju prednost, pa poslin njeno lisje i koru o momka.  Dok se oni druže , vi nasickajte njiova tila (oprosti mi bože, ne znan kako drugovačije napisat). Ako imate više ovi momaka i cura, vi jedan dil pospremite u vrićice za zamrzavanje. (Ja san imala dvi cure, pa jednu odvojila za drugi put, neka se nađe.) Onda izvadite vanka koru o šinjorine Korabe. Dodajte sad ona nesritnja nasickana tila u tu istu vodu i pustite i nakratko nek se kokolavaju. (Morete vi dodat i koji kumpirić, mrkvicu, pomicu – ka ča inače činite  juve, ma kako je ovima bija prvi put da su skupa, ja san i ostavila da budu nasamo.) Nakon kratka vrimena, izvadite većinu ispomišani jubavnika, a njiov ostatak ostavite da uživaju boga svoga dok se ne raspanu od nemoći. Onda i samaštrajte u krem – juvu, dodajte so, papar, pinku uja. Morete kvarit otu njiovu idilu dodajć vrhnje, ja nisan tila. Dok se u teći odigrava jubavni čin, vi isickajte neko povrće (koje volite, koje imate, ma kako vas trefi inšpiracjun) na ne baš sitne bokuniće. U mene su gostovali: jedna balancana i jedna mala tikvica, dvi malešne karotice i restlovi trikolorni paprik. Kapulu i luk san skroz zaboravila, al posli se pokazalo da nisu nikon falili... (A, iskreno, ide mi naživce ta kapula, svudi se tura, ne moš počet ricetu brez da piše - na uje stavite šufigat nasickanu kapulu...ka ono u bajke da moradu najprin počet sa – jednon davno, davno, živila je...)Sad sve nji zajedno posolite i popaprite, dodajte ostale začine kako van drago (opet ja i Šekspir!), potrpajte u škrovadu, prelijte sa ujen i promišajte. Stavite peć na oko 200 stupnjeva (more i manje, ča ja znan kako peće vaša pećnica). Usrid pečenja poškrapala san samo pinku vina, ka pop kad krsti dicu. Proćirite i kad vidite da su svi lipo uvatili bakrenu boju, onda je to znak da in je dosta kvarcanja i vadite škrovadu vanka. U međučinu vi morete spravit koji dodatak – meso za mesoždere il npr. rizi il pire il manistru – za vege(tarijance). Moja prva ideja je bila bulgur za mene i rizi za njega, ka ča morete vidit na sliku. (To da san sigurna da će ovi moj izist, jerbo mi nešto njorga na bulgur.) Al stara je izreka – čovik snuje, a bog određuje. Pomočila ja to dvoje separirano, istu količinu u iste veličine čikare. I nakon malo vrimena ča iman vidit – oni bulgur naresta skoro priko ruba, oće da se prekobaci vanka. Ja brzo njega prikomandan u jednu veću posudu. Nakon opet nešto vrimena luknen ja njega, a on se razgavania ka beg imotski...o post ti ćaćin, ča ću su tolkin bulguron?! Mislin se, mislin, ka profešur Baltazar, i – ekola! Ideja je rođena. Napraviću voćnu salatu ala koljivo. (Nemojte me pogrišno sfatit vi koji ne znate ča je „koljivo“. To ni neka gruba stvar ka ča jon je ime, vengo puno lip desert od kuvane šenice. Samo san jednon jila na jednemu sprovodu u Herceg Noven i puno mi se svidilo. Prokulkajte malo ako vas zanima kako se čini pravo koljivo). Bulgur je i tako šenica. Ova moja je već nabubrila i spremna za jist. (Ovo mi je moja kul-prija otkrila da se ne mora kuvat, ja dosad jesan i stvarno se onda malo skaši, ka rižot, ovako je lipo rastresito, svako zrno za se.) Sad van neću otkrivat kako san činila, biće posebna riceta. I ča je na kraju bilo s rizima?Ovi moj doša izvanka, da je srija kuma i da je kuma bila bolesna cilu šetemanu od stomačne viroze, imala fibru, rigala i tako to. - E bidna moja Tajo, žalin je ja. Onda on reče da sigur ima i on tu stomačnu virozu, pa neka ja njemu dan samo raskuvane rizi. (Jučera je isto kuka da ga boli, pa je reka da mora da je to od ćevapa. -Ma je, a kako meni nije ništa, i ja san jila isto ka ti...Onda san sinoć pravila palačinke od heljde, izija tri komada i reka da su odlične. Jutros, prija nega je iša vanka, reka je da ga sigur boli štumik od palačinka. – Ma čoviče, pa i ja san jila palačinke isto ka i ti, a meni ni đavla...Ne znan ča će sutra bit novega!)Uglavnon, skuvala san rizi su mrvu uja, malo sebi odvadila za prilog, ostalo njemu dokuvala. Ostalo mi pola povrća nepojedeno, juvu niko taka...en ti i kuvanje kad san išta kuvala! Duševne boli san popodne izličila, uz kafu, su onon koljačkon salaton. 

