Vidite na mojim slikama, rijeeetko slikam ručak. Ne zato šta ga nemam ? nego zato šta on ide ravno na stol, nema kerefeka i slikavanja dok su moji gladnuši za stolom.
Kad samo promislim, valjda stotinu recepata nisam prijavila ko isprobane jer nisam imala priliku slikati i većina od toga su ručkovi, tek poneki kolač, peciva, paštete/namazi koji se odmah razgrabe pa ni ja ne stignem probati.
I ovo je ličilo na borbu s vjetrenjačama. Drž-nedaj, povuci potegni ?
Srića, nisu svi još sjeli za stol, pa sam dala jednu na papanje a drugu sam još vruću rezala na teraci, usput se spekla na pleh... e, nije prošlo minut već sam ih čula da mi viču iz kuhinje! S terace sam uletila ravno u kuhinju, uvrijeđeno su me gledali ko da sam im nešto ukrala.
Ivanče, mama je došla s posla i rekla "ooo, mirišem nešto moje!", jer je luda za ovakvim slanim stvarima, ona bi nakon dva komada, treći pojela ko za desert, Filip je na nju, on je 4 komada pojeo ko od šale!
Vjeruješ li da ovo nikad prije nisam radila?!
Ovo uvodimo u redovnu praksu! Super stvar, Ivančice, hvala ti na super jednostavnom a prefinom receptu- našla sam ga još prekjučer tražeći recept za Bananolinu... prolistala ti stranice pa me ful privuko recept, znala sam da će bit pun pogodak!
P.S. Nisam čitala komentare, pa sam onu "pavlaku" odnosno vrhnje u sastojcima shvatila ko kiselo a ne obično vrhnje za kuhanje. To mi je nekako bilo logično. Sve do sada nisam imala pojma da si mislila na to drugo, ovo paše izvrsno!
Pusa, pusa, pusa!!!
:(Još nema komentara