Kupus il´ti zelje kao prilog

Kapulu sitno narezati i prodinsati sa malo soli i šečera da blago zažuti na maslinovu ulju (ili masnoću koju koristite nije uvjet), dodaj narezano friško zelje (na sitne kockice ili trakice sitno). Vinom doljevati na samom početku jer zelje brže omekša, a poslje dodavati razmućenu kocku u 1 dcl vode. Dinstaj i kako voda polako ishlapi dodaj sol, papar, vegetu natur, lovorov list, borovice češnjak i kimla  tj kimljena ili kimmel  ali ne kumoin (mnogi mješaj kiml i kuminu a to su naidzgled slični  po izgldedu ali po okusu sasvim različiti.. Dinstati cca 15 min . Ako volite kiml možete ga malo dodati

Jabuke oguli i izreži na sitne kockice dodaj zelju i nastavi sa dinstanjem, jabike se dinstanjem raspadnu. Sve skupa se dinsta 25-30min. pred sam kraj dodati malo limunovog soka 1 žličicu ili octa po želji..malo probaj okus da li treba posoliti ili ne.

Kim (Carum carvi) - i začin i lek

Kiml ili  kim, kiml... kimljen  Iako potiču iz iste porodice biljka, kumin i kim ipak nisu isto, a razlikuju se i po mirisu i po ukusu.   Kim se u našoj zemlji uglavnom prodaje u zrnu, a koristi se kao začin za peciva i čorbe.

Kao začin ima blagotvorno dejstvo na apetit i varenje, kao i mnoge druge biljke koje se upotrebljavaju u kulinarstvu. Mleveni i celi plodovi kima koriste se u jelima koja se ne kuvaju, za salate (posebno kao dodatak salati od cvekle, a može i sa kiselim kupusom), namaze i sireve. Ceo plod se koristi za pripremu raznog peciva, crnog hleba, za jela od kiselog kupusa, krompira, svih vrsta masnog mesa, ribe, za krem-supe, gulaše. Zbog svog specifičnog, oporog ukusa, slabo podnosi druge aromatične začine osim crnog bibera i soli. Parkinson pominje i da se kim zbog dobrog ukusa često i rado upotrebljava kao dodatak hlebu, pečenom voću, kolačima. Od njega se prave i pastile koje se uzimaju kod prehlade ili vetrova. Pominje se kao jelo u Šekspirovom Henriju IV, a i danas se tradicionalno služi uz pečene jabuke u Škotskoj i Engleskoj. Na Zapadu se njime uobičajeno posipaju kolači; u Nemačkoj ga seljaci dodaju sirevima, kupusu, supama i domaćem hlebu, a u Norveškoj i Švedskoj je hleb sa kimom u širokoj upotrebi. Esencijalno ulje semena kima koristi se da poboljša ukus sladoleda, bombona, sokova itd. Najvažniji je sastojak likera nazvanog po njemu (Kümmel). Koren se koristi kuvan, a listovi sirovi. Mladi listovi su mnogo manje pikantni od ploda i dobri su za salatu, a ukusa su nalik na peršun ili mirođiju. U proleće se mogu dodavati supama radi aromatičnog ukusa. Stariji listovi mogu se kuvati kao spanać. Lišće biljke ima slična svojstva kao i plod, i od njega se može dobiti i slično ulje.

Spremanje čaja od kima

Čaj se priprema i koristi u istim razmerama i u iste svrhe kao i morač – za olakšanje stomačne napetosti, kod oticanja stomaka, spuštenih organa utrobe i nabreklosti celoga trbuha koristi se čaj u dozi od 25-30 g na litar vode, ili 6 g na jednu šolju. Ili, jednu čajnu kašiku zdrobljenog kima (za decu pola kašike) treba preliti ključalom vodom, ostaviti da stoji 5-10 minuta, procediti i piti polako, u malim gutljajima. Čaj se može pripremiti i sa mlekom, a u tom slučaju veća je iskorišćenost aktivnih supstanci, jer se etarsko ulje kima dobro rastvara u mlečnoj masnoći.

Odvar se pravi ovako: jedna čajna kašika na pola šolje vode se kratko prokuva, ostavi poklopljena 10 minuta i procedi. Pije se šolja do šolja i po na dan, u gutljajima. Može se piti i u vinu, takođe protiv nadimanja.

U stara vremena kim se široko upotrebljavao kao karminativni liker i preporučivao se kod dispepsije i čak kod simptoma koji prate histeriju. Deluje kao tonik i prijatan je stomahik. Destilovana voda od kima koristan je lek kod nadimanja i grčeva kod odojčadi. Za odojčad i decu se može napraviti i hladan sladak napitak, od oko 30 grama zdrobljenog ploda kima, koji se ostavi da odstoji 3-6 sati. Svaki napitak sa kimom namenjen najmlađima može se i zasladiti, najbolje medom, kako bi ga dete lakše popilo. Daje se u količinama od jedne do tri čajne kašičice.

