Česnica

Priča

U našoj kući Česnica se pravi slana, kao pogača. Domaćica najpre zamesi testo od sastojaka koje je pažljivo i strpljivo pripremila: u mlako mleko rastvorila kvasac, ugrejala brašno…Pogača se ne mesi dodacima multipraktika, nego starinski, rukom…

Zajedno sa testom koje se ostavlja da “kisne” umesi se i para koja simbolizuje berićet doma. U našoj porodici to je srebrnjak (nasledjen od dede) koji se na Badnji dan očisti i pripremi. Niko, pa ni domaćica ne zna gde je para.Decu učimo poštenju, kao i saznanjima da se i u životu ponekad dobija, a ponekad ne, ali da se podvalama sigurno gubi… Kad se Česnica ispeče i iznese na sto, svi članovi porodice okrenu tanjir sa njom nekoliko puta pre nego što je domaćica iseče. Svakom se nameni komad po redosledu: kuća – sreća- domaćin – domaćica – deca ( po starešinstvu) i na kraju, putnik-namernik.

Ovog Božića Luka je posle četiri godine ponovo “dobio paru”! Blistao je od sreće, a ja sam morala da je “otkupim” dajući mu simboličnu svoticu novca…Srebrnjak se potom ponovo čisti i vraća na mesto do sledeće godine. Tokom čitavog dana ne jedemo hleb, samo Česnicu…