Patišon+Koraba = zajubjeni par!

PUDING OD AMARANT(H)A S JAGODAMA Evo još jedan puding iz serije „tičja spiza“. Sve o njemu san već napisala u drugoj riceti. Ovi je lagašniji, mogu jist oni vegani ča ne jidu ništa od beštija su četri noge, a isto je dobar za one ča miridu struk.Ajmo oma na ricetu jerbo niman vrimena za naširoko. Jel tako da je bilo lako? Samo u dva čina.        Jagode očistite, malo usitnite, cukar (osobe koje mire struk il, ne daj bože, cukar, neka pripaze kolko će ga metnut, i od viška katkad boli glava) prisut priko i ostavit po noći da puste jagode svoj sok. (Ovaj dil priskočite ako van je panika za slatkin. Ja san ovo ka počela spremat marmeladu, pa se pridomislila da ću pravit bazlamaču, al kako mi nešta ne bi posve kjaro, a odgovor na pitanje ni doša na vrime, ja san morala utrošit jagode vako il nako. Pa se opet pridomislila – ma ča ću ja čekat zimu - jerbo marmelada potpada pod zimnicu, mada danas svi oma navale ka da sutra neće svanit. Naravski, oni koji jemadu svoje jagode i ostalo voće, na tone tega nakuvaju. A to onda znači da jemaju i ostave, konobe, podrume, tavane, ča ja znan di to sve naturaju, al očito - ima se, mere se, fala dragon bogu! Znate onu štoriji o Nadalini i kad ono Oliver piva – ma ke piva, priča – kako se jaja mogu spremit na mali miljun način. E tako i ja duman ča sve spremit od amaranta. Ajde da ga ja opet provan, oni je prvi bia odličan, a i da spasin ove bidne jagode (znate ono moje čuveno - šteta bacit). Rečeno – učinjeno. Ocidila sok, kojega je bilo, od po kile jagoda, jedna bočica od dva deca. Tako ja činin „zimnicu“ o po kile, niman se di širit ja, atroke zimnica.)Stavit kuvat jagode i cukar, pa iskackati su onin štapnin mikseron. U to oma stavit oprani amarant i kuvat dok se ne skuva. (E ovo mi je najdraže u ricetama kad napišu vako - dok se ne skuva, kolko brašna upije. Pa samo se dica napamet prave, a i to ne svi.)Taman će upit svu tekućinu i nabubrit lipo namistu želatine. (An, bravo, ovdi mi je taman misto za samoreklamu - moran se pofalit da iman, pored sviju ovi monada, i agar-agar, to je namistu želatine, koriste ga vege judi.) Na dno lipe čikare su visokon nogon (za prežencu) i tri invalidne stavite integralne keksiće od bajama.Morete vi radit sami te kekse ako ste ono baš ebete, pa samo za ovu brzinsku gulozarijicu činit taku faturetu, i to još sad liti po zvizdanu...ma ja bi vas oma u ludaru smistila!!! Lipo kupite ka ja, unaprid, za „nek se nađe za nešta“. Morete stavit nike druge, ne moraju baš biti od bajama, pa još integralni, slobodno uzmite koje imate pri ruci, taman posla da morate činit đir do butige zarad ovega detaljića. A ne morate ništa. I boje van je! Zdravije. Manje kalorija. (Ovo pišen sad namirno male rečeničice jerbo je neko ronja da ne more safatat jednu moju rečenicu od puta, mora po tri puta i to polako : otić napit se vode, gricnut čagod, ćirnut opet nazad u rečenicu, pa ić popit tablet za živce, izmirit krvni tlak, pa opet drmnut drugi tablet - sad za tlak jer je, naravski, tlak do neba, čudin se - zašta...kaže - jer još vozi voz ovin bespućima rečenične neozbiljnosti, a vlak se vlači...ka će više kraj... upomoooć!).One rečene kekse, koje AKO imate, prilijte pinku sokon od jagoda iz vaše zimnice. Ako imate kekse, vi sigurno imate i sok jer ste tip domaćice koja sama pravi svoju zimnicu. Ako nimate onda ste:tip A – osoba  (to se ni ne