Na ovu temu isprovocirala me je dilema: ako postoji stotinak objavljenih recepata za neko jelo ili poslasticu, da li treba dodavati još? Da li je to devalvacija stranice? Ili baš naprotiv, da li time stranica postaje bogatija? Treba? Ne treba. Možda i ne treba. A možda ipak treba...
Bilo je već dosta polemika na ovu temu. Kada prestaje razmišljanje o kvalitetu a kad počinje štancovanje, pisanje radi pisanja i ko je taj "vrhovni sudija" koji će preseći : "Poštovani, sad je bilo dosta, ovo vam je poslednja princes-krofna! Imamo ih ovde 105, žao nam je, stotinu i šesta ne dolazi u obzir, što je mnogo - mnogo je! The end!" Ili: Sve što su babe, tete i seke ( a i po neki delija, bome - godište nevažno! ) do 12. novembra 2012. postavile - to vam je! Nove korisnice, mo'šte samo da gledate i pokušate da otkrijete rupu na saksiji! 😛
Šaliti se na ovu temu? Biti ozbiljan? Preferiram miks! Provereno. Malo kritike, malo hvale malo šeretluka ali i zbilje. " U svakoj šali ima i malo šale" - govorio je kao mali jedan, meni blizak momak. 😉
Dakle, razrešila sam ovu dilemu u sebi i glasno je delim sa vama: da, mislim da je sasvim ok da svako stavi svoj recept za bilo šta što mu je lepo, drago, važno i želi da podeli. Kako će to uraditi, e to je sad pitanje znanja i umeća, kulture, iskustva i sveg onog što recept čini dobrim i potpunim, zanimljivim, detaljnim ili oskudnim i, da prostite, bezveznim. Ima još jedna dimenzija u postavljanju "novih" recepata a to je - bezobrazluk, ali - to je već neka druga tema...
Tako. Sad kad smo to razrešili vreme je da se upustimo u lunjanje sopstvenim spomenarima, detinjstvu, uzorima od kojih smo učili, sopstvenim prvim kulinarskim koracima... Svoje male kuvare pišem ručno ( čitaj: baš me briga za eru tehnike i kompjutera, nek sam konzerva,volim tako!). Često ih i ilustrujem, obavezno zalepim po koju fotografiju, sličicu iz časopisa, pravi scrapbooking!
U mojim kuvaricama nalaze se i važni datumi: rodjendani bližnjih, jelovnici sa nekih porodičnih proslava, mamini recepti, bakini recepti, moje kreacije i naravno, oni koje ima gotovo svaka kuća, jer oni predstavljaju simbol sveg onog gore pomenutog. Zbog toga će se neki od njih naći upravo ovde, pod ovim tekstom, nevažno dragi moji što i vi imate svoje slične ili različite. Neki od vas ljubazno su me pozvali u svoje coolerice. Nadam se da sam uspela ništa manje ljubazno da odbijem. Ne zato što nisam počastvovana pozivima već opet zbog onoga o čemu maločas pisah - volim da ih pravim sama, ručno i sa posebnim osvrtima. Volim da imaju sasvim lični pečat, "droćke" koje su drugima možda bezveze ali meni važne i drage... Iz te sasvim, sasvim lične perspektive, poklanjam vam nekoliko svojih porodičnih recepata...
Štrudla
Mama je umela da kaže da se kvasna testa rade s ljubavlju i polako. Sve sitnice vezane za pripremu su važne. Ako hoćeš da "zbrzaš" bolje da i ne započinješ...
U 2dl mlakog mleka stavi 15gr svežeg kvasca sa kafenom kašičicom šećera i ostavi da kisne. Za to vreme u keramički ili porcelanski sud stavi oko 600gr mekog brašna u rernu koju treba da uključiš na 50 C, jer brašno, posebno u zimskim danima i posebno iz nezagrejane kuhinje- a naša je takva, može biti vrlo hladno i onda se neće mesiti lepo. Dakle, smlači brašno. Maslac ili margarin takodje treba da budu meki i zato je najbolje da ih staviš na tanjirić pa na šporet i dok se rerna ( pošto izvadiš smlačeno brašno) sada greje na 220 C ostaviš da smekša. Kvasac je počeo da radi, a ti mu sada dodaj kafenu kašičicu brašna, promešaj i ostavi još malo. Umuti margarin ( maslac ) sa dva žumanceta i jednim celim jajetom. * porodični štos: ako koristiš margarin, stavi ceo ( 250gr ) a ako koristiš maslac smanji količinu na 200 - 220gr. U umućenu masu dodaj kvasac sa mlekom, trun soli i po malo brašna da se zamesi fino meko testo. Stavi ga u onu istu činiju, prekrij čistom krpom i ostavi na toplom da kisne. Sad pripremaj fil: ako je štrudla sa makom - obavezan postupak je popariti ga a najbolje prokuvati. Na 200gr mlevenog maka potrebno je: 2 dl mleka 20gr maslaca, mrva cimeta i dve kašike šećera. To prokuvati i prohladiti. Dok se fil hladi, testo će narasti. Podeli ga na tri jufke i razvij u pravougaonik, ne suviše tanko. Nafiluj i urolaj, preklopivši krajeve. Stavi na peki-papir i peci da korica blago porumeni ali ne pregori. Probodi štapićem ili, kao ja, štrikaćom iglom koja mi jedino za to i služi pošto ne umem da štrikam. Pospi šećerom u prahu i uživaj ali tek kad se malo prohladi. Ne seci je vrelu ni pod razno!
