Koprivnica plus

Šta se dogadjalo pre toga...

Surfovanje Coolkom već odavno za mene ne predstavlja samo prevrtanje po svojim i tudjim receptima i fotkicama. Kada sam jednom prilikom rekla skepticima kako apsolutno verujem u moguća virtuelna prijateljstva nisam se ni malo šalila jer ovde sam stekla prijatelje za koje nisam ni sanjala da će postati toliko važni u mom životu. I ako počnem da nabrajam imena pomislićete kako preterujem. Ali ne. Zaista je tako.

Postoje ljudi koji su nekako gotovo kroz čitav vaš život tu negde pokraj vas a da vi pritom nemate utisak da postoje. Postoje i oni drugi, koji u jednom trenutku banu pred vas niotkuda i vi shvatite da su vam slični, da vas veže toliko toga i imate utisak da ih poznajete milion godina!

Cura sa slike, sa ljupkim nickom iz filma, HUFFLEPUFF je jedna od tih osoba koja se u mom životu jednostavno pojavila u jednom trenutku. Počele smo nekako u isto vreme da pratimo iste članke, pa onda jedna drugoj, da razmenjujemo misli ( o cerekanjima da ne govorim ) i shvatile da smo bliske kao da se poznajemo odavno...

Spremanje na put

 Organizacija puta iz Beograda. Traljava. 'Oće ide-neće ide. Ova može ova ne može, ova bi al ako ide još neka...spala knjiga na dva slova. Cool-muž ( zamislite, moj 😉 ) nemo posmatra neko vreme, prati telefonske razgovore, sluša moje monologe dok se dokuckavam sa prijama a onda mirno reče: - Mico, vidim da ti je zaista stalo da ideš. Ako nikako drugačije, vozim ja. Ako niko ne ide, vozim tebe, idemo sami. Je l ti srce na mestu? Jeste. ❤️ S tobom, gotovo uvek. 🙂

 Javljam se Hufflepuff: dolazim. Ona dreči s one strane kompjutera: jeeee! Ako ti dolaziš onda dolazim i ja! Javljam se Silveru: dolazim. Ok, super, onda dolazim, vidimo se..

 Bikušica potvrdjuje. Ide sa nama. Mila Zmaja bi, ali deca imaju takmičenje. Ih, radujem se zbog dece ali mi je žao zmaja svog, taman sam napravila plan da dodje dan -dva ranije, da bude malo kod nas pa onda svi skupa...viša sila. Sledeći put. Pufnasta piše: ne dolazi u obzir da vozač vozika amo tamo 1000km u jednom danu, ostajete kod nas. Jasno?! Paf mi zvuči na trenutak kao Bekina baba iz mojih priča o guskama, nema protivurečenja. A i zašto bi? Pa to je divno. Okrećem se Neši: znaš onu laficu čije ti odlomke iz članaka povremeno čitam, pričala sam ti o njoj? Samojed? Ta. 😁Prepričavam mu naš razgovor. Kreću mi suze. Miriću, kažem, ti ljudi nas ne poznaju,nikada nas videli nisu, zovu nas u goste... Pa šta da ti kažem ženo, izgleda da si joj draga. Napiši joj da razmisli još pre nego prihvatimo, smeška se. Radujem se što vidim da mu je milo...

 Ustajemo u noći izmedju petka i subote, nešto pre 3 časa. Nismo ni spavali, vrteli smo se po krevetu kao deca pred ekskurziju. Idemo po Zoku. Spremna, spakovana, vesela. Put je ugodan. Kod Dugog Sela silazimo sa autoputa. Križevačka županija je prelepa. Posmatram brežuljke, sela, prirodu...uživam...

Coolinarika

 Organizacija susreta. Pre polaska, proučili smo uputstva za dolazak koja je postavilo uredništvo. Zapazila sam da su organizovali sopstveni prevoz za sve one kulinaričare koji stižu do Zagreba vozom ili autobusom. Sjajno. 🙂 Sižemo baš na vreme. - Sačekajte kažem bikici i mužu, moram da nabacim bar malo pudera i šminke, izgledam ko da sam uginula prošle godine. Podočnjaci su mi do kolena. 😁 Ok, može. Na ulazu, IvanaKV, nasmejana, srdačna, pozdravljamo se grleći se. Izuzetno je draga. Uz pomoć devojaka iz Coolinarike, pronalazimo svoje id-kartice i ulazimo. Dočekuje nas (b)Andreja, cičimo kao šiparice, Neša koristi gužvu da se upozna i šarmira našu domaćicu. Ona je toliko mila i srdačna, to uopšte nije teško. A njemu ide od ruke. 😉

Sve je spremno: doručak za putnike. Jeli smo usput te uzimamo samo kafu. Pronalazimo sto i smeštamo se. Uskoro nam se pridružuje Milicza. Nešto kasnije primećujem Hufflepuff, traži nas pogledom. Jedva sam čekala da je zagrlim: tu laficu, tu sjajnu osobu koja podiže energiju totalno. Umor je nestao.

