Kad god odemo u Premanturu, makar samo na vikend – postoji jasno propisana ceremonija koju treba obaviti. Jedan od nezaobilaznih elemenata je i tradicionalna Roshtiljada.
Kad god odemo u Premanturu, makar samo na vikend – postoji jasno propisana ceremonija koju treba obaviti. Jedan od nezaobilaznih elemenata je i tradicionalna Roshtiljada.
Sastojci
Priprema
Svi pravi znalci će vam reći da je pac nevjerojatno važan. Ja nemam pojma da li je to točno ali svejedno volim napraviti neki pac. Po starom dobrom običaju, izvadiš sve kaj ima u frižideru i na posao…
Češnjak i peršin treba narezati. Ja volim više na grubo. Al može i na fino. Kak vam već bolje paše :)
Vratinu nasenfonirat™
S rukama, obavezno. Inače nije dobro. ČR!
I onda ovako.
Red mesa.
Pa red češnjaka, peršina, soli, papra…
I malo ulja.
A onda ponovo. Dok ne nestane mesa…
Ak volite ljuto ko mi, chilli je prava stvar. E sad, tu imate dvije varijante:
Regular: usitnjeni chilli (ili na mlinac ili ručno) posipate između redova
Specijalac: uzmete cijele papričice i popikate ih na strateška mjesta. Tako da kad kasnije počnete jesti imate zabavu za cijelu obitelj :)
Špekaljoni – pileći medaljoni omotani slaninom, vješto probodeni čačkalicom.
Mental note: izvaditi čačkalicu prije proždiranja.
Skoro gotovo. Kak je Lekke ovo dobro snimio, jelda?
Limited edition gold ožujsko. Mora bit limenka od pol litre.
Točan razlog zašto nalazi se nekoliko slika niže.
Prilikom polijevanja profesionalno podizati limenku gore…
...i spuštati dolje
Čarobna zdjela potom ide na niske temperature.
Ovo je jedna od rijetkih slika na kojima se Željka nije imala kam sakriti :)
A Ožujske je ipak moralo biti pola litre!
Oprat, narezat.
Paradajz na debele ploške. Ak je na tanko onda ne preživi na roštilju. Papriku na osrednje šlajfne.
Tikvice na kolutiće. Malo onak ukoso da budu duže.
A patlidžani su posebna priča. Njih samo na pola i onda kriš-kraš zarezat na mekanoj strani. Uh, to nismo slikali jelda?
Šampinjonima koji su preživjeli pranje i nisu proždrani od strane uvijek gladnog fotografa odvojimo klobuke od stručaka. Stručke ili bacimo, ili koristimo kao super tajno oružje za odvlačenje pažnje fotografa ukoliko se isti namjeri na povrće.
Nismo slikali kak se radi vatra. Al nije loša ideja, možda nekad u antireceptima
Uglavnom, mora bit fest vruće, tak da cvrči kad metnete meso gore.
Ja obično pečem prvo meso pa onda povrće. Ne znam zašto. Možda promijenim drugi put… Osim patlidžana, oni obavezno idu gore odmah u prvoj turi i to prvo s mekanim dijelom prema dolje (dok se ne napravi lagana korica). A onda ih okrenem.
Fora je u tome da ću ih zaljevat s kombinacijom peršina, češnjaka i ulja – i da će se zapravo zdinstat u vlastitoj kori. Uz to ih treba svako tolko malo stiskat s vilicom odozgora.
Tko je vidio radit roštilj bez mišćafla pri ruci. LOL
Ono tamo je luk. I njega je fino ispeć...
Šampinjoni u jednom trenu postanu jako slasni i treba ih braniti od obližnjih napasti. Ja ih radim tako da se peku samo naglavačke. U rupi od peteljke se nakon nekog vremena pojavi voda. Kad voda ispari – šampinjoni su gotovi.
Dobro “načeti” patlidžani upit će smjesu ulja, peršina i češnjaka.
Večera, konačno!!!
48