more nazvat domaćicon) koja ne voli kuvattip B – osoba koja miri struk (domaćice nimaju kad za te monade, one kuvadu za veliku familiju i imadu sto drugi posli i briga)tip C – mlada prezaposlena osoba koja je zapisala u i-pod, al se baterija potrošiltip D – stara domaćica koja to ne zapisuje na bokun karte kad ide u butigu jerbo misli da još more pantit, ali je slučajno „priskočila“ tu stavkuIdemo mi daje. Ulijte malo vrućeg puding priko onega prokletog keksa ili priko ničega. Ako želite opet malo u ludaru, iz isti stopa pristavite kuvat vodu, pa u vrilu vodu ubacite bajame, prokuvajte koju minuticu, ne dugo jerbo vas čeka još posla. Procidite bajame i metnite u ladnu vodu da se oni šokiraju, a vi spasite opekotina. Onda lipo zrno po zrno gulite bajame od opne, to van je učas posla ako uzmete šaku bajama. Sad tako gole bajame, ka od majke rođene, al baš lipe, arijevske, pošaljite nakratko do pakla, u vrilu tavu i malo ih pržite na vatri usuvo. (Eto, sad više nisu arijevski, malo više romski. I suvi. Ka bure baruta.) Onda čekate dok se olade. Znan, znan, sve znan, vi ćete to vrime sigur utrošit za radit oni keks, pametno utrošeno vrime, svaka čast ! Ta nećete valjda na FB ! (Alooo, jel to itna pomoć? Iman slučaj za prijavit!) E sad kad su se bajami oladili ka mrci, a i vi se malo oladili spran oni keksa (kupiću ja sutra tri kile keksa za „nek se nađe za nešta“ !) metnite sve u mašinu za mlivenje orija i bajama, onu starinsku – to je prava stvar. Nipošto na brzinu u multipraktik,  oduzet će vrimena dok se sitite di je, pa dok ga izvadite, napravite mista na radnemu stolu, namontirate nože, upalite u struju, ako (ne daj bože) zapne koji bajam pa morate malo pročačkati...eee, jeste vidli sad da je boje mene slušat i mlit na ruke. (Neću napominjat da san ja u te i takve bajame dodala i tostirane  mlivene simenke od bundeve, suncokreta i lana koje su mi se taman našle pri ruci, a tribalo potrošit – to ne vaja dugo stajat jerbo se užegne. Ne, ponavljan, neću van to spominjat nikako. Vi svi stanite prin ove zagrade, ni u ludilu ne ulazit u nju i ne čitat, more se neko inficirat, pa poć opet onu igru: tavica – lađenje - keksi – mlivenje.) Sad kad ste svršili (ups!), pospite malo ti propržen mliveni bajam priko pudinga. Poslin dodajte još jedan red pudinga da bude ka na redove, a i ne morate, kako van drago (baš me pere Šekspir, jel da?). Ako ste u startu pritirali su količinon bajama (a lipo san rekla da je dosta šaka), a baš ste uporni u naumu da ništa ne ostavljate za sutra (ako morete potrošit danas), vi već vidite rozen-tortu u čaši, milje-folji rekli bi Talijanci. I imate prav, da znate. Samo nastavite tako daje! Vaši ukućani će van bit zafalni.E sad, kad se ispotrošia puding, prilijte sa želeon od jagoda. Žele sigur imate u svojoj zimskoj kolekciji – ne čekajte zimu, ne čekajte ni sutra – oma to koristite, možda sutra ne svane, možda sutra ne dočekate, o bojoj budućnosti da ne govorin! Vi koji nimate spadate u gore navedene kategorije...kako koje kategorije, pa pisalo gore, vratite se malo unazad. Štaaa, lino van se vraćat?! Oćete da ponovin??... Ma dajte, molin vas (kako je govorila nekoć moćna gospoja), pa samo san se šalila, evo čaša vode. Dobro, nimate pa nimate, nije susvid svita. Koga nima, brez njeg se more, jel tako?Sad metnite ...alo ekipa, pa čekajte, nije još kraj...staniteee!!! A joguuurt? A keksić u sriduuu?? 

