Za razliku od mnogih blogerki koje su svoje prve kulinarske korake napravile još u detinjstvu, ja sam svoj prvi trapavi korak započela dobro zagazivši u kasno devojaštvo!
Dok sam studirala, jedan profesor me zafrkavao (a izgleda da je bio vidovit), da mi pored dirigentskog štapića odlično pristaje i varjača u ruci! Zato sad oba stoje ukršteni na naslovnoj strani mog bloga.
Za razliku od mnogih blogerki koje su svoje prve kulinarske korake napravile još u detinjstvu, ja sam svoj prvi trapavi korak započela dobro zagazivši u kasno devojaštvo! Do tad nisam mnogo marila za hranu - važniji su mi bili studije muzike, pevanje u horu i u pop grupama, društvo, izlasci i provod. Mama je kuvala, ja bila zadovoljna spremljenim i nisam se hvatala ni šerpica ni modlica… Nekad bih dobila da mutim belanca žicom (mikseri se još nisu koristili), al to je bilo sve što sam umela, osim da ispržim jaja i skuvam viršle!
Ozbiljno sam počela da kuvam tek kad sam se udala, prilično kasno za ono vreme, bilo mi je skoro 30. Na početku sam čak i varala - za prvi rođendan mog zakonitog mama mi je zamesila testo za pizzu koje sam taksijem prebacila do našeg stana, ja ga samo razvukla i naređala odozgo već naseckane dodatke. Svi su hvalili pizzu, a ja sam prećutala da nisam “autor” testa – novopečena mlada je htela da ostavi utisak na goste!
Obzirom da moj muž i ja ne jedemo meso (što bi se moderno reklo mi smo ovo-lakto-vegetarijanci), a on nema neke afinitete prema kuhinji (jedino lepo pere sudove), kuvanje sam preuzela ja. I otkrila da sam talentovana!
Pošto volim gurmansku hranu, smatrala sam da vegetarijanska hrana može da bude jednako ukusna kao “normalna”. Čak je po rečima mnogih raznovrsnija, jer se ne svodi na šniclu + krompir + nešto, već se koristi mnogo više povrća, voća, sireva i mahunarki. Većina jela koje sam spremala je bila u stvari varijanta onih klasičnih domaćih, samo bez mesa, a sa dodacima koji obezbeđuju potrebne hranljive sastojke. Kasnije sam unapredila kuvanje i počela sama da kreiram recepte prema našem ukusu.
Prva slava koju smo slavili u svojoj kući mi je bila i prvi kulinarski ispit pred gostima. Nisam poštovala uobičajni meni supa-rindflajš-sarma-pečenje-kolači, nego sam spremala tradicionalna jela, ali bez mesa. Bili su tu i starinski sitni kolači. Gosti su bili oduševljeni, zalepili mi etiketu dobre kuvarice i svake godine se radovali sasvim različitom posluženju od standardnog…
Tako mi je kuvanje postalo zadovoljstvo, izazov i način da iskažem svoj odnos prema hrani kao i prema onome za koga je spremam. Sećam se da sam uletala u komplikovane recepte koji su mi bili totalna nepoznanica ne bih li se dokazala na nekim događanjima koje sam smatrala važnim. Jedan od takvih je recept za Žerbo tortu koju sam spremala za svadbu moje sestre od tetke, gde sam šlag umutila iz trećeg puta jer se u avgustu na 36°C slatka pavlaka u toku mućenja pretvarala u puter… Na kraju sam tortu ukrasila šlagom iz kesice i ispala baš kako sam želela! Pokupila je komplimente od mnogo iskusnijih domaćica, jer na svadbama su glavni ocenjivači tetke, ujne i strinke…
Ta ista torta je najposećeniji slatkiš na blogu, pa je preporučujem kad poželite finu, klasičnu tortu kojom ćete biti zadovoljni i vi i svi koji je probaju.
Što se bloga Gaga u kujni tiče, on je bio prirodni nastavak mog četvorogodišnjeg objavljivanja recepata i slika na Coolinariki. Na njemu sam za svoje prijatelje I rođake objedinila na jednom mestu recepte koje su probali kod mene ili za koje mislim da bi im se svideli. Uglavnom su to jednostavna jela koji ne koštaju puno, pa su odomaćena kod mnogih. Ispostavilo se da se blog dopao i drugim ljubiteljima ovakve vrste hrane. Još da dodam - u međuvremenu sam počela da povremeno štrpnem malo ribe, pa neka dopliva i u moje recepte.
Od slanih recepata, koji ipak preovlađuju na blogu, najviše pregledan recept je za posne punjene paprike, koji i vama preporučujem:
Posne punjene paprike
Desetak paprika očistiti od peteljki i semena.
Na 2 kašike ulja propržiti 1 manji crni luk, skloniti sa vatre i dodati 100 gr do pola skuvanog pirinča, 25 gr sojinih ljuspica, 25 gr mix pahuljica (ovsenih, raženih i ječmenih), 1/2 kašičice soli, 1/2 kašičice bibera, 1/2 kašičice mlevene začinske paprike - može ljuta, 1/2 kašičice mlevenog sušenog povrća i malo seckanog peršuna - može i suvi. Po želji dodati u fil još malo ulja.
Paprike puniti pripremljenim filom, svaku zatvoriti kolutićem paradajza, staviti u vatrostalnu posudu ili pleh za pečenje i preliti uljem. Peći u rerni na 200°C oko 1 h (30 minuta, okrenuti ih + 30 min).
Služiti ih mlake ili hladne uz domaći hleb i salatu. Meni uz njih najbolje ide crveni luk sečen na koturove i hladno pivo! Sutradan su jednako dobre. Ko ne voli soju može da je izostavi, a poveća količinu pahuljica.
Pozdravljam vas sve i pozivam da se u sve ovo uverite na licu mesta na blogu Gaga u kujni
Ljubi vas Gaga :*
:(Još nema komentara