Moj profil

Posjet Makedoniji Ohridu

Pošto prošlu godinu nisam išel na more zbog posla,odlučil otići do Ohrida,vele biser Makedonije,al mogu to i potvrditi,stvarno je prekrasno,a i jeftino za nas,za naš standart,ljudi gostoljubivi,ma sve pohvale imam.Znači krenuli ja i žena sa prijateljima na put,išli smo relacija Dubrovnik,pa na Crnu Goru,Albaniju i evo nas Makedonija,vožnja mi trajala 22h ravno,jer zaglibili  u Albaniji,ono texas je mila majka prema Albaniji 

No o tome malo kasnije.

Ohridsko jezero ( makedonskiОхридско ЕзероalbanskiLiqeni i Ohrit) je jezero na granici Makedonije i Albanije.

Jezero je nastalo prije ledenog doba. U vodama ovog jezera sačuvano je oko 200 endemskih vrsta, biološkog i životinjskog porijekla, od kojih su neke stare do 30 000 000 godina, i odavno su izumrle u ostalim dijelovima svijeta. Jezero počinje tamo gdje vode Prespanskog jezera, kod manastira Sv. Nauma, nevidljivim kanalima silaze u ravnicu i obuhvaćaju površinu od gotovo 350 četvornih metara. Na obalama jezera se nalaze gradovi Ohrid i Struga u Makedoniji, te Podgradec u Albaniji.

Zbog izuzetnih prirodnih i kulturnih karekteristika, 1980. godine Ohridsko jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svjetsku baštinu, i pod zaštitom su UNESCO-a.

  • Jezero pokriva površinu od 358,2 km² , a dugo je 30,8 km, а najveća širina mu je 14,8 km. Ukupna dužina njegove obale je 87,5 km. Najveća dubina jezera je 289 m. Ukupni volumen jezera je 58,6 km3.

Jezero se nalazi u dubokoj i zatvorenoj kotlini, sa istoka je zatvorena planinom Galičicom (1945 m), a sa zapada Jablanicom (2257 m). Nalazi se na nadmorskoj visini od 695 m. Sliv Ohridskoj jezera ima 40 rijeka.

Prva stanica nam bila Dubrovnik ujutro,popili kavu na stradunu i krenuli prema Montenegro,Crna gora.

Naravno kava na stradunu je 35kuna,sat vremena parkinga je 40kn,i nedaj Bog da zakasniš odma te čeka kazna od 800kn kad nemaš DU tablice,eh kaj kad nas gule do kože.Evo par slikica,ma nisam se sjetil opce da bum pisal "putopis"da jesam malo bi to sve drukcije fotkal,al ajde i ovak je nekak ispalo,imam neke slike

Popili kavu malo vidli stradun i krenuli dalje prema Crnoj Gori,Dubrovnik ko Dubrovnik,preskup je u bilo kojem pogledu.

Išli na trajekt u Herceg Novi,par eura košta vožnja al si skratili put,malo se vozili,popričali sa mornarima i stekli novo iskustvo.

Slika sa trajekta.

I slika trajekta do našega,isti su.

Došli na dugu starnu,neznam kak se zove mjesto,al idemo dalje prema Budvi,uglavno sve okolo i naokolo je prekrasno,al baš ono.

Ova plaža se zove Jaz ako se ne varam u Budvi,pogled sve govori pa i više od toga,mislim da su Rusi dosta investirali dole.

Dalje vozim prema Albaniji tom cestom,kroz Podgoricu,ceste su isto dobre,stali u nekom restoranu jesti,i najeli se ko nikad za malo kuna,tj eura,pitali malo konobare kuda je nejbolje,najbliže i svi sve objasnili,i onda doši u Albaniju,neznam to je Država za sebe,rekel nam Crnogorski Policajac da se pazimo samo brzine kroz Albaniju da je njihova policija malo čudna po nekim pitanjima,tima kazni tr kak on ocjeni da te kazni,nema niš definirano,tipa pojas npr 50eura,ali oni kak se kome da naplati,može biti 10-500eura globe,za isti prekršaj,ok,to smo pazili,ali kad se dalje voziš kroz Albaniju to je katastrofa,ograničenje 50km/h svugde di smo iši,onda tolko benziskih nisam videl nigde,svakih 100metri pumpa sa jedne i druge stane,isto tak i policije,malo malo neka patrola.I onda najgori dio buta,navigacija me šikne nekom cestom od Tirane prema Elbanasu mislim na autoput,auto put kojega nema nema i nema,nek nas vrati u grad nazat u Tiranu,niš ja se držim navigacije,i ušli u grad i nemrem više van,vozim s u krug i samo nekak okolo,mislim navigacija nezna da se radi autoput,da se popravlja,joj došlo mi da se okrenem doma od muke te,i onda nakon par sati vožnje poTirani lupim na cesti u otvoreni šaht,opet šok,kaj sad,kak auto zvaditi van,ono ko da sam u filmu,mislim otvoreni šaht koji nije označen niti niš.I ja grunem nutra sa desnim kotačem,ajde nekak ga zdignul i ajmo dalje,auti na cesti ko blata,ko šalate al niko ne staje i pita za pomoć,6traka ceste,tri sim tri tam,to se vozik kak ko zna,ovaj ima sva 4 upaljena ,ovaj čeka nekoga,pa dupla puna pa se pretiče,pa ono sve me strah bilo kak bu to završilo.Al i dalje se vozim i neznam kam idem,nažalost nemam ni jedne slike iz Albanije imam video koji nije gotov još al bude i on skoro,da bi nazadnje stal kod nekog taxista i pital ga kuda za Makedoniju,gospon je tolko bil fer da je sjel u svoj auto i ja ga pratil dobrih vuru vremena,i upalil mi sva 4 žmigavca i pokazal mi put,niš ja stanem i dam mu 5eura i zahvalim mu se,inače ko zna kak bi se dugo vozili još tak,jer zbilja nisam znal van iz Tirane,ajde došli na neku cestu tu je pak ogranjčenje 40km/h još sporije nego u Tirani i tam prije negde,a niš opet se vozim par sati dalje,al ceste su tu koma kroz te planine,naše su mila majka,i evo nakon dugog putovanja dolazim u Makedoniju,mada su mi svi rekeli da je bliže kroz Srbiju i kraći je put,al si ja mislil ma onda je sve autoput i niš nebum videl,idem ovuda pa kak bu.I tak je bilo.Stanem na prvoj benziskoj u Strugama mislim i kupim si cigarete,i ono ostal iznenađen kak su jeftine,ove kaj ja pušim koštaju 7i pol kuna,a kod nas 21,reko bum zel flašu crnjaka i kolu kad smo tak kasno došli svi dučani zatvoreni bili,to je bilo oko22h,kad ono veli prodavač na benziskoj nema alkohola posle 19h nigde u Makedoniji,i to nisam znal,niš bum ujutro kupil,došli do apartmna tuš i spavanje bil preumoran od te silne vožnje.

