Da li je buranija u Hercegovinu stigla iz Bagdada na ćilimu ili u nekom drevnom kuharu nije znano. Priča o ovom slavnom jelu je zaboravljena u Hercegovini, pa je red da je obnovimo.
Etimologija buranije nas vodi u Bagdad, godinu 824. na banket povodom vjenčanja al-Ma’mūna sa princezom Khadij.
Al-Ma’mūn bijaše sedmi kalifa Abasidskog kalifata a Khadij bješe perzijska princeza poznata po nadimku Būrān.
Po bagdadskim običajima mlada bira jela za svadbeno slavlje. Izbor jela Būrān je bio jedinstven, da je ušao u legedu a jedno jelo koje je princeza servirala zvanicama, specijalno za tu priliku, dobi ime po njoj.
Gastronomski lajtmotiv tog venčanja bijaše patlidžan. Būrān je, između ostalog, poslužila 40 jela od patlidžana. Patlidžan je bio poznat afrodizijak i simbol plodnosti u Bagdadu.
Buranija se našla u najpoznatijem kuharu toga doba (Kitab al-Tabikh) koje je sastavio Ibn Sayyar al-Warraq u 10 vijeku. Maori slavno jelo donose u Andaluziju. Buranija će se naći u još jednom slavnom arapskom kuharu kojeg upriliči Muhammad bin Hasan al-Baghdad 1226 g. Andaluzijski kuhar iz 13 vijeka Anwa’ al-Saydala takođe navodi buraniju (alburaniyya).
Buranija se u Andaluziji pravila od patlidžana do 16 vj. kada, u gastronemiji, prestaje era patlidžana i počinje era povrtnih kultura koje su donijete iz Amerike. Novo povrće je mnogo uticalo na špansku i evropsku gastronomiju. Stara slavna jela su dobila nove sastojke a zadržala slavna imena. Danas u španskoj gastronomiji postoji jelo al-buraniyya koje spada u grupu paprikaša koji se pravi od: paprike, patlidžana, kavade (paradajza), tikve, crvenog luka i saransaka (bijelog luka).
Na Balkan buraniju donose osmanlijsi kuhari u njenoj izvornoj recepturi, koja se održala samo u Hercegovini. Buranija se u Hercegovini pravi od: patlidžana, tikve, krompira, prase, mohuna; rijeđe od repe, žute i crvene cvekle.
Buranija, po receptu bagdadska princeze Būrān, se pravi na sledeći način. Patlidžana ili bilo koje povrće se izrenda na tanke listiće ili isjecka na sitne kocke, ispeče i prelije jogurtom, koji je začinjen saransakom (bijelim lukom). Ako je povrće sočno: iscjedi se višak vode i povrće omlivi (obrašni) pšeničnim ili kukuruznim brašnom. Brašno u toku pečenja upija višak tečnosti i spriječava da povrće izgori. Istu funkciju ima prezlo.
:(Još nema komentara