Ceo nas zivot sastavljen je iz bezbroj posmatranja.Posmatramo kroz prozor desavanja na ulici, dok hodamo , posmatramo ljude, koji svi negde zure, kako se krecu, hodaju, kako nas posmatraju! Posmatramo pahulje koje se lagano spustaju i kisu koja pada...Posmatramo prirodu kako se budi ozelenelim stablima drveca i biljke iz kojih proviruruju mirisljavi i raznobojni cvetovi! Posmatramo sebe u ogledalu dok se oblacimo, sminkamo, kad smo sretni ili tuzni. Posmatramo roditelje kao stare, decu kako rastu...A ja ?!..
Posmatrala sam dvoje skolaraca kako hodaju priljubljeni, u njhovom malom svetu, pricajuci, njima, nesto, tako bitno u tom trenutku, sa torbama na ledjima i kesama sa kojekakvim skolskim potrebstinama, koje se preplicu, trudeci se da i one budu sto blize jedna drugoj, i u tom preplitanju jos vise zblize njih dvoje! Skolsku uniformu na njima, koja u tim godinama bas nikako nije po meri i nikako ne moze da ugodi izraslim nogama i rukama! Uniformu koja se nerado nosi, jer bi se najradije odenulo nesto po njihovoj volji i njihovom, novom, stilu, a ipak, veliko resenje za: sta obuci? Ona, sicusna, mrsava, svetlosmedje kose, milog lica i velikih smedjih ociju! On dugonog, crne kose, kratko osisane, crnih, bademastih, ociju, koje, kao da se uvek smeju, i povijenih ramena, koja kao da zele da zaustave rast ili bar da malo zadrze predjasnu visinu!
Posmatrala sam ih kako se brinu o akvarijumskim ribicama, kornjacama, kucama i macama iz susedstva, o njenoj kuci! I kako razmenjuju, ili bolje, poklanjaju, jedan drugome, plisane mede i raznorazne sitnice iz najranijeg detinjstva, brizno i ljubomorno cuvane, zeleci tako da po n-ti put dokazu ljubav koju osecaju jedan prema drugome! Dok uredjuju svoje sobe, tako, da u njima bude sto vise onog drugog! Dok razgovaraju bezbrojnim telefonskim razgovorima, usvari , jednim, koji se samo nastavlja i traje u beskraj! Cudila se, o cemu to razgovaraju kad su do pre petnaestak minuta bili zajedno, ili ce to biti za pet! I videla brizno i sa mnogo truda, odabrane i upakovane rodjendanske ili nekom drugom prilikom, samo njma znanom, odabrane poklone!
Posmatrala sam, kako uce, i trude se da to bude sto bolje, i videla strah i neizvesnost u njihovim ocima zbog prestojeceg testa! I videla mame, koje su pravile sendvice i mesile ili kupovale kifle i peciva za njihov preskoceni dorucak ili uzinu u skoli! I to uvek za dvoje!...Da bi se pojela u nekom kutku skolskog dvorista ili, jednostavno, hodajuci, jer tako, udvoje, bilo je sladje!...
Posmatrala sam ih kako menjaju frizure i stilove i nikako da nadju ono sto im odgovara u tom lepom i najlepsem odrastanju!
Posmarala sam ih kako rastu... i pripremaju glavni i najbitniji test, maturski! Koliko strepnji i strahova u njihovim mladim glavama, u njhovim lepim ocima! Koliko zadovoljstva sto su postali veliki i sto se skola blizi kraju! Pa opet, koliko neizvesnosti sta upisati za dalje i sve uskladiti da budu zajedno!
Matursko vece je, uvek, posebna prica! Posmatrala sam jurnjavu da se nadju odgovarajuca haljina i odelo, sandale i cipele, tasne i kravate! A onda, trebalo je to sve uskladiti, srediti frizure...dopasti se jedan drugome i dopasti se sebi...Koliko posla...koliko nervoze...
Posmatrala sam, gomilu ljudi pred hotelom, sve maturante i sve mame, tate, dede i bake, tetke i strine i sve one koji su dosli da posmatraju svoje princeve i princeze, dok oni, onako, lepi mladi, doterani, ustreptali ka leptirici, sa mnogo leptirica u stomaku, sjanih ociju, u prvim svecanim haljinama i svecanim odelima, naramenicama koje lagano skliznu sa stidljivih, povijenih ramena, kravate koja steze, noge koje klecaju na prvim visokim potpeticama,i prve prave cipele koje stezu stopala navikla na komotne patike! Svi cekaju da se skupe, da udju, na najvecu i najlepsu proslavu u zivotu svakog od nas! Sve bljesti, usijanje, sitne nervoze, blicevi koji sevaju da bi zaustavili trenutak, najlepsi, najsvecaniji, prvi...i pokoja kap kise da malo rashladi toliko usijanje emocija...I videla njih dvoje, u sumraku, u svom svetu, priljubljeni, i njhove kovrdze, upletene, ne zeleci da razdvoje te lepe glave, sa sredjenim, lepim, frizurama!
Posmatrala sam ih dok su vukli torbe, brizno spakovane, za prvo letovanje bez roditelja... Njih dvoje, zajedno, u njihovom svetu! I videla neizvesnost, zadovoljstvo i srecu u njihovim ocima...
Posmatrala sam njihov polazak na fakultet! Priljubljeni, drzeci se za ruke, nesigurnog koraka, zakoracili su u ... tu tihu zivotnu neizvesnost! Sitni strah koji je treperio u svima nama, nekad i sad, osecao se u njima! I vecno pitanje: Da li ce to sto su izabrali biti ono pravo?! Fakultet je isti! Razliciti su smerovi i grupe...razliciti raspored predavanja...i po neki predmet... Razlicnost je pocela da se tiho i lukavo uvlaci medju njih...u njhov mali svet! I taj mali svet postao je pomalo tesan za njih dvoje... za sve one koji su poceli da ulaze u njega! Svet se odjednom prosirio, dobi druge dimenzije, trebalo ga je probati, osetiti, ponesto promeniti... Pokoja suza i zamagljen pogled,...pokoja rec izgovorena povisenim glasom... Da li su poceli da odrastaju?!...Ili su odrasli?!...
Ona je ...sada ...sa drugim... On ... sa drugom, trecom... petom...drugom... Promenili su se smerovi njihovih ulica...promenio se pokoji drug iz drustva i omiljeni kafic...Promenila se omiljena frizura, omiljena kosilja, omiljena majca, omiljene patike...Promenio se izgled njihovih soba...Svet je postao drugaciji! I pogled kojim se gleda...Ali,... nesto ce, zauvek, ostati samo njihovo! Nesto sto niko i nikad nece moci da promeni!... I to ce, zauvek, poneti sa sobom, u sebi, kroz zivot... jedan drugome bili su prvi...
:(Još nema komentara