Na novogodišnjoj i božićnoj trpezi u mojoj porodici sitni kolači zauzimali su uvek posebno i ne baš malo mesto. Nekoliko kolača, starinskih uglavnom bili su uvek i jednako na vrhu liste onih koji su tom prilikom pripremani. Žerbo kocke su u toj "nobles" grupi koliko god me sećanje služi. Tanke korice prekrivene mešavinom šećera, mlevenih oraha i domaćeg pekmeza od kajsija koja se tokom pečenja stopila s koricama, tanka čokolada kao završnica čine ove kolače zaista posebnim. Ima on svoju naširoko poznatu istoriju i svetsku slavu stečenu na nekim drugim mestima, ali ja ovaj put ostajem u granicama moje porodice. Još u svom prvom kuvaru koji sam započela detinjim rukopisom zapisala sam bakin recept po kom smo ga pravili godinama. Prošle smo godine nekako videli neku razliku u onima koje je ujna donela nekom prigodom pa smo odmah isprobali i tu drugu "novu" varijantu, a potom je i usvojili. Zanimljivo je koliko malo promena čini konačan rezultat drugačijim. U nastavku pišem oba recepta, stari da sačuvam od zaborava, a novi radi budućnosti.
Na novogodišnjoj i božićnoj trpezi u mojoj porodici sitni kolači zauzimali su uvek posebno i ne baš malo mesto. Nekoliko kolača, starinskih uglavnom bili su uvek i jednako na vrhu liste onih koji su tom prilikom pripremani. Žerbo kocke su u toj "nobles" grupi koliko god me sećanje služi. Tanke korice prekrivene mešavinom šećera, mlevenih oraha i domaćeg pekmeza od kajsija koja se tokom pečenja stopila s koricama, tanka čokolada kao završnica čine ove kolače zaista posebnim. Ima on svoju naširoko poznatu istoriju i svetsku slavu stečenu na nekim drugim mestima, ali ja ovaj put ostajem u granicama moje porodice. Još u svom prvom kuvaru koji sam započela detinjim rukopisom zapisala sam bakin recept po kom smo ga pravili godinama. Prošle smo godine nekako videli neku razliku u onima koje je ujna donela nekom prigodom pa smo odmah isprobali i tu drugu "novu" varijantu, a potom je i usvojili. Zanimljivo je koliko malo promena čini konačan rezultat drugačijim. U nastavku pišem oba recepta, stari da sačuvam od zaborava, a novi radi budućnosti.
Sastojci
Priprema
U mom starom kuvaru priprema ovoih kolača je opisana maksimalno šturo i da mi neko da takav recet napisan, a bez prilike da vidim izradu, ne bih uopšte znala šta da radim. Piše ovako:
"Zamesiti sa mlekom. Podeliti na tri kore.Svaku koru premazati pekmezom od kajsija i posuti zaslađenim orasima (mlevenim). Glazura od čokolade. Peče se sve zajedno."
Kao što se vidi u sastojcima količina šećera, oraha, pekmeza i čokolade za glazuru nije data, tako da stvarno treba radnog iskustva da po tom receptu napraviš kolač.
Za drugi recept nije mi trebalo mnogo objašnjenja jer sam već znala stari postupak. Novo u drugom receptu je kvasac. Priprema je ista u svemu ostalom i dati su ostali podaci o količinama. Osim pekmeza jer njega treba onako da se lepo namažu dve kore pa količina zavisi od njegove gustine.
Dakle, mast i šećer se dobro izrade. U drugom slučaju samo vanil šećer od koga se malo stavi u pripremljeno toplo mleko gde se rastopio kvasac. Dodati brašno pa sve na kraju povezati sa pripremljenim mlekom. Testo sa kvascem se odmah radi bez čekanja da naraste!
Testo treba podeliti na tri dela i razvući kore na veličinu dublje tepsije (mi to zovemo djuvečara) otprilike 20x30cm. Testo nije lako za razvijanje jer lako puca, ali ima načina da se savlada. Donje i ono u sredini više ili manje može biti zakrpljeno. Najbitnije je da gornje bude celo. Može se iskoristiti tehnika sa papirom za pečenje.
Prva kora se položi na dno tepsije koja treba biti namašćena, namaže se u debljem sloju pekmezom od kajsija i pospe polovinom mešavine oraha i šećera. Preko toga se stavi druga kora pa ponovi sloj sa pekmezom i orasima sa šećerom. Odgore se prekrije trećom korom i na više mesta izbode viljuškom.
Peče se na 180C u unapred zagrejanoj pećnici 15 do 20 minuta ili dok niste sugurni da su sve korice pečene, što se da proveriti iglom. Ispečeno kratko prohladiti i preliti tek spremljenom otopljenom čokoladom pomešanom sa uljem.
Posluživanje
Ovaj kolač voli vreme :-)
Bolje je da duže odstoji pre sečenja jer se sve lepo poveže, a ja nekako i ukusom volim kad je "stariji". Što ga manjeima na tacni, to je slađi.
Posvećujem ovaj recept mojim dvema bakama koje će živeti dok je moje misli, jer su uvek sa mnom kada se bavim hranom iz njihove kuhinje. Nadam se da ću nekada uspeti da sve te njihove recepte objedinim u jednu kuvaricu, nadograđujući postojeću.
Svim vernicima i svim drugim koji slave Božić po gregorijanskom kalendaru ovim receptom želim Srećan Božić i svu životnu radost i sreću!
Kolač po sličnom receptu je pravila moja nana tradicionalno za slavu. Nije moglo bez njega. Inače ona ga je zvala Carska pita. Recept je sličniji ovoj drugoj verziji. To je moj omiljeni kolač iz detinjstva. Ove godine prvi put sam ga ja napravila za slavu i presrećna sam zbog toga pa sam dodala sliku uz tvoj recept.. Kod meneje samo posut orasima, tako je pravila nana.. Sviđe mi se sve što si napisala naročito posveta.
Jeko draga hvala ti puno, sorry sto tek sad pisem..jos uvek ne izlazim na kraj sa razlikom u vremenu i sa vremenom sa kojim raspolazem..
Puno te pozdravljam i saljem pozdrave i tvojoj porodici...🤗
13