Balkanski kavijar, nego šta! Svako ima svoj recept, ali mislim da se makedonski ajvar pravi najjednostavnije. Ili je to strumički recept koji je ist i u nekim drugim krajevima, ne znam. Možda zbog toga što smo mjesto gdje se rađa najlepša paprika, pa ne treba nam ništa drugo, sem malo modrih patliđana.
Ranije se ajvar dugačije pravio, sad je dugo vremena u modi onaj kao majonez.
Ranije se ajver toliko dugo pržio dok mu ne izađe ulje i produžavalo se još...Onda se još svaka tegla zalivala uljem i to je bio glavni konzervans.
Kažu da je ajvar nezdrav, da je sve uništeno tolikim kuvanjem...
Možda, ali ukus je jedinstven, unikatan...
Još kažu, nije to važno, važna je atmosfera koja se stvori...
I istina je, ajvar skupi vrjedne ruke, familiju, komšije, drugove...
Ajvar skupi najbolje priče, šale, viceve, pjesme, specijalitete...
Tako je bilo oduvjek, tako je i sada...
Ali ne svugde, tako je samo na Bakanu, tako je u mojoj Makedoniji....
Daleko od kuće, godinama slušamo i gledamo taj divni događaj-pravljenje ajvera, na fotkama, na fb sad...Slušamo priče, gledamo slike i sećamo se kako smo mi pravili...
I kažemo, nemam uslova da napravim ovdje, pa ajvar putuje u koferima, torbicama, avionima, brodovima, daleko, svugde gde nas ima, ljudi sa Balkana...
Ali ove godine, pitala sam se, zašto da ne napravim u kuhinji, malu količinu? Paprike ni za ljeka, nisam se otkazala, našli smo...I ne samo to, napravili smo i onaj starinski i onaj koji pravim cjeli život, a uvjek kažem da je kao majonez...
Razlika je u vremenu i ispuštanje ulja...Ništa drugo, recept isti, ukus različit, starinski je tamniji...
A koji je bolji? Oba :)
Divni su, preporučujem svima koji nemaju uslove, da naprave u kuhinju, makar i sa paprikama ko zna odakle, kao moje :)
Jednostavno je, a i brzo je zbog male količine.
Balkanski kavijar, nego šta! Svako ima svoj recept, ali mislim da se makedonski ajvar pravi najjednostavnije. Ili je to strumički recept koji je ist i u nekim drugim krajevima, ne znam. Možda zbog toga što smo mjesto gdje se rađa najlepša paprika, pa ne treba nam ništa drugo, sem malo modrih patliđana.
Ranije se ajvar dugačije pravio, sad je dugo vremena u modi onaj kao majonez.
Ranije se ajver toliko dugo pržio dok mu ne izađe ulje i produžavalo se još...Onda se još svaka tegla zalivala uljem i to je bio glavni konzervans.
Kažu da je ajvar nezdrav, da je sve uništeno tolikim kuvanjem...
Možda, ali ukus je jedinstven, unikatan...
Još kažu, nije to važno, važna je atmosfera koja se stvori...
I istina je, ajvar skupi vrjedne ruke, familiju, komšije, drugove...
Ajvar skupi najbolje priče, šale, viceve, pjesme, specijalitete...
Tako je bilo oduvjek, tako je i sada...
Ali ne svugde, tako je samo na Bakanu, tako je u mojoj Makedoniji....
Daleko od kuće, godinama slušamo i gledamo taj divni događaj-pravljenje ajvera, na fotkama, na fb sad...Slušamo priče, gledamo slike i sećamo se kako smo mi pravili...
I kažemo, nemam uslova da napravim ovdje, pa ajvar putuje u koferima, torbicama, avionima, brodovima, daleko, svugde gde nas ima, ljudi sa Balkana...
Ali ove godine, pitala sam se, zašto da ne napravim u kuhinji, malu količinu? Paprike ni za ljeka, nisam se otkazala, našli smo...I ne samo to, napravili smo i onaj starinski i onaj koji pravim cjeli život, a uvjek kažem da je kao majonez...
Razlika je u vremenu i ispuštanje ulja...Ništa drugo, recept isti, ukus različit, starinski je tamniji...
A koji je bolji? Oba :)
Divni su, preporučujem svima koji nemaju uslove, da naprave u kuhinju, makar i sa paprikama ko zna odakle, kao moje :)
Jednostavno je, a i brzo je zbog male količine.
Sastojci
Priprema
Pravila sam najpre starinski ajvar, a posle nekoliko dana drugi.
Pripremite paprike i patliđane za pečenje na hartiji u rerni. Tačno dva pleha za vrečicu od 2,5 kg i dva patliđana. Neka se dobro ispeku.
Stavite ih u kese da se lakše oljušte.
Očistite drške i semenke, ali ostavite malo, ukusnije je. Oljušite ih i stavite u cedaljku. Neka ostanu preko noći ili najmanje 4 sata.
Sameljite u blender ili šta god imate za mlevenje.
U veliku šerpu, stavite ajvar i počnite da pržite. Bojala sam se da će svuda prskati, ali ništa od toga nije bilo...Nakon nekog vremena počnite da dodajete ulje pomalo...Treba stalno mešati i dodavati ulje...Ulje stavljam od oka, ali i to je po ukusu...Kod starinskog treba više...
Na kraju se dodaje so, još malo se prži...Gotov je kad se pravi ona brazda na dnu šerpe i vruć se stavlja u sterilne teglice. Treba da se pritisne sa kašikom kako ne bi bilo rupa...Zatvorite.
Za starinski način, prži se sve dok se ulje ne pojavi na dnu šerpe, a onda prema ukusu...Ja nisam preterivala, čim se ulje odvojilo od ajvara, dobila sam starinski i sklonila šerpu.
Uključite rernu na 50 stepeni, ostavite teglice oko 10-15 minuta i isključite rernu.
To je to, ajvar, divan, na dva načina :)
Na zdravlje!
Posluživanje
Servira se uvjek, doručak, večera, a što da ne i neki brzi ručak! Sa sirom, hljebom, ne treba ništa drugo. A sa onim starinskim, baš ide bjeli luk, nemam reči...
Dok još ima paprika, napravite i uživajte :)
Orsetta, verujem da ga je tvoja mama prepoznala lako 🙂 I ja bi, razlikuje se, baš tako! Ovde ima jedan kviz gdje prepoznaju hranu vezanih očiju..Interesantno e, a to što volimo, prepoznajemo odmah...
Draga Neda, baš si me obradovala, zaista! To želim, da se mladi osokole i prave recepte koje su naše tradicionalne sa ovih prostora...Uživajte u divnom ukusu, nek vam je na zdravlje 🙂
Ajvar je fantasticna stvar da dragi Bog blagoslovi onog ko ga izmisli. Mi smo imali nasu Zivku iz Ribarske banje koja je pravila majbolji ajvar na svetu. Skupe se zene iz zgrade pa se to zajedno u garazi pece ljusti, posle svaka kuva po svom, a nasom banjom se siri slatkasti ukus pecenih crvenih paprika. Mojoj mami su jednom za opkladu zavezali oci i od 20 domacih ajvara prepoznala je onaj Zivkin, st starinski dobro uprzeni ajvar sto se cakli. Ja te Vesna potpuno razumem odrasla sam na starinskom ajvaru.
35