Sve o novom gripu – 50 pitanja i odgovora

SVE O NOVOM GRIPU – 50 PITANJA I ODGOVORA
Virus
1. Da li je H1N1 opasniji od drugih virusa gripa? – Do sada se pokazao manje agresivnim od ostalih virusa gripa, osim u retkim slučajevima, ali je vrlo zarazan.
2. Zašto je zarazniji od sezonskog gripa? – Reč je o novom virusu, što znači da pronalazi osobe bez antitela koja bi ga prepoznala. Starije osobe su manje pogođene jer su u prošlosti cirkulisali slični virusi, pa imaju delimičan imunitet.
3. H1N1 je rođak virusa španskog gripa? – Virus kruži među ljudima preko 90 godina. Pojavljivao se između 1957. i 1976, ali je nastavio da kruži među svinjama, a zatim je 1977. prešao na čoveka. Potom je proizveo hibridne sojeve na genetskom planu, sa delovima svinjskog, ptičjeg i humanog porekla.
4. Da li je zbog te mešavine ovaj virus toliko opasan? – Virusi postaju opasni zato što menjaju svoj antigenski profil, koji naš imunitet ne prepoznaje. Najopasniji su ako steknu sposobnost da izazovu upalni proces u organizmu. Ovaj virus izgleda nema takve sposobnosti zbog kojih su španski i ptičji grip tako smrtonosni.
5. Da li činjenica da H1N1 nije sasvim nov predstavlja prednost za imuni sistem? – To bi značilo da postoji diskretan nivo prirodnog imuniteta; simptomi, koji su uglavnom blagi, to i potvrđuju.
6. Koje je moguće poreklo ovog virusa? – Virolozi ukazuju na rizik od neprirodnog ubrzanog evolutivnog nastanka virusa, zbog uslova uzgajanja stoke i upotrebe vakcine kod životinja.
7. Zašto H1N1 napada više mlade nego slabe osobe? – Mnogi virusi često napadaju mlade i jake osobe. Pokazalo se da novi virusi gripa mogu da ubiju pre svega zato što izazivaju prekomerne upalne reakcije.
8. Šta se može zaključiti iz dosadašnje pandemije? – Od vremena španskog gripa, a ptičji grip je to potvrdio, da mlade osobe na novi virus reaguju vrlo burno i da mladi plaćaju najveću cenu
9. Kolika je smrtnost u zemljama gde je H1N1 raširen? – Niska: 1-2 na hiljadu, a širenje bolesti je od 5 do 7 procenata populacije.
10. Kada će epidemija doživeti vrhunac? – Nemoguće je reći da li će biti još talasa i kada.
11. Kako se prenosi virus? – Osnovni način zaraze je kapljičnim putem, preko kašljanja i kijanja. Može se preneti i poljupcem.

Zaraza
12. Na kojim mestima se možemo zaraziti? – Svuda gde ima puno ljudi – javni skupovi, gradski prevoz, bioskopi… Pre svega u toplim i vlažnim prostorijama – teretanama ili bazenima.
13. Koje higijenske mere možemo preduzeti? – Pored čestog pranja ruku vodom i sapunom, dobro je koristiti maske i rukavice; treba pokrivati nos i usta kada kašljemo ili kijamo, i posle toga oprati ruke; usta i nos treba brisati papirnatom maramicom; treba da izbegavamo da diramo oči, nos i usta.
14. Koliko vremena protekne od trenutka zaraze do prvih simptoma? – Od jednog do četiri dana, u proseku dva dana.
15. Koliko dana je inficirana osoba zarazna? – Iskustva pokazuju da treba ostati kod kuće sedam dana od početka pojave simptoma kako ne bismo dalje širili virus.
16. Da li napadi groznice ili temperature, tipične prehlade, povećavaju rizik od obolevanja? – Temperaturni skokovi pogoduju virusu jer blokiraju kontinuirano spiranje sekreta u respiratornim organima. Znači, ipak je bolje utopliti se, ali ne previše.
17. Kako da se zaštitim od osoba koje kijaju i kašlju? – Treba da smo udaljeni najmanje jedan metar od takvih osoba, da ne diramo oči, nos i usta i da često peremo ruke.
18. Da li je rukovanje sa zaraženom osobom opasno?
Posle poljupca, rukovanje je najrizičnije za prenošenje virusa. Treba često prati ruke.
19. Da li ima smisla nositi masku? – Hirurška maska dovoljno štiti, dok maske sa filterom izazivaju nelagodnost, komplikovane su i mogu izazvati alergiju.

