Nisam na dijeti ali pre nekoliko meseci sam počela da pazim šta i koliko jedem..rezultati se vide ( ubiće me ove naše igrice, kojima ne mogu da odolim ) pa bih vam preporučila ovu salatu, koja može da bude lagani ručak ili prilog uz neku pečenu piletinu, takođe je gluten free.
Nisam na dijeti ali pre nekoliko meseci sam počela da pazim šta i koliko jedem..rezultati se vide ( ubiće me ove naše igrice, kojima ne mogu da odolim ) pa bih vam preporučila ovu salatu, koja može da bude lagani ručak ili prilog uz neku pečenu piletinu, takođe je gluten free.
Sastojci
Priprema
Karfiol oprati i iskidati na manje cvetiće ( ja sam pravila ovu salatu samo za sebe i bilo je od pola glavice karfiola, koja mi je ostala od jučerašnjeg stir fry )
U manju zdelicu umutiti sastojke za preliv..za vas, koji nemate grčki začin, možete ga i sami napraviti.
2 kašičice morske soli
2 kašičice belog luka u prahu
2 kašičice suvog grčkog origana
1 kašičica cimeta
1 kašičica bibera
1 kašičica suvog peršuna
1 kašičica izmrvljenog suvog ruzmarina
1 kašičica suve mirođije
1 kašićica suvog mažurana
1 kašičica gustina
1/2 kašičice suvog timijana
1/2 kašičice mlevenog muškatnog oraha
Sve ovo sjediniti i čuvati u tegli. Koristiti za dodatke salatama ili mariniranje mesa.
Sve sastojke za preliv; maslinovo ulje, limunov sok, biber i grčki začin umutiti i ostaviti sa strane.
Preliti karfiol sa prelivom i izmešati da sav karfiol bude podjednako začinjen sa prelivom.
Peći u prethodno zagrejanoj rerni na 220°C oko 20 do 30 minuta dok vam karfiol ne omekša i ne dobije malo rumenu boju.
Dok se karfiol peče, iseći na sitne kockice crvenu papriku ( kod mene je narandžasta ) kapare iseći na malo sitnije komadiće, iseckati sitno mladi luk i peršun i sve to staviti u jednu veću zdelu.
Ispečen karfiol ohladiti, dodati u zdelu, izmešati i posuti sa izmrvljenim feta sirom.
Salata se može jesti odmah a možete je poneti i sutra dan na posao.
Posluživanje
KARFIOL, cvetača (Brasica oleracea, var. botrytis) – zeljasto je kupusno povrće, prijatnog delikatesnog ukusa. Velike je hranljive, a male kalorijske vrednosti. 100 g jestivog dela ima 25 kalorija. Za ishranu se upotrebljava cvet zbijen u glavicu i lisće. Karfiol sadrži: 2,48% proteina, 0,43% bilja ulja, 1,21% šećera, mineralne soli 0,83% (kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, gvožđe). Ima puno vitamina C 69 mg% i folnu kiselinu. Celuloze ima 0,91%, a suve materije 9,11%. Mesnatu sredinu tvore stisnuti cvetovi oblika glavice, oko koje se šire zeleni listovi. Upotrebljavaju se cvetovi i listovi za pripremu laganog obroka i kuvaju se odvojeno. Od glavice se mogu načiniti gotovo sva slana jela od supe, variva, musake, salate, kao i samostalno glavno jelo ili kao prilog. Lišće sadrži najvažnije prehrambene sastojke. Listovi se mogu upotrebiti na više načina: izmiksiraju se i razrede mlekom i kiselom pavlakom za krem supu, varivo ili se mogu kombinovati sa ostalim povrćem. Ubrani karfiol treba koristiti odmah, dok su glavice sasvim sveže (brzo se kvari).
Lekovita svojstva: vlakna sadržana u karfiolu usporavaju razmenu šećera.
Kontraindikacije: teže se vari i nije prikladan za ishranu ljudi koji boluju od crevnoželudačnih bolesti, jer sadrži mnogo celuloze.
Drago mi je da ti se salata dopala a kiselina se može prilagoditi ukusu.Od srca tebi hvala i prijatno:)))
Danas za rucak sam se castila ovom salatom. Dodala sam jos i dvije pecene, kisele paprike i malo vode u kojoj su se kiselie, jer mi je fas falilo da je salata bude malo kisela. Super! Napravila sam i mix zacina, tako da imam pri ruci.
14