Pre nego što nastavim, „poredjaću“ ono što bi moglo da se napiše na forumu Brbljaonice pod „plusevi-minusi“ a odnosi se na organizaciju ovogodišnjeg Velikog okupljanja:

• jasno i precizno označene mape i putokazi
• prevoz putnika od Zagreba do Koprivnice
• pristojan rok za prijavu (odjavu) dolaska sa prijavom „pratnje“
• doručak za putnike
• zabavni sadržaji i mala takmičenja uz demonstracije Podravkinih kuvara
• obeležavanje rodjendana kulinaričarki
• izvrstan ručak
• domaćini koji nenametljivo obilaze goste, proveravaju šta kome treba
• menadžerka Podravke koja ljubazno posvećuje pažnju svakoj grupi gostiju šetajući od stola do stola
• Podravkini poklon-paketi za svakog kulinaričara
• lanč-paketi za sve putnike

 ❤️

I ono što se ne može napisati pod dve tačke – onaj osećaj ogromne pozitivne energije koji je kružio Podravkinim rekreativnim centrom toga dana.

Druženje

 Uvek se obradujem kada vidim drage ljude koje nisam videla odavno, a tek one sa kojima sam do sada razmenjivala samo pisane poruke...!!! Sada bi trebalo da „poplavim“ slova i otvorim linkove, ali ja sam vam dragi moji užasno nestrpljiva za te male tehničke stvari, te to neću uraditi. Ali reći ću vam da sam se obradovala što ponovo vidim njambrek,foodfan, AnuS, Jadrokuhinju, Sandru5, Memu i Željka, Bu-bu, arh313, Anarad, Pingo, arasica ,Olimpiju i naravno, Miliczu i Gagusrce iliti damuherc - a presrećna što sam konačno upoznala sephiu, pivce, Zazu, smajlicu, MiruK, Koprivu54, vesnuRi 58jaku, FatuRi, Caricu69, Sibinku, Anniku7, Vlatku1975, Bedekicu, Ivannnu, Paollu, Lily-cool,hrvojku r-s, lp-lt-mamu, Lyndu, a macapapučarica mi promače, jedem se ko meso! Neka se ne uvrede oni koje nisam pomenula, ovo pišem kao i uvek spontano i moguće je da sam nekog previdela, to mi se već dešavalo...

Prilazi Carica69, topla, širokog osmeha, pozdravljamo se, predstavljam joj muža a ona će. „Aa, to je onaj komad sa slike“! E trebalo je da ga vidite! 😁 Izljubi je momentalno! 😀

Molim uredništvo da za sledeći put pripremi karticu „cool-muž“ ulogovaću ga pod tim imenom. Zašto to ne učini sam, možda će neko od vas da se zapita? Ostaću dužna odgovora, to je za poseban članak! 😉😁

Konačno nam se pridružuje silversurfer. Vama koji pratite njegov blog ne moram ništa da kažem. Vama ostalima, samo ću reći – pisac kakvog nije baš sasvim lako niti uobičajeno sresti. Tih je i skroman, a opet, tako zvonkog i otvorenog glasa.  Znam da nećemo stići da „pretresemo“ sve teme ali never mind. Uživamo u ćakulanju. Donela sam ilustracije koje sam uradila za njegovu dečju priču. Sutradan je naslovna već osvanula na Coolki...

Vreme je proletelo. Nikad naravno ne stignem da se ispričam sa svim onim ljudima sa kojima bih volela, ali prija mi saznanje da su tu. A i imam neki arhaičan stav da treba nešto ostaviti i za sledeći put. Tu osobinu nekako sam imala od malena : ako istrošim sve želje, šta će mi ostati za neku drugu priliku?!  🙂

Pozdravljamo se i odlazimo sa našom domaćicom, put Jastrebarskog. Umorni smo ali zadovoljni.

Reći ću vam i ovo: moj muž uopšte ne voli masovna okupljanja. Čak je i poneo šah ne bi li napecao nekog ko bi se dosadjivao poput njega. Ali to se jednostavno nije dogodilo jer je osim malo umora, i sam osetio veliko zadovoljstvo u divnom društvu kojim smo bili okruženi čitavog dana. Ok, vidjen je i za sledeći put! 😉

Naši domaćini

Kada bih u jednoj kratkoj rečenici trebala da vam predstavim ovu divnu porodicu, rekla bih: sklad suprotnosti, ma kako vam paradoksalno to zvučalo. Oni su svi, a svako za sebe ljudi sa toliko izraženom personalnošću, uključujući i decu i kuče. A pritom, toliko skladni da se osećate kao medju svojima! Kuća koja odiše toplinom, prisnošću, dobrodošlicom. Upoznajemo domaćina, srdačnog čoveka koga je Puff opisala kao „starog rok-basistu“ ( pre svega čovek nije uopšte star, odlično izgleda a odlično i svira, gledali smo spotove!); sin- dvadesetogodišnji momak, mio, lep, obrazovan, kulturan, student naravno, ponudio se da nam sutradan bude vodič po Zagrebu. Oduševljeni smo idejom i gestom. Momak je istorijski leksikon, to će se kasnije ispostaviti, no zabavan i prijatan; kćer – pubertetlijka, ozbiljna, pomalo mrzovoljna, glumi ježa a meka ko pamuk, dušica živa i slatka izuzetno! Talentovana višestruko: slika kao prava umetnica, uči pevanje, školuje glas, želi da bude pevačica. Opirala se majčinoj želji da nam pusti nekakav snimak sa koncerta. Ujutru medjutim čini nam totalni plezir: peva Amy Winehouse. Ježimo se. Nakupljaju nam se suze u očima. Dete peva. Peva!!!

