Škembe tava sa Pećke Bistrice

Malo starinski, u bašti, gde skraja dubok bunar hladi džanarikovaču, za sofrom, oko koje se sedi na ćilimu ornamentisanom ilirskim šarama, pije se baš ta rakija, sa konopca, a meze se slani bademi.

Onda se služi tanka pita od lobode(vrsta spanaća)”kora”-stari kajmak-kora-poparena loboda-kora-stari kajmak i loboda zajedno, onda kora, pa odozgo stari kajmak, umućen sa jajima od koke graorke.Svakako da smo fil i kore zalivali zejtinom i da smo tepsiju, bakarnu, ala-turka, podmazali dobro.A kad smo sve to naređali, krajeve pite, u okrug, zavrnemo kao tanki đevrek, pa onda stavljamo pod usijan sač.Gotova je za pola sata.Seče se na uzdužne trugle, ali se nevadi, svaki gost oštrom, drvenom kašikom, svoj trougao tamani.U isto vreme, uzima se istom kašikom hladno ovčije kiselo mleko sa Belopoljskih planina, iz zajedničke činije.Na kraju se iznosi škembe tava i salata od krastavaca sa belim lukom koji je osoljen i istucan u drvenom avanu.Za ovu salatu obavezno je crno vinsko sirće, a trba je napraviti na tri sata pred ručak tako da krugovi krastavca podrhtavaju.

Škembe se najpre dobro očisti i kad bude belo kao preostali sneg na Prokletijama ubacuje se u lonac pun bunarske vode.U isto vreme spušta se u lonac i nov zidarski ekser.Zahvaljujući tom ekseru škembe se raskuva i postane mekano tako da se topi.Onda se prenese na hladno mesto.Tako da se skoro suvo hladi.Rubovi se izdvoje u palamare simetričnog oblika, a preostali deo se sečena tanke rezance.Posebno u zemljanoj tavi dinsta se velika količina crnog luka-srebrenjaka sa oljuštenim crvenim patlidžanima i zelenim feferonima.Kad već počne masa koja se dinsta da menja boju, ubacuju se rezanca i pola šake turskog pirinča.To se osoli zabiberi, i poprska tucanom paprikom.Može da se spusti i mali list lorbera.Kad se sve dobro izmeša, i, takoreći ujedini prekriva se palamarima rubova i nosi u rernu.U tihoj rerni stoji jedan sat i deset minuta.Posle se vadi i služi na malim tanjirima.Iz balona koji je takođe visio u bunaru, sipa se u visoke čaše hladna malvazija.

Jede se polako, skoro prstima.Čak se pomalo i mljacka.Na kraju se pije kafa sa po jednom čašom vode, koja oznoji jadno staklo, a naljuti zube.Zatim se sofra rastura,ćilim istrese, pa se prostre u deblji hlad da bi se gosti na dugim jastucima mindera odmarali.Obično se tako ležeći posle škembe-tave peva:”Vesela si Veselice, veselo je oko tvoje.

Koga god si pogledala, svakome si ranu dala.

I mene si pogledala i meni si ranu dala”

Kad mesec izađe, gosti se razilaze zahvaljujući jedni drugima.