1. 11.02.11. 12:04

    jako lijepo.i bas tako doci  cemo u taj period kad smo ko djeca.

  2. 11.02.11. 12:12

    divan text!

  3. #3
    11.02.11. 12:33

    Ovde je jos davno postavljen ovaj tekst i secam se da me je rasplakao... Sad ne smem da ga procitam, mozda najjaci ikada napisan zivotni tekst...

  4. 11.02.11. 12:39

    suze mi teku niz lice

  5. 11.02.11. 12:54

    divno,opet si me iznenadila svaka čast.samo se nadam da ćemo se toga svi sjetit kad nas neko od naših roditelja bude potreban kao šta smo mi bili 

     

  6. 11.02.11. 13:08

    predivno... <3

  7. 11.02.11. 13:38

    Oči su mi pune suza.......

  8. 11.02.11. 13:43

    sva sam se najezila..prekrasno napisano

  9. 11.02.11. 13:56

    Istinito... tužno... ali tako će biti i nama, kolo života se okreće!

  10. 11.02.11. 15:36

    Ne tako davno sve sam ovo prosla sa svojom majkom:'(Ko nije isao ovim putem neka zna da je sve tacno sto je napisano...i tako tuzno...

  11. 11.02.11. 17:45

    Istinito...

  12. 13.02.11. 14:24

    Tako tužno i tako istinito.Baš me je rasplakao ovaj divan tekst.

  13. 13.02.11. 19:07

    Čitam i prolaze me trnci.

  14. 13.02.11. 23:01

    Baš ti hvala, lijepo si me podsjetila na strpljenje, pažnju, ljubav....:)

     

  15. 18.02.11. 22:08

    to je nasa sudbina... prekrasan tekst hvala na neki nacin sam se cak i probudila, hvala!!