Plod kima, bogat proteinima i mastima, može se jesti sirov ili kuvan. Često se žvaće sirov nakon obroka da zasladi dah i olakša gorušicu posle obilnih obroka; kaže se da ovako upotrebljen kim donosi gotovo trenutno olakšanje kod lošeg varenja. Koristi se i kod bronhitisa i čest je sastojak sirupa protiv kašlja, posebno za decu. Samleveni plod od kog se pravi kašasta obloga pomaže da modrica izbledi. U istočnjačkim farmakopejama kim je takođe i poznat i cenjen kao lek. Tako se u tibetanskoj medicini plodu kima pripisuje neprijatan i oštar ukus, ali i svojstvo da zagreje (kao i u ajurvedi), a koristi se kod slabosti vida i gubitka apetita. Nemačka farmakopeja odobrava kim za lečenje dispepsije. Često se daje zajedno sa drugim biljkama koje deluju kao stomahici i karminativi, pre svega sa anisom, moračom, kamilicom, nanom, mirođijom.

Koren kima takođe je jestiv i podseća na paškanat, iako je mnogo manji. Kada su mladi, tvrdi Parkinson, korenovi su čak i boljeg ukusa od paškanata. Mleven, pomešan sa mlekom i dodat testu za hleb, koren kima bio je sastojak hleba koji su jeli još Valerijevi vojnici.

Kumin

se može pronaći isključivo u obliku praha, a prodaje se u prodavnicama „zdrave hrane”. Specifičnog je i veoma jakog mirisa, pa se zato preporučuje u malim količinama. Jako je ljekoviti ipoželjno bi  bilo  uvrstiti ga u svakodnevnu ishranu.

Kumin je sjeme biljke podrijetlom iz doline Nila, a danas rasprostranjene po istoku Mediterana, sjeveru Afrike, Indiji, Kini pa i Americi. Kroz povijest se koristio kao začin, lijek pa čak i kao sredstvo plaćanja, U antičkom je Rimu simbolizirao skromnost jer se koristio kao zamjena za tada izuzetno skup crni papar (kako li se samo vremena mijenjaju), dok je u srednjem vijeku počeo simbolizirati ljubav i vjernost. Tu su vrlo vjerojatno kumovala arapska šuškanja o njegovim afrodizijačkim svojstvima.Španjolski su ga osvajači sa sobom odnijeli u Latinsku Ameriku, pa ga i danas često susrećemo u nekim meksičkim jelima, a u Europi ga je s vremenom istisnuo kim.

Danas se o kuminu ponovno naveliko priča kao iznimnom začinu, ali i lijeku. Kao izvor željeza, dobar je za održavanje energije i imunosustava, Njegova eterična ulja blagonaklono djeluju na probavu i sprečavaju grčenje želuca. Zadnja istraživanja su pokazala kako unos jedne žličice ovog začina dnevno u organizam utječe na topljenje masnog tkiva (čitaj gubljenjenje kilograma) te smanjenje kolesterola.

Upotreba u kuhinji: kuminove sjemenke je prije mljevenja poželjno prepržiti na suhoj tavici. Na taj senačin pojačava okus (kao i kod većine začina). Danas se može pronaći u mnoštvu arapskih i indijskih recepata, ali i u nekim meksičkima. Generalno, u svim zemljama u kojima vole začinjenu hranu upotrebljava se u kruhu, slasticama, pikantnim začinskim mješavinama, te mesnim ili povrtnim složencima. Ima ga u curry prahu i masalama, te u komercijlnom čili prahu. Kombinacija mljevenog kumina i korijandera indijskoj hrani daje njezin karakterističan opor miris

Dobro se slaže s: grahom, kruhom, kupusom, tvrdim i pikantnim sirevima, piletinom, patlidžanom, janjetinom, lećom, lukom, krumpirom, rižom, kiselim kupusom, bučom

Dobro se kombinira sa: pimentom, sjemenom anisa, bosiljkom, kardamomom, čilijem, cimetom, klinčićima, korijanderom, curry listom, sjemenom komorača, piskavicom, češnjakom, đumbirom, muškatnim oraščićem, sjemenom goruščice, origanom, crvenom paprikom, paprom, timijanom, kurkumom

Čuvanje: sjeme kumina će zadržati svoj okus i miris oko godinu dana ukoliko ga čuvate u dobro zatvorenoj posudi. Mljeveni kumin ipak nešto brže gubi svoja svojstva 

 Izvor i razlikovanje kima i kumina