PUDING OD AMARANT(H)A S JAGODAMA

ČOKO - PUDING OD AMARANT(H)A SA SMOKVAMAN 
  Sad ide serija – tičja spiza – 1. dil

  
    
  

  
    
  
- Mama, zašta su tice nako lagašne?
  -Zato ča ne jidu čvarke, kulene i pancete. Zato ča ne drobe kruv u juvu. Zato ča ne taru pite, štrudle i razljevače. Zato ča ne polivadu sve i svašta vrhnjima, mileramima, kajmacima i sirovima.
-Aha, tako znači.
  -Normalno, tribaš jist ka one da bi bile ka one.
-A ča tice jidu?
  -Simenke, ćerce, razne vrste. 

  -HA, ONDA ĆU I JA MOĆ LETIT !!!

  
    
  
Da napišen koju o jednoj vrsti simena ča tice jidu, evo sad i ja krenuh, pa krenite i vi...možda poletimo! :)Ča je AMARANT(H) - pitaju mnogi, nikad čuli za to čudo (ka ni ja donedavno). To je malo, sitno sime (znate onu staru narodnu pismu „Šeničica sitno sime“?) s padina Anda, tamo bogu iza nogu. Došlo i u naše krajeve još s Kolumbon (tako kaže zvanična povist, to da je on otkria Jamerike, al ima i oni koju kažu da je okasnia, da prija njega bili Vikinzi...pa sad triba čekat i vidit oćel još koju verziju izumislit, ja više ničemu ne virujen ka sveton pismu). On (ne Kolumbo, znan da još dumaš o ovemu maloprin pa ti misli malo zaostale...alo, pričan o amarantu!) ne spada u žitarice iako bi se duduk, ka j,a lako zeznia, pa ga mogu jisti i judi oboljeli od celijaklije koji su alergični na gluten. (Ja san za taku bolest čula tek prin tridesetak godin kad je jenoj kolegici dite obolilo ot te boleščine. Tada nije bilo kupit svega ka danas. Znan da je nabavjala bezglutensko brašno negdi iz Novega Sada ili tamo negdi, pravila kruv i manistru...koja je to tlaka bila!)More ga se kupit u svin butigama o zdrave spize, nima problema. U njemu ima žejeza 7, 5 mg na po čikare (šalice).  Više o amarantu prokulkajte...( Alo vi iz Coolinarike, jel vi vidite da ja stalno vas priporučan namisto sv. Guglija, a?)Žejezo je puno važno za naše tilo, naročito nama ženama. Priporuča  ga se dnevno za žene15 mg, a muške10 mg.  Prirodni izvori su : jetrica, crveno meso, tuna, oštrige, bundeva, zob, mahunarke, kvasac,SMOKVE.ČIKOLATA  sadrži puno tega ča sad neću nabrajat, nabrojila naša Kulka https://www.coolinarika.com/namirnica/cokolada/ , a najboji je izvor zadovojstva osin...khm, khm JEkola, sve to na okupu i evo jene brze afrodizijačke gulozarije! Provajte ne jist prikoviše ako mirite struk. Ako van triba ka afrodizijak, zaboravite i na struk i na bokove i trkajte pokusat ...žejezo se kuje dok je vruće! amarant čikolade (najboje moguće) vrhnja za šlag (u tetrapaku, ne oni praškasti u kesici) gusti jogurt  Evo ovod na sliku morete vi, koji još ne poznajete amarant, vidit kako izgleda i kolišni je. Oprat amarant, pa stavit  kuvat (meni je mira bila mala čikara, biće u njoj dec i po) u vodi koje triba  duplo više (nekad i pinku više) od amaranta. Brzo se to skuva, za 15-20 minuta. Za to vrime ugrijat vrhnje taman dok ne počne glogotat – daklin prin, pa prilit priko izlomjene čikolate, mišat dok se čikolata ne rastopi i sve bude lipo glatko, da prostite, ka dičinja gujica.Umišat oma oni skuvani proso i par nasickani smokava iz slatkega kojeg ste sami skuvali ili van ga darivali ka meni npr. Od običnega slatka još je boji onaj su orasima... uuu lipoteee! To sve triba izgledat ka čoko - puding i tretirat ga na isti način. Vruće sipat u malo vodon plaknute šesne čikare, priporučan one na visokoj nozi (a bože moj, svi bi tili tu visoku nogu, nećemo se sad lagat), a za ostale, ča nepatidu za visokon nogon je svejedno, dobre su i one sakate brez noge. Stavit ladit doklen morete izdurat čekat. Ako se uspije oladit, prelit su gustin jogurton (meni najboji grčki ako morete natrefit na njega, ako ne – ma opet dobro, bitno je da nešta malo zakiseli ovu slatkariju). U sridu provajte naciljat  jenu smokvu (zamislite se ka sinjski alkar), onu iz slatka, i malo poštrapajte susokon iz istega slatka. (Nisan provala od friških, tek san počela otkrivat ovo sitno sime. Sad je počela sezona onih velikih petrovača, a te mi nisu nešto, pa čekan one sitne i dinamitne, pogotovo crnke – nji najvolin (mislin crne smokve, ćaću ti brezobraznega!). 