I evo jutra i evo Ohrida.

 Stvarno je prekrasno.

Još koja slika.

 Labuda ima na sve strane,i jako su pitomi.

Odma uzel turistički brod po jezeru,ovo je deda Dimitrije radil u Zagrebu 6godina,odma ponudil sa domaćom rakijom,al nekom dobrom.

28 godina vozi turiste po jezeru.

Sve pohvale za njega i pravi je turistički vodić.

 Titova vila,veli mi kapetan deda da je svega bil tu 2put,sad je to u vlastništvu Države,tu je i lift koji vozi gore dole,u sezoni se nemre blizu jer je zagradeno i policija čuva sve.

 Okolo vile.

 Ovo je pogled sa Biljanini izvora.

 U ovoj uvali popili kavu.

 Fora birc,u kamenu.

Pa smo mali krenuli na breg,prekrasan pogled je na jezero.

Crkva Sv.Jovan

Pogled na jezero.

 Teško je dočari te ljepote Ohrida.

 Iza ove planine je isto jezero,al nisam išao tamo.

 Još smo na bregu,i evo opet neka crkva.

 Malo malo ima ljudi sa štandovima kaj prodaju domaće proizvode,papriku ,jabuke i ostale domaće proizvode.

 Skoro svaka kuća ima sušenu papriku.

 Pa se spustil opet do grada malo sbrda.

 Zaboravil kak se ovaj zove.

Isto ko za ovoga.

 Ima i galeba.

 Ali ima i starg forda za mladence.

Idemo malo do Stuge

Hotela na sve strane.

 Kuće na bregu.

Okruženi planinama.

I stigli u Struge.

Voda čista ko suza.

Tu se ulijeva jezero u rijeku

 Jake struje,na drugoj starni smo.

 Idemo na neku šetnicu,opet samo restorani i bircevi,sa  puno suncobrana.

 Hotel do hotela.

 Auto škola oprez,al mi jedan gospon objašnjava di se dobro jede.

 Evo ga objasnil mi.

 Restoran Sv.Nikola,klopa je ma neznam kak da opišem,prefina predobra,i ono sve naj naj.

 Vozimo se nazat prema Ohridu.

Ali skrenuli malo prema Bitoli

Snađi se druže.

 Imam prijatelja u Bitoli,pa reko da i njega malo posjetimo.

 Na nekom djelu ceste nekaj asfaltiraju,pa smo se vozili ko po jajcima,ali ali to kaj smo onda vidjeli nebumo nikad više,plantaže jabuka i jabuka,i baš je bila berba i svi brali jabuke,mi samo gledali i nisam opce slikal osim ove slike.

 Još malo pa stigli.

 I evo nas na trgu u Bitoli.

 Romantični drvored.

 Malo razgledali Bitolu,pa krenuli nazat,spremala se kiša.

Vozimo nazat.tj idemo do Svetoga Nauma.

 Kiša neumorno pada,dobri stari fićo.

 Pa naišli na kravicu koja ide na pašu.

 I evo nas.

Kod ulaza slikam ovu bajtu,ili ti ga ugostiteljski objekt,kad mi veli gospon slikanje je 20eura🙂

Ja velim imam 50,a on veli ak si iz Hrvatske onda 100🙂

Pa mi veli ja sam iz Samobora,tu kuha kotlovinu već 17 godina,ljepo nas počastil i daroval nam male poklone,i dobro se najeli.

 Sutra sljedi nastavak ovoga putopisa iz Makedonije.

I jedan video kaj sam snimil u Makedoniji.

 Evo nastavka,I evo nas unutra.

 Dosta ima zelenila.

 Rijeka iz susjedne planine.

 Koja se ulijeva u Ohridsko jezero.

 Ekipa koja živi tu 🙂

 Malo puše vjear.

 Crkve.

 Pa ima i pauna.

 I pokoji albino paun.

 Vozimo nazat prema Ohridu,pa smo stali na povratku na muzeju na vodi.

Kiša i dalje pada neumorno.

Pristanište za brodiće koje voze turiste,sad ih nema jer pada kiša i nema nikoga osim mene koji sam mokar do niti bez kišobrana.

 Tu isto ima puno zelenjave.

 Tu valjda turisti jedu sendvice,dobro da ih nema sad 

 Slama i blato,i ja u blatu do koljen.

 Evo tolko od mene iz Makedonije,od lani iz 10mj.

Preporuka svima koji bi išli u Makedoniju da posjete Ohrid.

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.