Vikend u mom svetu počinje petkom uveče, nakon radnog dana, tek oko onih udarnih večernjih vesti sam kod kuće. Ne pratim vesti. Večeram, sredim se kao da ću leći i čekam TV epizodu - lokalne tv emisije Petkazanje. Tog petka je cela bila posvećena kolačima u nekoliko priča. Jedna od njih bila je o starom poslastičaru, koji je nekad radio u poslastičarnici hotela Moskva i njegovom šegrtu Nikoli koji i danas ima poslastičarnicu (saznaću posle u dva različita mesta). Sutradan subota, nije počela onako kako oboično biva u našoj kući. Zbog malo nepotrebne nervoze, doručak se završio sa svađom i celodnevnom ćutnjom :-) Nedelja prepodne je sve promenila. Pijaca, kafa u omiljenom kafiću i naravno priča o ručku i kolačima. Kroz priču se provuče nit o poslastičarnici Nikolice i ja se setim da Jeka (jekago) može biti zna nešto preciznije, jer je iz okoline..Sva sreća nove tehnologije i brzih kontakata, dobijem povratnu informaciju da poslastičarnica radi skoro do ponoći :-) Nađosmo sajt poslastičarnice i od gomile kolača moj suprug fokusira Rigo Janči, a Jeka mi nezavisno skoro u istom momentu preporuči taj kolač, koji je, reče, dosta sladak, ali jako dobar...I tako reč o ovom i o onom, sklopi se u kratkom roku naša poseta poslastičarnici majstora Nikole i mali cool susret sa Jekom. Naravno da se nismo stigle ispričati...A moj dragi, oduševljen kolačem, nabaci kako bih ga i ja mogla praviti. Prevrnem net i ove stranice, u svakom mi je nešto falilo, tačnije bilo višak-margarin, želatin...pa od dva recepta napravim treći koji po meni zadovoljava ono što opisuje ovaj kolač kao kremasti čokoladni sa dva sunđerasta čokoladna biskvita između kojih je penasta čokoladna krema. Priču o tome kako je nastao ovaj kolač, i kako je posvećen jednoj ljubavi, neću pričati, jer se i ovo prethodno odužilo. Reći ću još da ovaj recept posvećujem Jeki, zbog tog susreta i svih ostalih stvari i događaja koje smo razmenile. Znam da i ona vodi rat sa slatkišima, a i ovaj je jedan od onih neodoljivih, jak, žestok i pun kalorija, onaj što smo sa njima stalno u svađi,a međusobno se obožavamao...
Vikend u mom svetu počinje petkom uveče, nakon radnog dana, tek oko onih udarnih večernjih vesti sam kod kuće. Ne pratim vesti. Večeram, sredim se kao da ću leći i čekam TV epizodu - lokalne tv emisije Petkazanje. Tog petka je cela bila posvećena kolačima u nekoliko priča. Jedna od njih bila je o starom poslastičaru, koji je nekad radio u poslastičarnici hotela Moskva i njegovom šegrtu Nikoli koji i danas ima poslastičarnicu (saznaću posle u dva različita mesta). Sutradan subota, nije počela onako kako oboično biva u našoj kući. Zbog malo nepotrebne nervoze, doručak se završio sa svađom i celodnevnom ćutnjom :-) Nedelja prepodne je sve promenila. Pijaca, kafa u omiljenom kafiću i naravno priča o ručku i kolačima. Kroz priču se provuče nit o poslastičarnici Nikolice i ja se setim da Jeka (jekago) može biti zna nešto preciznije, jer je iz okoline..Sva sreća nove tehnologije i brzih kontakata, dobijem povratnu informaciju da poslastičarnica radi skoro do ponoći :-) Nađosmo sajt poslastičarnice i od gomile kolača moj suprug fokusira Rigo Janči, a Jeka mi nezavisno skoro u istom momentu preporuči taj kolač, koji je, reče, dosta sladak, ali jako dobar...I tako reč o ovom i o onom, sklopi se u kratkom roku naša poseta poslastičarnici majstora Nikole i mali cool susret sa Jekom. Naravno da se nismo stigle ispričati...A moj dragi, oduševljen kolačem, nabaci kako bih ga i ja mogla praviti. Prevrnem net i ove stranice, u svakom mi je nešto falilo, tačnije bilo višak-margarin, želatin...pa od dva recepta napravim treći koji po meni zadovoljava ono što opisuje ovaj kolač kao kremasti čokoladni sa dva sunđerasta čokoladna biskvita između kojih je penasta čokoladna krema. Priču o tome kako je nastao ovaj kolač, i kako je posvećen jednoj ljubavi, neću pričati, jer se i ovo prethodno odužilo. Reći ću još da ovaj recept posvećujem Jeki, zbog tog susreta i svih ostalih stvari i događaja koje smo razmenile. Znam da i ona vodi rat sa slatkišima, a i ovaj je jedan od onih neodoljivih, jak, žestok i pun kalorija, onaj što smo sa njima stalno u svađi,a međusobno se obožavamao...