ČOKO - PUDING OD AMARANT(H)A SA SMOKVAMAN

DALMATINSKI RUČAK U TRI KOLURE Kontinentalci mislidu da Dalmatinci samo jidu ribu i blitvu, pa otud i naziv „blitvari“. Nažalost, statistika govori drugovačije. Malo se i ovdi troši. Osta je običaj de se ji  petkon, a i to samo u nekoga. U Splitu je petkon ludnica na peškariji (ribarnici), ima obilja svega, a lako se proda i sva ona smrznuta, pa razmrznuta riba.Živa je šteta ne kupovat češće, nije sva riba ni skupa. Ja iman dva „morska“ dana u šetimani (tjednu, sedmici), a volila bi i češće. Za malo šoldi more se napravit zdrav obid od najzdravije ribe, srdele, na mali miljun način, su malo blitve i kumpira po mašti kuvarice, ne mora uvik bit samo lešada. Za malo više pinez kupite mole (osliće) i imate komplet obid ka ča je ovi danas, veselih koluri koje tako volin.  (Oni koji nimaju sriću da moredu kupit frišku ribu, ima smrznute brez glave. Onda nima juve. Il kupit više – kako van drago!) Ovimen završava (nadan se) sapunica o tri kolure (boje).  blitve    Očistit ribu draga (ako ti je neko drugi nije očestija), okini glavušu i oma s njon u teću di će se kuvat juva (po načelu – ništa se ne baca). Nalij ladnon vodon, dodaj pinku kapule, česan luka, po mrkvice i korina od petrusimula (ja tako imala, ti ne moraš), stabljike petrusimula (po načelu – sve se iskorištava), par zrna papra i mrvu soli te najmanji listić lovora ča jemaš - namisto uzimanja mire svakomen listu moreš veći prikinit i uzet kolko triba, ma ne puno, da ne „preuzme“ (pazi, misli se na ukus, ne na vodstvo u nogometu...enti miša patapira, ča ste svi infišali u svitsko prvenstvo – koristin zgodnu priliku da viknen i ja : naprid našiiii !!!). Di san ono stala, ček da se vratin unazad da proštijen ča san sve udrobila...aaaaan, još falidu mići (mali) mladi kumpirići, sa koron jerbo su tu svi vitamini, minerali i ča sve ne kažu (po načelu – grij božji bacit). Nji malo prokuvaj, dopola, onda izvadit jerbo će tribat posli za peć. Juvu procidi (ostavi malo za posli ), dodaj pinku uja i rizi, dosoli po ukusu, ne preveć, nije zdravo, a papar dodaji posli u pjat (tanjur) ako ima male dice u kući. Ova juva od mola je jedna od prvi koje san svojon ćeri davala kad se prilazilo na ozbiljniju spizu, sa bebeči kašic. Dobra je i za betežne (bolesne). A najboja za veću familiju di triba naranit dosta čejadi, pa ji najprin zakusiš s juvon da manje iziju potli...ko bi napripravija tolko spize u ono siromaško vrime (a bome i danas u recesijsko vrime)!  Dok se juva kuva, pristavi vodu da zavri, a ti očisti blitvu. Puno boja je ona starija, veći listova (neće se oma raskuvat i uništa pritvorit), a ima i veće peteljke koje se moradu zericu dodatno obradit – skinit one konce ča zapinju pod zubiman, to se isto kuva (po načelu – sve se iskorištava), al najprin nji stavit kuvat, a malo potli i listove. (Moran pripomenut da san ja dil peteljki ostavila za pripremit na još jedan način, ka Indijci ča sve živo povrće pohaju, a zove se pakora – prokulkajte malo!) Procidi i ako triba, dodatno iskacaj (nasickaj). Na malo pravega uja dodaj česan- dva luka, mrvu provajaj da puštidu miris, izvadi i stavi onu iskacanu blitvu, pa opet povajaj po uju, posoli i popapri. (Ovo je način koji ja obično ne radin, skuvanu blitvu i kumpir samo začinin ujen i lukon, mi puno volimo luk uživo, a i dobar je za tlak, kažu, snižava ga.) U međučinu između kuvanja blitve i šalše, ribu posoli i popapri te stavi u škrovadu (bogati kako se ono još reče – tepsija?!) di će se sve peć. Dodaj one polukuvane kumpiriće, malo posoli i popapri (je ovo moran stalno ponavjat, an – sve po malo, imaj mire sa soli, lako je posli dodat, ma nemoš oduzet) i malo smeči ala Jamie Oliver, podlij sa onon juvon ča si je sačuvala (ako si pomno čitala, a ako nisi ti zamuti đavliju vegetu u vodu, ja je ne duperan kad iman sve svoje ka ča je u njoj – lažen, niman aditiva i oni E-ova) i bilin vinon. To neka bude oko prst debjine...ma tila san reć visine (gospe moja kako smo svi sluđeni ton debjinon!) Pospi poviše ruzmarina, petrusimula, oni listak lovora ako ga nisi bacila, a dobro je i koricu limuna. Stavi peć na oko 200 stupnjeva, proćiri jednon da povonjaš kako lipo miriše, privrni ribu, polij malo kumpiriće toćen u kojen se banjadu. Pusti još malo i kad zazlati ka jesenje lisje, vadi vanka. U predzadnjen činu učini šalšu od poma. Ja je najvolin samo sa lukon, a kako mi ostalo one kapule, prvo san nju nakrupno isikla da pari ča rustikalnije, i šufigala (dinstala) na laganoj vatri na praven uju. Onda isickaj luk i pome i dodaj u tavu. (Ja san imala po one velike pome, brašnjaste, i nekoliko oni malešnih ča i zovedu čeri (cherry), puno su lipe.) Dodaj so i papar i pinku cukra ako ti se čini kiselo (i, ako voliš, ačeta balzamika, samo mrvu, baš da onu točku na i). Na kraju, kad se sve lipo zagustilo, dodaj petrusimul i murtilu kolko voliš, ja puno mećen, i skini s vatre. Zadnji čin – na pjat meće svak sebi kolko i čega oće (taka je demokracija u mene) il, ako si naučila čejad da sve ti radiš, onda in ti stavi.  (Draga, ne uzimaj sve posle na se, nauči svu čejad u kući da pripomognu, dica ti neće bit sakata su zdravin rukama, a i mužu ćeš bit draža ako ne ronjaš da ti ništa ne pomaže. Poslušaj ti mene, to iskustvo progovara iz mene !) 

