Dijeta nekad i sad

Stiglo je proleće, a s prolećem i panika.

Da li ću moći da obučem svoju garderobu i kako će mi stajati? Mislim, kilaža se nije preterano menjala, ali santimetri sigurno jesu. Salo nije teško, nažalost, tako da može da se desi da kilaža ostane ista, a da nam se konfekcijski broj poveća. Tu mukama nije kraj.

Salo ne može da se izgubi dijetom, može samo da se sagori. Tako da pre nego što odlučimo koju ćemo dijetu izabrati, treba znati da će bez vežbanja rezultati biti kratkotrajni.

Ali ponekad je “daj šta daš“.

I tako sam ja krenula u brzu dijetu od nedelju dana rešena da skinem 2 kg. Čisto da moja prolećna i letnja garderoba ima veće šanse da ostane u mom ormanu, a prilično sam vezana za nju.

Dan prvi

Imam utisak da celu noć nisam spavala. Jedva sam ustala.
Naravno, kasnije nego što sam nameravala. Sinoć sam ambiciozno pripremila sastojke za smuti koji sam imala nameru da ponesem na posao i da mi to bude dovoljno do pola 4, plus jedna narandža. Zbog nedostatka vremena, menjam plan. Bacam potopljene suve šljive od sinoć, za smuti nemam vremena ni snage, ogledalo mi je od jutros najgori neprijatelj. Od sutra ću da držim dijetu. Na momenat me to obećanje smirilo, a onda sam se setila da nisam popila ni toplu vodu sa sirćetom, to me ponovo razbesnelo. Sada će mi se i stomak naduvati. Jedino čemu se nadam je da sam u čitavoj ovoj gunguli uspela da sagorim bar neku kalorijicu.

Dan prvi drugi put

Ustala sam dovoljno rano, obavila sve na vreme i mogu da pristupim pravljenju smutija koji će mi, nadam se, biti dovoljan za skoro ceo dan. Suve šljive nisam potopila sinoć da ne bih morala ponovo da ih bacim ako slučajno ne ustanem na vreme, što je sigurno sigurno, a i da mi ne bude baksuz. Prelivam šljive vrelom vodom da omekšaju koliko-toliko. Pripremam ostale sastojke, za prvi dan sam smislila neki voćni smuti sa dodatkom lana i suvih šljiva kako bih možda ubrzala metabolizam i već sutra dobila rezultate koji bi me ohrabrili da nastavim. Flašica u ruke i sedam u auto, zadovoljna sam, čak mi se čini kada pogledam u ogledalo da sam i lepša nego juče.

Dan drugi

Uff, slabo sam spavala, celu noć sam bila gladna, u želucu osećam rupu koja gori. Jučerašnji planovi nisu tekli baš glatko. Smuti me držao situ sat i po umesto 8, i da bih manje osećala glad, pila sam čajeve i vodu. Bila sam i dalje gladna, a i toliko puta sam išla u toalet da ne bih ni stigla da odem po neku čvrstu hranu, a i posao je trpeo, što zbog gladi, što zbog toaleta. Posle jedne supice za ručak, ostatak dana je prošao u sličnim mukama kao i jutro. Posao nije trpeo, ali ukućani jesu. No, da vidimo šta smo uradili, stajem na vagu: 700 gr. manje nego juče, juhu! Razmišljam koji smuti da napravim, ali sama pomisao da ću doručkovati smuti mi izaziva mučninu. Danas salata. Malo sam dodala belog mesa i sira, hleba nisam jela, ali bar nisam gladna kao juče.

Treći dan

Stajem na vagu: 800 gr. više nego juče, ne mogu da verujem. To je onaj efekat kada izgladnjivani organizam dobije malo više hrane, momentalno je skladišti pošto se opet boji sušnog perioda. Jasno mi je da mi se sveti belo meso i sir. Znači, ne menjamo taktiku: smuti. Napravila sam smuti od jabuka, orašastih plodova i bebi spanaća. Naravno sa dodatkom vode, nikavo mleko ili jogurt ne dolaze u obzir. Rešena sam da se osvetim sebi danas za tih 800 grama, ali samo do momenta dok ne probam smuti. Užas, kao da je neko eksere kuvao u njemu, a možda je i noge prao.
Jedva ide gutljalj po gutljalj, divim se glumcima sa tv-a koji ove zelene tekućine gutaju sa takvim uživanjem kao da je teletina ispod sača. Moram priznati da me smuti od spanaća držao sitom možda čak i 4 sata, ne zato što je tako kaloričan, nego mi je toliko trebalo da ga popijem. Preživela sam i ručak nekako, svež bebi spanać i poširana jaja. Čudo jedno, taj spanać je toliko lagan da tri dana jedem 90 gr. Uveče sam otišla sa mužem na kartanje kod prijatelja i zna se kako se kod nas dočekuju gosti, postavljen sto a na stolu svega, uz opasku domaćice: “ ‘Ajde da pojedemo ovo pa da sklonim da možemo da se kartamo“. Neću uopšte da napišem šta je posle bilo.