Vanilice
E tu sad ima raznih varijanti: posnih, mrsnih, vakih-nakih, ali meni je najdraža ona koju sam kao šnaucer na kilometar od kuće mogla da nanjušim vraćajući se iz škole i penjući se do trećeg sprata: Vanilice, vanilice, danas neću ručati!... Moje čedo takodje je odraslo na ovim vanilicama i one su obavezan deo naše novogodišnje trpeze. Mogu izvoljevati besne gliste do mile volje i praviti tematske dočeke tipa: ove godine tema su minjoni, sledeće kuglice i praline, ali baz vanilica i još po nekih starinskih, dočeka nema!
Maslac ili mast su obavezni. Tu margarin stvarno nema šta da traži! Uzmi dakle, 200gr mekog maslaca i umuti ga sa dva žumanceta, 100gr mlevenih oraha i 70gr prah-šećera. Dodaj vanilin šećer i oko 300gr mekog brašna. Po brašnjavoj podlozi razvij testo i modlicama vadi pogačice. Poredjaj ih po velikom plehu obloženom peki-papirom i stavi u predhodno zagrejanu rernu na 200C te peci bledo. Ne smeju da požute, moraju ostati svetle. Spajaj ih domaćim pekmezom od kajsije ili marmeladom od šipka. Nikakve šljive, brusnice, kiviji ne dolaze u obzir! Ovo je klasik. 🙂 Pečene uvaljaj u prah šećer tako što ćeš ga sipati u većoj kolilčini u dublju činiju i jednu po jednu vanilicu dobro sa svih strana uvaljati.
Reform-torta
Bakin recept, naravno. Imam ga ovde na coolki čini mi se, ali pisan jezikom današnjih kuvarica. Ovde ću vam ga preneti pravac iz sveske, u originalu.
Umuti 10 belanaca sa mrvom soli i dve tri kapi limunovog soka, postepeno dodavajući četvrt' kil'e šećera, pa kad šam postane čvrst, 200gr mlevenih i 50gr sitno seckanih oraha, te 2. kašike oštrog brašna. Ispeći u velikom podmazanom i pobrašnjenom plehu ( peki, peki papir- to baka nije imala a pomoglo bi! 😉 ). Rernu zagrej na 220 C a potom smanji na 200C i ispeci. Seci uzduž na tri dela i filuj ovim filom: Muti na vatri 10 žumanaca sa 10 kašika šećera koje si predhodno istukla žicom ( mikserom naravno, ni to baka nije imala ) da pobeli i postane penasto. U gustu masu dodaj tri šipke rastopljene čokolade ( to su one "šipke" debele ko prst dakle 100gr i to pola-pola: pola crne pola mlečne ). Kad se fil prohladi, dodaj četvrt' kil'e umućenog maslaca i sve muti da postane penasto. Premaži kore i pospi seckanim orasima.
Vasina torta
Ko ti je bre taj Vasa? pitao me je mm u šali naravno. Ovo komotno mož' da bude i Nešina trOnta, moja baba nije umela ovakvu da napravi. Ma umela bi ona naravno al je zakidala na orasima! 😁
To je dakle jedna od onih starinskih čiji recept ima apsolutno svaka kuća s ove strane Save. Ali kako recepti bogu 'fala ne poznaju granice, i ovaj je prelazio i tamo i namo i dobijao još po neki "šmek"... Tako je postao poznat, omiljen, "u vlasništvu" mnogih domaćica. Kod mene je ostao onakav kakav je pravljen tradicionalno u našoj porodici....
Za koru vam trebaju 5 jaja, 5 punih kašika šećera, 5 kašika oraha i 1. kašika brašna, malo strugane narandžine kore. Umutite čvrsto belanca, dodajte potepeno šećer, žumanca, orahe i brašno, te sitno narendanu koru narandže. Stavite u okruglu modlu ili tepsiju obloženu peki papirom ili dobro podmazanu i posutu oštrim brašnom i pecite na 200C. Dobro umutite 7 žumanaca sa 7 kašika šećera i kuvajte na pari. U ohladjen krem umutite 250gr maslaca već umućenog sa 100gr prah-šećera i 250gr mlevenih oraha koje ste poparili sa malom kafenom šoljicom vrelog mleka i jednim vanil-šećerom. Dodajte i kašiku soka od narandže. Sav fil rasporedite preko kore i odozgo dodajte šam: čvrsto umutite 7 belanaca sa 14 kašika šećera, pa dodajte kap po kap 2. kašike gusto ušpinovanog šećera. Naravno, šam možete zameniti i šlagom, al to onda stvarno više nije "Vasa"... 😉🙂
Toliko za danas, dragi moji. Priče o jelima "sa kašikom" sasvim su drugačije od ovih slatkih, pa će se naći u nekom od sledećih članaka...
:(Još nema komentara