DALMATINSKI RUČAK U TRI KOLURE

TRI KOLURE ZA DVOJE Da dovršin konačno štoriju o trikaranin šnicelima. Neko je komentira da su u tri kolure, pa mi to dalo ideju za današnji prilog ovin zadnjin ostacima...ajme ovo se oteglo ka sapunica!!!Ništa nije novo, odavnina poznato...samo da se malo pravin važna :))) Ovo nije vidilo Italije, izbacilo bi me iz nje, da pire-špinjača...a bome ni u Dalmaciji ni tradicija. Ako ćete original dalmatinski, onda frišku špinjaču samo nakratko provtite po uju, kakvo mliko, kakvo brašno! Ja nisan išla na pazar jerbo je padala kiša, pa mi se nije dalo, a ovi smrnuti već bio tu...taman po kese čekalo da je skuvan. Vi morete uet varijantu bebeću il ovu zdraviju, dalmatinsku.  smrznute nasickane špinjače (špinata) / po kesice krumpira    Kad san bila mala, svi smo gledali crtani o snažnon mornaru Popaju, pa su roditelji smislili dobar reklamni trik kako nan uvalit špinjaču - da ćemo bit jaki ka Popaj. Ne znan kako u vas, u mene je upalilo - to da jeden, ovo drugo nije se pokazalo uspješno (ka ča već bude sa reklamama).Dunkve, napravite pire - špinjaču, ča da van pišen kad svi to znate. Ako kojin slučajen ima neko ko ne znat, (a bože moj, nismo se svi naučni rodili, za sve postoji prvi put) šapnit ću e da niko ne čuje, a vi se pravite posli kako je to pis of kejg. (Psssst, slušaj dobro: na uje dodaj malo masla i luka (češnjaka) tek da zamiriše. Dodaj žlicu brašna i malo proprži, pazi, ne puno da ne prigori, a opet da ne bude skroz bilo. Onda dodaj po kesice kupovne smrznute i već isjeckane špinjače, nisi luda da se za...frkaješ sa čišćenjen, pa pranjen, pa blanširanjen, pa sitnin sickanjen friške špinjače...i to za dva čeljadeta!!! Ako si baš navrla, a ti se pati! Malo provrti tu špinjaču sa onin brašnon pa dodajprvo malo HLADNOG mlika - ni slučajno teplog jerbo bi se oma sve to zgrudalo i onda ti ni bog ni gospe ne bi pomogli razmeškat tu balotu (kuglu). Dobro mišaj, najboje ti je onon žičanon metlicon ča se žbativadu (mute) jaja. Pomalo dodaji mlika da ti bude sridnje gusto, ne previše jerbo ćeš dobit juvu. Dodaj papra i muškatnega oraščića, to ti u svaki bešamel ide - bešamel ti je sve ovo samo brez špinjače i more ti dobro doć za svašta, evo rečemo za musaku, za nju si sigur čula ili si jela dok je mater kuvala? Tek kad je gotovo, onda soli jerbo ne vaja špinjaču pri solit. I to ti je to.) Za pire u šporko oliti narodski (a to nije oni finski brez grudvica i sa maslon) skuvat ona dva krumpira u slanu vodu, prignječi sa pirunon (viljuškon) u par poteza, dodaj pinku luka (češnjaka), petrusimula i pinku (malo) pravega (maslinova) uja, soli ako ti još triba. Učas gotovo! Uz to san dodala pome ka salatu i tobila te tri kolure (ćao zete, viva Italia!)) i prilipetala one moje trikarane šnicele od niki dan ča se nisu izile. 