 I naravno, da ne zaboravim Huff-a samojeda jer on nije samo pas. Rekla bih da je čovek u telu psa, on je ličnost za sebe. Izmazila sam ga onoliko!

 Da, još ovo: ne spavam dobro kad sam u gostima, ma gde se nalazila. Razmažena sam skroz. Dobro, nema veze, dremucnuću. Umorna sam da odem do kola i uzmem svoje jastuče koje naravno uvek nosim sa sobom. Spavala sam kao beba. Kao nikad nigde. Odmorila sam se onako kako se ni kod rodjene kuće ne odmorim. Neverovatno. Ujutru mi muž reče: mico, ovo je za ne poverovati, spavao sam kao beba! 😁 ….

Zagreb i vodič

 Krećemo sa dvoja kola, kao strana delegacija!  Ja sam sa pufnastom, bikica je sa Nešom, a momak nas već čeka na parkingu kod Lisinskog... Ostavljamo naša kola pa svi uskačemo kod Puff, vozimo Nešu na drugi kraj grada. On ide u posetu svom starom drugaru sa kojim je služio JNA u Sarajevu i Nišu i kojeg nije video tridesetak godina. Sasvim slučajno, čuli su se pre nekoliko meseci. A kada smo odlučili da dodjemo, Neša ga je nazvao telefonom. Javila se njegova žena: „ Nenadeeeee, pa to si tiiiii“! Vrisnula je u slušalicu da sam čak i ja čula. Ne mogu da verujem. Prepoznala mu je glas posle toliko godina. Izlazim iz kola samo da se pozdravim, upoznam, on ostaje a mi se vraćamo na zborno mesto. Odatle krećemo u obilazak grada. Naš vodič je zlatan i ništa mu ne promiče. Nemamo previše vremena ali ga maksimalno koristimo i saznajemo gomilu nama izuzetno zanimljivih podataka vezanih za sam grad: i legendu o imenu i „granicu“ koja je delila kler i puč, vozimo se tramvajem,gledamo smenu straže, slikamo se sa snašama, obilazimo katedralu, tržnicu, uspinjača nam odlazi ispred nosa i naš mladi domaćin je razočaran.  Ništa, tešimo ga, i po ko zna koji put izgovaram svoju rečenicu: treba nešto ostaviti i za sledeći put. Znam da ću se vratiti...

Zagreb i montinjakuše mile

 Pozdravljamo se sa Hufflepuff i njenim sinom. Oni nisu samo naši domaćini. Oni su kao rod najrodjeniji jer smo se upravo tako osećali sa njima u njihovoj kući i društvu. Takvi su ljudi retki. Ja sam srećna i osećam se istinski bogatom.

U „Bobanu“ već čekaju moje mile devojke i treperim kao da sam na maturi : Bubla, bublica, MalaLu, Marry, Samy, Bucek. Jeste li čuli vrištanje? Niste? Ma čuli ste sigurno, ali niste znali da smo to mi. 😉 Konačno smo se srele!!! Toliko se dopisujem sa njima, slova su mi se na tastaturi izlizala, forumi, mailovi, a sad konačno, došao je i taj dugo očekivani momenat upoznavanja. Nedostaju još i Oprah koja je morala da otkaže u poslednjem trenutku, Superica, Gogalita i naravno naša draga Una64 pa da društvo bude kompletno! Cerekamo se svakih pet minuta, bučne smo ali na sreću nekako izolovane od ostatka restorana. - Bubla, sine, potpuno se prepuštam tebi i tvom izboru. Ne gledam u jelovnik, ti biraj. Crne njoke u sosu od lososa, naravno. Naravno. Kako sam uopšte i mogla da pomislim da će biti bez lososa?! 😁 I na kraju, razume se, „bobanuša“, da odem a to da ne probam, no way! Kao grom iz vedra neba upada moj muž. Zar je već vreme?! U neverici sam. On nas diže na noge, fotkanje, a pre toga , naravno, naravno, padaju zagrljaji i poljupci. Zar ste posumnjali?😉😁  Odlazimo u žurbi. Kao da sam sve sanjala. Moje curice. Moje mile montinjakušice. Ostaju.

Izlazimo na autoput. Lete drvoredi, proleću slike. Ali u mojoj glavi nižu se jedna za drugom slike iz Koprivnice, Jaske i Zagreba. Likovi dragih ljudi. Radosna sam kao dete. Razmenjujem utiske sa Nešom i Zokom, a potom ćutimo i svako za sebe preturamo po glavama i srcima svoje doživljaje. I jedni drugima čujemo tu tišinu. I vidimo te slike...