Četvrti dan

Probudila me griža savesti, stajem na vagu i ne verujem isto kao juče (pamtim onih 100 gr. viška u odnosu na težinu od prvog dana). E, sad već kreće razmišljanje da ne moram baš toliko da gladujem, eto juče uveče sam jela više nego što treba, pa se ništa nije desilo. Pokušavam brzo da zaboravim razmišljanja koja kreću iz stomaka umesto iz glave. Takođe mi je jasno da zeleni smuti ne dolazi u obzir. Uzimam dva paradajza i jednu šargarepu (naravno najveću), čvrsto rešena da će biti dovoljno do ručka. Sticajem okolnosti, imala sam naporan dan na poslu i nekako sam dogurala do odlaska kući bez da sam još nešto pojela. Naravno, čaj i voda u velikim količinama. Za ručak sam pojela neku supicu sa povrćem i pregurala dan.

Peti dan

Jedva čekam da stanem na vagu. Ohoho!
Fali ceo kilogram, ako oduzmem onih 100 gr., to je 900 gr. Opet gospodari rešenost da istrajem. Ne menjamo tim koji dobija, uzimam dva paradajza i šargarepu. Ovaj put je bilo mnogo teže. Oko 2 sata sam imala utisak da će mi pozliti, u čitavom telu sam osećala slabost i jednostavno nije bilo druge nego da ‘prikoljem’ jedan snikers. Pokušala sam da jedem što sporije (negde sam čitala da se tako pre zasitimo), ali onda duže razmišljam o tome kako nisam mogla da izdržim da ne jedem ništa do ručka. Ručak je isto prošao jadno, u momentu ustajanja od stola bila sam gladnija nego kada sam sela. Pokušala sam da zavaram stomak kafom, ali od kafe me počeo boleti želudac.
Šta sad? Rešena da ne upropastim baš sve postignuto, a da ipak ostanem na nogama, pribegavam triku koji sam koristila kada su mi izvadili krajnike i nisam mogla normalno da gutam. Odsekla sam parče slanine i stavila u usta rešena da je ne progutam, nego lagano pustim da se otapa kao bombona. Pošto ja bombone retko jedem, a sad nemam problema sa gutanjem, morala sam 3-4 puta da ponavljam proceduru bez većeg uspeha. Realno sam se najela slanine bez hleba, ali posle mi je bilo mnogo bolje.

Šesti dan

Šta kaže vaga? Vratilo se 600 gr. Suma sumarum, smršala sam 300 gr. Super. Čestitam sebi na uspehu i siđem da doručkujem. Razmišljam da li da bacim vagu? Ipak ne. Posle doručka jurim kod frizera, od frizera na šminkanje, danas se maksimalno doterujem. Idemo u svatove. Deverov sin se ženi. Moram da budem na visini zadatka. Otvorim orman, nađem haljinu u koju stajem i koja ne naglašava zimski šlauf, proveravam da li je sve u redu i sa mnom i sa ostalima. Danas ništa od dijete, pa ko je još čuo da neko drži dijetu na svadbi?! To se radi kući o svom trošku. Jedino me brine da mi se ne odlepe trepavice kad počnem da cmizdrim kako jednoj strini i dolikuje. A brine me i vaga, možda je sutra ipak izbacim…

Tako to izgleda sada, a pre dvadeset – trideset godina bilo je dovoljno da 3-4 dana izbacim neki obrokčić i bez većih napora te dve kile bi nestale. To se zvalo mladost, a ovo sada se stručno zove “usporavanje metabolizma“.

Strina Gabriella – 300 gr.

Stranica bloga: https://jermogu.wordpress.com