TRI KOLURE ZA DVOJE

LIČKO IZNENAĐENJE NA RECESIJSKI Nastalo na tragu već čuvenih ličkih šnicela za koje ovdi ima puno riceta, pa se morete informirat, ako spadate u one koji sad prvi put čuju za njih – prokulkajte malo (po uzoru na guglanje). Za te šnicele još niko nije otkrija zašto, pobogu, baš ličke jerbo nisu u ličkoj tradiciji, al to nas nije briga sve dok je nešta provjereno dobro, jel tako? Sad zašta je iznenađenje ? U ovin šnicelima koji to nisu, koji su u stvari polpete, negdi budu, a negdi ne, budu bokuni mesa . Izvanka su svi isti, a ti aj pogodi di je meso. Ako te dopadne, imaš mesni dan, ako ne – to ti je povrtni dan. U igru se mogu uključit i vegetarijanci (ne vegani, ma mogu i oni ako oni jogurt zamine nečin neproskribiranin) – ako in dopadne meso, neka se lipo zamine... Ovo spada u grupu „ništa se ne baca“ iliti „ča od retaja“ i zato je recesijski. Ja sa, iskusnjača stara (da ne rečen onu grubu rič) znala napipat di je meso... i, ka svaka prava žena, prikobacila bliže svome karonji da on bude sritni dobitnik jerbo jučera nije izi one šnicele (nime veze, jist će ih sutra), a ja san imala pravi povrtni dan kako mi je, inače, po planu....naravski da je ova gomila bila prikoviše za nas dvoje starčadi za obid, pa je ostalo za večeru.Eto vidite da dva pureća šnicela za dvoje more bit za xxx puta...pa nek neko ne reče da nisan u trendu s ekonomskon situacijon u svitu, a i bliže!        Kad san radila one trikarane šnicele, par retaja mesa san ostavila nastranu u onemu jogurtu. Ti retaji ostaju veći, ne ih sickat il mlit, bože sačuvaj – štrapac bespotrebni, a i onda neće bit iznenađenja. Dodat  brašna ča je ostalo od pohanja te kukuruza (koji van je osta od prije i samo van se vuče po frižideru) i malo pure - da dodatno pojačamo reminisenciju na Liku di je pura, uz krumpir, tradicionalna spiza. Uvalit začine ko kako voli, ja san stavila so i papar koji se nikad ne priskače te petrusimula brez kojeg ne započinjen iole ozbiljnije kuvanje. Sve to smuljat ugusto tako da ni tvrdo ka prave polpete, a ni ritko ka za palačinke, da moš žlicon vadit. To zaboravi na niko vrime dok se z...ezaš s onin trikaranin šnicelima. Mora pura, a i heljda, malo odanit i nabumbit se tekućinon ka i svake griz-nokle ( nažalost još nije vrime da bumbe vino). Žlicon vadit i frigat na onemu uju di su već bili trikarani šniceli. Ne bojte se, nije uje još crno ka u fast-fudu di se ijade komada frigaju prija nego se baci. (Tek nakon ove ličke ture morete bacit uje.) Ostavite ih na miru nek se lade. Vi imate već ručak, zar ne, one trikarane. Ovo ostaje za drugi put. Savršeno za zaposlene žene, majke i krajice. Kad dojdete s posla (ili s kafe u gradu ka ja penzićka) upalite pećnicu, a polpete pomećite u neku lipu škrovadu ča je i inače iznosite na stol kad oćete nekog zadivit (ja iman samo vatrostalnu, žaj mi ka pasu ča niman one glinene – jooo ča bi u njima svašta činila!). E sad dajte vina polpetama, onako malo više, ka ča i vi volite bumbit, uja (pravega u mene, vi kako oćete) i vode da se svi lipo bućkaj ka u moru (tu navijte koju pismo o moru sinjen pa se spomenite litovanja), dodajte još daška Dalmacije Lici u vidu još petrusimula, ruzmarina, listića lovora i nakrupno nasickanog luka tj. češnjaka. Stavite peć na 200 stupnjeva oko po ure (ipak privirite koji put, a jednon ih i priokrenite da se i druga banda more malo nabumbit bevande). Ja san se prikozadržala na kulki pa su mi nesritnjici jedni pobunmili cili toć, a u planu je bilo da ga bude...eh, ne more se i tamo i vamo, internet je đava crni, mami i zavlači te i vrime protrka dok bi dlanon o dlan. S toga oprez – kad kuvate, stojte atento! Boje van je prat suđe, bliži ste izvoru događanja...  Dodajte uz šta volite. (Mene strašno juti ovdi di piše – poslužuje se...ma je, ka da san sluga pokorni. Ništa me ne bi utišilo i da piše „servirajte“ jerbo je i to isto g.... samo drugo pakovanje.) Ja san napravila špagete sa peston od pečeni paprika koji mi je osta od mazanja na kruv i koji je stvarno mmm, al san još „pojačala“ sa ostatkon juteg ajvara da bude malo pikantnije jerbo je bilo dosta blago. (Ostaci ajvara se, naravski, vučedu po frižideru i samo zauzimaju misto, a meni triba bočica za marmeladu i to pod odma!) 

