Moj profil
Pera the Brahma
Pera the Brahma

Pera the Brahma

      Ovo je priča o jednom petlu .Ne, nije to onaj iz Djoletove pesme.U stvari, nisam ja baš sigurna, o kom i kakvom  je „petlu“  ,mladjahani Djole tada pevao ,namigujući  veselim Sosama . Ovo je priča o Peri ,rasnom petlu iz porodice Brahma ,koji je nekako tiho ušao u naše živote i ne sluteći kakvo će tu mesto zauzeti .

       Ne može se baš reći ,da je bilo sve ,baš  iznenada . Brahmu kao rasu, sam ugledala jednog davnog maja na sajmu u Novom Sadu. Za razliku od naših „običnih“ petlića i kokica , imponovali su svojom pojavom i prelepim perjem . Naime, Brahma je stara rasa živine porekom iz severne Amerike ,inače azijskih korena ,odakle je i uzeto ime jednog od glavnih indijskih bogova. Odlikuje se velikim ,jakim telom, bogato obraslim perjem,ponosnim držanjem ,neustrašivim hodom i orlovskim pogledom.

Pravi potomak dinosaurusa-tiranosaurusa . „ Mama to je arheopteriks"  ispravlja me Filip,moj jedanaestogodišnjak .Ćutim i prihvatam ,ipak se  on bavi dinosaurisima od svoje druge godine.

        Moja nekadašnja pomisao ,da bih jednog dana volela Brahmu u svom dvorištu je mnogo godina kasnije postala stvarnost. Stigao je u obliku jajeta ,ušuškan u zaštitnom omotaču od vate , prešavši put dug 1500 km . Kako je sve ispalo spontano ,upustili smo se u avanturu prilično nepripremljeni. Svih deset jaja ,kao i deset pačijih bivaju stavljeni pod jednu ćurku,koja je tada izrazila želju da bude mirna i leži na njima ,naredne tri nedelje. Greška...kako se pokazalo kasnije. Da li ova ćurka , ipak nije bila ćurka do kraja ,pa je shvatila da jaja nisu njene vrste ili je imala nekog važnijeg posla , ne znam. Uglavnom posle svih njenih ustajanja i šetnje  ,od deset jaja ,dobili smo pet malih slatkih pileta . Dva petlića i tri kokice ,ispostaviće se kasnije. Zato je svet ugledalo čitavo jato pačića drekavaca ,njih devetoro.

     Pačija i kokošija banda  je rasla i napredovala ,postajala sve lepša ,pravi ukras u kokošinjcu,na našu radost i na komšijsku zavist. No,ne lezi vraže, jednog dana primetih ,da jedan od petlića nije nešto kako treba. Bio je pokunjen,miran i odbijao je da jede.Sva unezverena ,znajući kako to brzo nastupa kod živine banula sam u veterinarsku stanicu. Glasom koji je verovatno odavao uzbudjenost da nam minimum gori kuća ,objasnila sam o čemu se radi .“Gospodjo, a koliko komada živine pokazuje te simptome ?  " pitao je veterinar .“ Pa, jedan za sada. Ostali su u redu ." Pogledom punim neverice me je posmatrao onako nervoznu . Shvatila sam da mu verovatno izgledam kao čudakinja ,koja se uzbudjuje zbog života jedne kokoši ,kod toliko drugih „ Ali znate to je Brahma. " ...Time sam zadobila svu njegovu pažnju . Posle iscrpnog razgovora odakle,kako i koliko ih imamo, dobila sam lekove i upustvo . Pevac je izdvojen,lečen i zalečen. Ali...nedugo zatim je krenuo da hramlje. Ustanovili smo da se onako krupan pokušavao popeti sa drugim kokošima na prečke i pri tome trapavo aterirao na tlo. A kako  kokoš nije mačka ,noge su otkazale. Uz pomoć mog dragog , uspevam da ga uhvatim ,ranu smo očistili i stavili flaster. To je bila  greška. Uopšte mu se nije dopala naša hirurška intervencija i način zalečenja rana u živine ,pa je stajao satima i pokušavao da ga skine . Opet je izdvojen i pomalo puštan u dvorište,u šetnju .

      I tu  sve počinje. Rodila se neka čudna veza. Odmah bi nas primetio,hodajući ka nama ,gledajući ima li šta za jelo u rukama. Obožavao je izmrvljeni hleb,testeninu,a bogami i ostatke štrudli i krofni. Uglavnom nije neko kod koga bi prošla ishrana bez ugljenih hidrata iliti low carb. Kako se pogodilo i vreme branja groždja,primetili smo da je obigravao oko korpi ,nepogrešivo tražeći mirišljavi traminac . Posle toga neće niko moći da me ubedi da je svaka kokoš,kokoš.

     Pevac je tako postajao ličnost,a ličnost je dobila ime . Pevac Pera . Šepurio se dvorištem,pozirao radoznalom komšiluku i posetiocima. Psi mešanci su zazirali od njegovog opasnog kljuna ,ustupajući mu komade hleba bez pogovora. Pera je postao kralj dvorišta i naših srca.

    Ispostavilo se da mu je njegova sudbina sa nogom spasla život ,jer nam je jedne noći lisica u   naletu odnela tri kokoši i dve patke ,a stradalo je još šest koje nije uspela da odnese,medju njima i najlepša Brahma kokoš. Prvi put je meni,velikom protivniku lova ,bilo krivo što nisam bila tu . „To je priroda,nešto ti da,  a nešto ti i uzme, " filozofski je rekao  dragi ,rizikujući da nastrada od mog besnog pogleda.

     Kako mu je rana zalečena vratili smo ga medju kokoši ,gde je ubrzo uspostavio dominaciju ,što je uzrokovalo da nam danas svako pile liči pomalo na Brahmu . Samo veliki beli ćurani ,dernjatori , mu povremeno ugrožavaju status i kult glavnog frajera u kokošinjcu. 

        Kada hoću da odmorim glavu ,odem i posmatram ga .Kažu da psiholozi ljudima pod stresom preporučuju posmatranje pčela . Ja posmatram Peru u svom jednostavnom ,kokošijem životu ,tako prirodnom,logičnom,savršeno uredjenom. Evo ulazimo polako u petu godinu  .Ne kaže ništa, ali  verujem da će uskoro i u neku kokošiju penziju. Srećan je i svestan da je poseban,izabran da proživi život ,sve dok majčica priroda ne odluči drugačije. A dotle se pravi važan ,pokazujući svu lepotu svoje rase. Pera the Brahma.

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.