Beskucnici su tu pored nas. Sreceno ih stalno a mislimo da ne postoje, Verujemo da su deo holivudskih filmova ali...
Kada su objavili koliko je ljudi u Srbiji nestalo u snegu setila sam se da je pre sest godina u mom gradu jedan beskucnik nadjen mrtav. Receno je da se smzao. Setila sam se i mog razmisljanja tih dana. Nisam ni ja, kao i vecina razumela ko su ti ljudi, vec sam ga ktivila za to sto mu se dogodilo.
Molim sve Vas koji procitate ovaj clanak da ne trazite pravopisne greske u njemu, vec da razumete sadrzinu.
Divnog julskog dana 2011. godine posla sam sa sinom u nabavku. Natovarimo auto sa svim i svacim pa hajde da se vratimo kuci pre +40 stepeni. Idem ja tako prema parkingu ali mi nos zagolica miris lepinja koji se sirio celom ulicom, a ispred pekare u kojoj ih prave i prodaju red za njih se otego ko seljacka svadba. Posaljem sina u auto a ja stanem u red. U glavi mi se mota misao koliko da kupim? Kupim ja ta peciva pa hajde prema parkingu, kad ono zatvoren semafor.
Dok sam cekala semafor prisao je covek, stao pored mene i rekao "Daj mi taj jedan leba gladan sam". Zatecena sam ga pogledala, nisam znala kako da reagujem, a on je ponovio "Molim te daj mi gladan sam".
Ruka mi je drhtala, ali sam izvadila dve lepinje i dala mu. On je odmah poceo da se udaljava i halapljivo ih jeo. Malo sam se pribrala i pogledala za njim, dok su mi ruke i dalje drhtake a kolena klecala. Iza mene je bila kladionica, ali on nije usao u nju, nije mi trazio novac za rakiju ili nesto jos gore-ON JE BIO GLADAN.
Molim sve da shvate da beskucnici postoje. Neki od njih su mozda nasi poznanici. Razlozi su razliciti. Nije nase da im sudimo, samo bog je taj koji sudi svima nama.
Ja od tada kad god imam hranu koju moji nece da jedu sipam u PVC ambalazu od mleka ili margarina pa ostavim pored nekog kontejnera jer znam da je to nekima od njih mozda jedini obrok tog dana.
:(Još nema komentara