LIČKO IZNENAĐENJE NA RECESIJSKI

TRIKARANI ŠNICELI Ovo je moja prva riceta iako san mislila da se neću bakćat su tin. Posvećena je svima vama iz ex nan države jerbo ćete samo vi razumit i ono nenapisano između redova.Inspiracija su bile Karađorđeva i Karađozova šnicla. Nisan ni znala da postoji ta Karađozova do prije misec dana kad san bila u Mostaru i jela u jednon restoranu, ovo ka da se pofale da i oni karu za trku imadu (ups, ako ste pomislili isto ča i ja, ond imate... dobre misli). Ja san dodala i našeg crnog Marka da se ne zamirin, nikad se ne zna...Za Đorđa je tu kajmak, za Đoza bajami, a za našeg Marka ima sira za štrukle.(Mome karonji, da ne bude jubomoran, dodala pečene paprike...al on ne spada u trio, ionako samo reve ka tovar.) Posluženo sa retajen od jučerašnjeg ručka – Pomoravkinih balancana i friško skuvane riže. Tako da more bit u grupi – recikliranje ili nešta novo-nešta staro. pureća šnicela pečene paprike    Noć prija posolit i popaprit šnicele te ih potopit u jogurt (to san ovdi negdi pročitala da bude meso meko ka duša). Poklopit jerbo jogurt privlači sve mirise. Sutra prije ručka izvadit šnicele iz jogurta, oprat ih i posušit. Potuć ka neprijatelja (al ne baš smrtnog, više ka ono drugarski) priko najlon vrićice da se sve meso ne razbuca jerbo je ionako meko. Na svaki šnicel stavit dvi polovice pečenih paprika (ako ih nimate već spremljene u ledu, ča ću van ja, znate ča van je činit). Na jednu papriku namažite kajmak, a na drugu sir. (Ovo se u normalnoj zemji sve skupa izmiša, al u nas bi oma ispa neki politički škandal.) Povrj tega posut malo parmezana i mlivenih bajama (ma to ja imala, ostalo od pesta od pečenih paprika, ka ča su i ove paprike ostale jer mi bilo žaj sarčit svu zalihu u ti pesto, znala san da ću ih negdi već turnut). Dodajte začine koje najvolite, ja san iskreno napisala ča san stavila-za svakog po pinku: Đorđe je volia papreno i slano, Đoz je volia dašak orijenta, a Markec neznan da baš voli ove naše dalmatinske, ma isto bi mora navčit, kaj ne? Priko ovlaš prikobacit list murtile-bosiljka da se malo zazeleni. (Znate onaj vic o Muji kad su ga pitali koju boju najvoli a on reka-Majde, bolan, šta ti je, meni svejedno, samo neka se zeleni!) Uostalon, samo pogledajte sliku, manje traje nega ovo sve čitat (svi smo mi prvo „čitali“ slikovnice, a poslin prava slova).  Sve lipo zarolat, zakvačit štikadentama-čačkalicama, uvalit u brašno i jaja. (Ja pomišala u bilo brašno i heljdino jer me strašno pere u zadnje vrime, daje puno lipi okus.) Poslin san opet uvaljala u to isto brašno jerbo Moj ne voli mrvice-prezlu, suvo mu, kaže. Vi kako oćete... (A jel mi vidite pjat sa srcen i porukon?) 
  
    Pržite u dosta uja na laganoj vatri. Oni su to zaslužili...khm, mislin šniceli, nakon svih ovih tortura još od sinoć.
  
 Poslin ide onaj dil koji svi znamo... Ovi Moj karonja nije ni liznia šnicele (a tretira se inače u mesojede), reka da mu je zasad dosta, pa će posli nastavit. Tako to on meni vadi mast, nikad ne pojede sve, ka dite, da će on to posli, a to posli dođe i prođe. I onda mene toka to izist jerbo je grij bacat spizu (mene tako mater učila) il ostavit za drugi put ako je više. Pa se onda pitan da odakle natukla kile – od jazuka, rekli bi u Bosni...P.S. Novo izvješće s terena – ponoć je prošla, Moj karonja spava snon pravednika. Šniceli (tj. jedan jerbo je samo pripolovljen pa glumi dva), naravno, nisu pojedeni. Taman lipo, ostade taj i onaj treći „fidžan viška“ pa ja to opet uvalin na slideći mesni dan, a to će biti utorak. Nema majci - stisla recesija, stigla i penzija, a sustigle i godine pa valja minjat jelovnik: 2 dana povtna, 2 riblja i 3 mesna (a i to se, kako se vidi iz priloženog, ne pojede uvik) Sigur se pitate da ča će 3 šnicela za nas dvoje. Prvo i prvo, ja san kupila 2, pritvorila u 3 i još mi ostalo retaja za jedno drugo jelo, o njem otom-potom.Drugo i drugo, iman ugrađeno u sebi ono "fildžan viška", ako ko naleti... 

Moji recepti

KAULSKI OBID TUTTO COMPLETO

BRUJETIN OD LIGNJE S BOBON I BLITVON

PUDING OD AMARANT(H)A SA MARELICAMA I JOŠ KOJEČIN

SRITNA HELJDUŠA

VELIKI OBID ZA MALE ŠOLDE

VOĆNA BULGUR SALATA ALA KOLJIVO

BOGATI RECESIJSKI RUČAK

Patišon+Koraba = zajubjeni par!

PUDING OD AMARANT(H)A S JAGODAMA

ČOKO - PUDING OD AMARANT(H)A SA SMOKVAMAN

DALMATINSKI RUČAK U TRI KOLURE

TRI KOLURE ZA DVOJE

LIČKO IZNENAĐENJE NA RECESIJSKI

TRIKARANI ŠNICELI

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme