Danas ćemo prošetati Izraelom i pripremiti njihov poznat hleb hala ( challah ) koji se obično priprema za njihovu Novu Godinu, Roš Hašana obično pada u vreme meseca septembra po Gregorijanskom kalendaru. U stara vremena je početak jevrejske godine bio u jesen i podudarao se sa početkom poljoprivredne godine. Jevrejska godina prati sezone setvi, rasta i žetvi kukuruza i ostalih žitarica, u skladu sa postojećim kišnim periodima, kao i sezone uzgoja i branja voća. U odnosu na nju uspostavljen je i redosled slavljenja drugih velikih poljoprivrednih praznika i proslava u toku same kalendarske godine.
Kod Jevreja taj praznik nije naročito radostan pošto označava početak desetodnevnog perioda pokajanja, takozvanih deset strašnih dana, perioda pomirenja i praštanja, sve do praznika Jom Kipur, koji predstavlja vrhunac pokajanja i završetak tog perioda. Polovinom meseca počinje praznik Sukot koji traje devet dana. Sedmi dan se zove Ošana Raba, osmi dan Šemini aceret i deveti dan Simhat Tora. U nekim zajednicma Sukot se obeležava sedam dana a osmi i deveti dan se obeležavaju kao posebni praznici.
U domovima se čita molitva Kidiš, čita se blagoslov hlebova i poseban blagoslov voća. Jedu se jabuke premazane medom koje simbolizuju "slatku novu godinu". Upotreba jabuka i meda je uvedena tokom srednjeg veka od strane Aškenaza, ali je danas uglavnom opšte prihvaćena. Takođe se serviraju urme, crni pasulj, praziluk (prasa), spanać i tikva, a u mnogim jevrejskim zajednicama i nar. I druga raznovrsna jela koja nose odredjenu simboliku mogu naći na trpezi, ali to zavisi i od lokalnih običaja. Servira se i okrugli upleteni hleb hala ("challah") koji simbolizuje zaokružene godišnje cikluse. U aškenaskim zajednicama su uobičajena i posebno pripremljena jela od mlevene ribe ("gefelte fish") i kolač sa medom lekač ("lekach"). Druge noći Roš Hašana se servira sveže voce što treba da simbolizuje blagoslovenu narednu godinu.Tradicionalni hebrejski pozdrav za Roš Hašana jeste šana tova. U prevodu "dobra godina", ili šana tova ve metuka što znači "dobra i slatka godina".
Praveći ovaj hleb, na moj način, setih se književnice Gordane Kujić, koju sam i lično upoznala ovde u Torontu,kasnih devedesetih godina i njene poznate trilogije,koje sam pročitala u jednom dahu, Miris kiše na Balkanu,Cvat lipe na Balkanu i Smiraj dana na Balkanu u kojima je htela da opiše život pet sestara Salom,njene majke Blanke,Laure, Nine, Klare i Rifke a preko njih je ispričala priču o sefardskim Jevrejima Sarajeva, Bosne, pa i Balkana u trajanju od jednog veka.
Kasnije sam pročitala i njenu Legendu o Luni Levi i Bajku o Benjaminu Baruhu...lepe knjige ali trilogija me je oduševila.
Danas ćemo prošetati Izraelom i pripremiti njihov poznat hleb hala ( challah ) koji se obično priprema za njihovu Novu Godinu, Roš Hašana obično pada u vreme meseca septembra po Gregorijanskom kalendaru. U stara vremena je početak jevrejske godine bio u jesen i podudarao se sa početkom poljoprivredne godine. Jevrejska godina prati sezone setvi, rasta i žetvi kukuruza i ostalih žitarica, u skladu sa postojećim kišnim periodima, kao i sezone uzgoja i branja voća. U odnosu na nju uspostavljen je i redosled slavljenja drugih velikih poljoprivrednih praznika i proslava u toku same kalendarske godine.
Kod Jevreja taj praznik nije naročito radostan pošto označava početak desetodnevnog perioda pokajanja, takozvanih deset strašnih dana, perioda pomirenja i praštanja, sve do praznika Jom Kipur, koji predstavlja vrhunac pokajanja i završetak tog perioda. Polovinom meseca počinje praznik Sukot koji traje devet dana. Sedmi dan se zove Ošana Raba, osmi dan Šemini aceret i deveti dan Simhat Tora. U nekim zajednicma Sukot se obeležava sedam dana a osmi i deveti dan se obeležavaju kao posebni praznici.
U domovima se čita molitva Kidiš, čita se blagoslov hlebova i poseban blagoslov voća. Jedu se jabuke premazane medom koje simbolizuju "slatku novu godinu". Upotreba jabuka i meda je uvedena tokom srednjeg veka od strane Aškenaza, ali je danas uglavnom opšte prihvaćena. Takođe se serviraju urme, crni pasulj, praziluk (prasa), spanać i tikva, a u mnogim jevrejskim zajednicama i nar. I druga raznovrsna jela koja nose odredjenu simboliku mogu naći na trpezi, ali to zavisi i od lokalnih običaja. Servira se i okrugli upleteni hleb hala ("challah") koji simbolizuje zaokružene godišnje cikluse. U aškenaskim zajednicama su uobičajena i posebno pripremljena jela od mlevene ribe ("gefelte fish") i kolač sa medom lekač ("lekach"). Druge noći Roš Hašana se servira sveže voce što treba da simbolizuje blagoslovenu narednu godinu.Tradicionalni hebrejski pozdrav za Roš Hašana jeste šana tova. U prevodu "dobra godina", ili šana tova ve metuka što znači "dobra i slatka godina".
Praveći ovaj hleb, na moj način, setih se književnice Gordane Kujić, koju sam i lično upoznala ovde u Torontu,kasnih devedesetih godina i njene poznate trilogije,koje sam pročitala u jednom dahu, Miris kiše na Balkanu,Cvat lipe na Balkanu i Smiraj dana na Balkanu u kojima je htela da opiše život pet sestara Salom,njene majke Blanke,Laure, Nine, Klare i Rifke a preko njih je ispričala priču o sefardskim Jevrejima Sarajeva, Bosne, pa i Balkana u trajanju od jednog veka.
Kasnije sam pročitala i njenu Legendu o Luni Levi i Bajku o Benjaminu Baruhu...lepe knjige ali trilogija me je oduševila.
Sastojci
Priprema
U toplu vodu staviti med i izmešati da se otopi,dodati kašiku brašna i kvasac, izmešati i ostaviti da se kvasac podigne.
Prosejati brašno i staviti u vanglicu 485 g, dodati jaja, žumanca,so, šećer, limunovu koricu, vanilu i podignuti kvasac i mikserom sve zamesiti i na kraju dodavati po malo ulja dok se svo ulje ne sjedini sa testom, testo će biti meko.
Isipati na radnu površinu i umesiti još malo rukom, ako kojim slučajem testo je lepljivo ili premekano, dodavati po vrlo malo brašna, dok ne dobijete meko i ne lepljivo testo.
Ako volite, u testo se može dodati i suvo grožđe, ja nisam.
Oblikovati testo, vratiti nazad u vanglicu,premazati blago sa uljem i ostaviti na toplom mestu da testo naraste.
Naraslo testo isipati na radnu površinu,premesiti i podeliti na 9 jednakih delova ( moj svaki deo je bio oko 90 g ) i svaki deo ponovo premesiti,pokriti i ostaviti još dvadesetak minuta da se odmori.
Dok se testo odmara pripremite fil.( challah se obično ne puni sa džemom, ali se meni jelo nešto gde ima džem )
Za ovo vam je potrebno da imate domaći gusti pekmez od šljiva, ako nemate gusti džem, onda dodati mlevene orahe ili lešnike u pekmez / džem da bi bilo gusto u protivnom će vam iscuriti iz testa.
Ja sam imala jednu teglu gustog pekmeza od šljiva još iz 2008 godine.
Uzeti deo testa, rastanjiti u pravougaonik, veličine koje vi želite,ako je potrebno pobrašnite radnu površinu da vam se testo ne lepi.
Staviti džem na početku duže ivice i zaviti u rolat.
Od devet delova testa šest napraviti sa džemom a tri samo rastanjiti i zaviti u rolat.
Uzeti dva rolatića sa džemom i jedan prazan. Rolatiće sa džemom staviti sa leve i desne strane a prazan u sredini. Od tri rolatića isplesti pletenicu.
Da vam bude lakše rolatiće možete staviti na pek papir i uplesti.
Upletene rolate preneti na pleh,koji ste prekrili pek papirom, pokriti sa providnom folijom i ostaviti na toplom mestu pola sata do 45 minuta da naraste.
Naraslo premazati sa umućenim belancetom ( jedno je dovoljno, drugo dodajte još jedno jaje i napravite kajganu ), po želji posuti sa susamom ( ja nisam htela ) i peći u prethodno zagrejanoj rerni na 175°C i peći oko 35 do 40 minuta ili dok vam lepo ne porumeni.
Ako počne previše da rumeni odozgore, pokriti sa pek papirom.
Pečenu hala ohladiti vrlo kratko u plehu, izvaditi pažljivo i staviti na žicu da se potpuno ohladi.
Reckavim nožem za hleb iseći na šnite, posuti sa prah šećerom i poslužiti sa kafom, čajem ili mlekom.
Prijatno!!!!
Posluživanje
Jevrejska challah se pravi bez džema, ali meni se dopala ideja da je punim sa džemom..
9