Sastojci
Priprema
Za korice, penasto umutiti žumanca sa šećerom da se šećer skroz rastopi, a jaja posvetle. Brašno pomešati sa kakao prahom, najbolje da su prosejani, pa ih povezati sa umućenim žumancima. Dodati i toplu vodu.
Posebno umutiti belanca u čvrst šne, pa ih ručno lagano mešajući pomešati sa masom od žumanaca. Smesu izliti u pleh od šporeta pokriven papirom za pečenje. Peći na temperaturi od 180C, dvadesetak minuta.
Testo izvaditi iz rerne i ostaviti da se potpuno ohladi. Sa potpuno ohlađenog testa skinuti papir pa ga po dužoj strani preseći na dva dela. Jedan od delova iseći na kocke 5x3, u odnosu koji daje četvrtaste kocke što zavisi od veličine pleha.
Čokoladu sitno iseckati i preliti sa vrelim mlekom. Izmešati da se čokolada otopi i napravi dečna jednolična masa. Ako je potrebno dodatno zagrevati u mikrotalasnoj ili na laganoj vatri. Ostaviti da se ohladi do prihvatljive temperature koja neće naškoditi ulupanoj slatkoj pavlaci.
Slatku pavlaku ulupati u čvrst šlag pa joj pridodati, uz ručno mešanje, pripremljenu čokoladu. Na kraju umešati liker i aromu vanile.Ja sam u slatku pavlaku dodala i dva šlag fixa jer sam imala industrijsku pavlaku i nisam bila sigurna kako će držati.
Đžem otopiti sa kašikom vode da bude tečan pa njime namazati donju koru. Može se namazati i gornja pre sečenja, ali onda treba više đžema. Za mene je ovoliko sasvim dovoljan kontrast čokoladi.
Staviti obruč pa namazati sa celom količinom fila. Na fil poslagati kocke od gornje pripremljene kore.
Odgore preliti glazurom pripremljenom od otopljene čokolade sa slatkom pavlakom.
Hladiti u frizideru više sati, najbolje preko noći.
Posluživanje
Poslužiti hladno, celu porciju ili pola kako ja obično uzmem :-)
Ukrašavanje po želji, ali s obzirom na jačinu kolača ništa više i nije potrebno..
Iako u filu nema dodatog šećera, kolač je dovoljno sladak od čokolade.
Ako trebate priču o ovom kolaču možete je naći ovde,
teško je sa sigurnošću znati koji je recept najpribližniji onom prvom. Ja nekako verujem da se krema pravila od svežih jaja, što mi danas retko radimo..
Jeka i ja smo pričale o onom iz poslastičarnice, da se verovatno pravi sa margarinom i vrlo je moguće, jer je krema puno svetlija od korica, a i isplativije je. Ja sam srećna da sam pronašla varijantu bez bilo kakvih takvih dodataka. Sa druge strane moj suprug je prezadovoljan rezultatom. To ne znači da nećemo opet svratiti u poslastičarnicu kod Nikolice, na neki drugi kolač ili limunadu i ponoviti susret s Jekom <3
Evo ga, napokon napravljen. Trenutak dekoncentracije i prvi biskvit je bio u smecu. Drugi je bio ok al sam dugo drzala slatko vrhnje vani pa mi se nije stisnulo al uskocila je zelatina. Uglavnom, uslast se pojeo i svima se svidio tako da je vrijedio muke
Hvala za fin desertič. Jedino sam ga mogla ljepše odrezat. Kolač je pri kraju pa bolje da ja njega uslikam...pozdrav👋
34