Volim da pravim slatko, volim da ga slikam. Oduševljava me "zarobljena svetlost" u divnim malim komadićima voća, a volimo i da ga jedemo :)
Ovdje se pravi najčešće đem, pa zato moj muž obožava tu novu za njega, tu divnu, strainsku poslasticu...
Svi znate da se kod nas kao i kod vas, ranije služilo isključivo slatko, kad neko dođe u posetu...
Čuvalo se visoko na kredencima, u hladnim sobama, daleko od dohvata dece. Mi slavimo češće imendane nego slave i čak u teškim vremenima, slatko je uvek bilo na stolu, naravno sa čašom domaće rakije ili likera. Kad je bila svadba, veridba, imendan, bio je običaj pozvati devojku iz ugledne familije da služi slatko na najlepšem poslužavniku za te svrhe. To je bila velika čast za izabrane devojke. Divne običaji, divna vremena, a devojka je dobijala blagoslove za svoj trud i to je bila njena nagrada...
Ali deca kao deca, često gladna, nalazili su načine da uhfate te divne delicije, visoko na kredencima.
Skoro svaka familija ima razne anegdote o nestalom slatko, koje se rado prepričavaju, posebno o tome kako su bake i mame bile zapanjene.
Tako je to bilo, pravilo se slatko zaista samo za goste.
Onda je došla neka nova moda, pa smo išli u Solun i kupovali smo sa magične pijace. Blizu nam je, trknemo na kaficu i neko slatko, pošto to kod nas nije bilo na prodaji.
E sad ima da se kupi i kod nas, vidjela sam.
Ali ja volim da ga napravim...
Danas vam predlažem jedan starinski recept, bilo je omiljeno slatko mojoj Ivi.
Pravi se lako, jedino vam treba tvrde šljive, e kad ih tražiš, nigde ih nema...
U ovo slatko se stavlja miskimbre, najlepša mirisna biljka za slatko, ali i to nema ovde...
Volim da pravim slatko, volim da ga slikam. Oduševljava me "zarobljena svetlost" u divnim malim komadićima voća, a volimo i da ga jedemo :)
Ovdje se pravi najčešće đem, pa zato moj muž obožava tu novu za njega, tu divnu, strainsku poslasticu...
Svi znate da se kod nas kao i kod vas, ranije služilo isključivo slatko, kad neko dođe u posetu...
Čuvalo se visoko na kredencima, u hladnim sobama, daleko od dohvata dece. Mi slavimo češće imendane nego slave i čak u teškim vremenima, slatko je uvek bilo na stolu, naravno sa čašom domaće rakije ili likera. Kad je bila svadba, veridba, imendan, bio je običaj pozvati devojku iz ugledne familije da služi slatko na najlepšem poslužavniku za te svrhe. To je bila velika čast za izabrane devojke. Divne običaji, divna vremena, a devojka je dobijala blagoslove za svoj trud i to je bila njena nagrada...
Ali deca kao deca, često gladna, nalazili su načine da uhfate te divne delicije, visoko na kredencima.
Skoro svaka familija ima razne anegdote o nestalom slatko, koje se rado prepričavaju, posebno o tome kako su bake i mame bile zapanjene.
Tako je to bilo, pravilo se slatko zaista samo za goste.
Onda je došla neka nova moda, pa smo išli u Solun i kupovali smo sa magične pijace. Blizu nam je, trknemo na kaficu i neko slatko, pošto to kod nas nije bilo na prodaji.
E sad ima da se kupi i kod nas, vidjela sam.
Ali ja volim da ga napravim...
Danas vam predlažem jedan starinski recept, bilo je omiljeno slatko mojoj Ivi.
Pravi se lako, jedino vam treba tvrde šljive, e kad ih tražiš, nigde ih nema...
U ovo slatko se stavlja miskimbre, najlepša mirisna biljka za slatko, ali i to nema ovde...
Sastojci
Priprema
Izaberite tvrde šljive, ja sam se namučila, kad ti treba, nigde nema i zato manju količinu sam pravila, dvoila, dvoila, eto...Umijte i oljuštite i stavite ih u vodu sa sodom bikarbonom, neka stoje pola sata.
Pripremite bademe, obično ih stavim u vruću vodu i brzo se oljušte.
Sad umijte dobro šljive, postale su tvrde, izvadite koštice, pažlivo. Onda ih izmerite ako hočete...Imala sam oko 1 kg. Sad stavite u svaku šljivu, badem. Moji bademi su bili manji, stavljala sam više njih.
Dok ovo radite, stavite vodu, kad provri, dodajte šećer, neka se kuva oko 15 minuta...
Stavite sok od limuna preko šljive.
Sad dodajte šljive u šerbet, nikako ne mešajte, neka se kuvaju na tihoj vatru, oko pola sata...Šlive će pustiti vodu, kuvajte po važoj želji, ja ne volim gusto slatko.
Na kraj dodajte limun na kriške i vanilin šećer. Protresite.
Izvadite penu i pokrijte ga vlažnom kuhinjskom krpom. Stavite ga u teglice kad se ohladi.
Tražila sam gašenu var, moj englesko francusko makedonski, doveo me do sode bikarbone...
Posle sam čitala da nije isto cvrsto, ali šta je tu je, nemam to ovdje... Ipak dobro je ispalo, divnog je ukusa i vrlo dekorativno.
A da, šećer... Sve recepte sa puno šećera sam skratila, ovo je bilo kg šljive, kg šećera, ali meni je sad to mnogo, vi kako želite:)
Starinski recept traži šećer i duže kuvanje, to je garancija da se neće pokvariti...Ali s vremenom, uvidimo da nam danas treba manje šećera...
Kod nas se kaže da ovo slatko treba da bude vrlo svetle boje, kao slatko od dunje...Ipak, to zavisi malo i od sorte, no dobro je da ne potamni...
Povelete!
Posluživanje
Poslužuje se na starinski način, ali i na nove, kreativne načine..Nije više samo za goste :) Ja ga volim ujutru, hladno iz frižidera, sa čašom hladne vode, a sad nas uče da pijemo tople vode, e pa sad izaberite :)
Da, da, napisala sam, miskimbre ili slatkarče ili još mnoga imena ima i divno miriše...To je posebna sorta geranijuma, ustvari 🙂
Milpet, znači suprug to...E kad je slatko, tako je...Inače to je to miskimbre kod nas, možda nisam napisala, da vidim...Ja toga nemam ovde, ali u Makedoniji se gaji svugde i stavljamo ga u slatka svetle boje, od dunja, od šljive...Hvala puno 🙂
11