Deca
20. Kako školska deca da izbegnu zarazu? – Objasnite im da moraju često i temeljno da peru ruke vodom i sapunom. Treba poštovati osnovna higijenska pravila, pokrivati nos i usta kada se kašlje ili kija. Ne stavljati u usta gumice, olovke, lenjire…
21. Da li prirodni lekovi, kao što je ceđena pomorandža, mogu zaštiti od infekcije, posebno decu? – Pravilna ishrana je uvek korisna. S približavanjem zime uvek treba posebnu pažnju posvetiti ishrani: uzimati puno voća i povrća.
22. Da li treba vakcinisati zdravu decu, i od koje dobi? – Kod dece mlađe od dve godine vakcine su se pokazale neefikasnim.
23. Koju decu treba vakcinisati? – Vakcinu treba da prime deca sa hroničnim oboljenjima, pre svega neurološkog i neuromuskularnog tipa koja mogu dovesti do komplikacija.
24. Da li je kod dece veća smrtnost? – Kod ovog gripa smrtnost je zabeležena kod mlađe populacije i zato što su mladi i deca ti koji se više razbolevaju, posebno ako već imaju zdravstvenih problema. Teško je odrediti tačnu smrtnost i zbog činjenice da su rašireni oblici gripa koji imaju malo simptoma ili ih uopšte nemaju.

Simptomi
25. Postoje li simptomi koji odmah ukazuju na virus H1N1? – Ne. Ovaj virus daje identične simptome koje ima i sezonski grip, a to su temperatura, groznica, kašalj, malaksalost, bolovi u mišićima, ili gastroenterološki poremećaji kao što su povraćanje, dijareja.
26. Koji simptomi govore da odmah treba da odemo u bolnicu? – Teško disanje praćeno visokom temperaturom i kašljem predstavljaju kliničku sliku koja ukazuje na moguću upalu pluća.
27. Kako se postavlja tačna dijagnoza? – Dijagnoza se postavlja analizom brisa iz nosa ili grla.

Ako se razbolim
28. Šta raditi ako dobijemo temperaturu? – Možemo uzeti antipiretik, kao što su na primer “paracetamol” ili “febricet”, da bi temperatura donekle spala i da bismo se bolje osećali.
29. Koji lekovi se uzimaju protiv H1N1? – Antivirusni lekovi kao što su “oseltamivir” (“tamiflu”) i “zanamivir” (“relenca”), koje mroa prepisati lekar.
30. Kada ih treba uzeti? – Efikasni su ukoliko se uzmu u prvih 48 sati od pojave simptoma. U većini slučajeva grip teče svojim tokom i nije potrebno uzimati antivirusne lekove. Lekove treba uzeti ako je reč o teškim simptomima i osobama s rizičnim bolestima.
31. Koje su posledice nesavesnog uzimanja lekova? – Mogu da postanu nedelotvorni.
32. A antibiotici? – Antibiotici ne pomažu protiv virusa jer deluju protiv bakterija. Mogu se uzeti ako se posumnja na bakterijsku infekciju.
33. Zašto su neke osobe zaražene novim virusom bile u teškom stanju, dok su neke ozdravile? – Bilo je samo nekoliko slučajeva da pacijent, bez vidljivih rizičnih faktora, zbog novog virusa dobije primarnu virusnu upalu pluća . Nema odgovarajućeg objašnjenja.
34. Da li oboleli moraju da uzimaju više tečnosti? – To važi za svaki grip, i kad je prisutna temperatura treba piti dosta tečnosti. A još i više kad je reč o respiratornim problemima.
35. Šta zdrava osoba rizikuje sa ovim gripom? – U velikoj većini slučajeva, ništa. Mala je verovatnoća da će doći do komplikacija, da će se plućne alveole ispuniti sekretom.
36. Ako se razbolimo od novog gripa, da li je moguće da ga ponovo dobijemo? – Ne. U najgorem slučaju može se dobiti sezonski grip.
37. Šta možemo da preduzmemo kod kuće ako se razbolimo? – Prostorija treba da bude topla i dobro provetrena.

Vakcina
38. Da li se vakcina daje jednom ili iz dva puta? – U većini slučajeva dovoljna je jedna doza.
39. Da li postoje slučajevi kada se vakcina ne sme primiti? – Kod osoba koje imaju autoimune bolesti razmatraće se svaki slučaj pojedinačno. Sigurno je kontraindikovana kod osoba koje su alergične na supstance sadržane u vakcini. Ne smeju da je prime trudnice u prvom trimestru.
40. Koji su neželjeni efekti vakcine? – Kod svake desete osobe, starosti od šest do 36 meseci, može doći do nervoze, plakanja, pospanosti i dijareje. Kod starije dece mogući su glavobolje i umor, a kod adolescenata malaksalost, bolovi u mišićima, glavobolja, znojenje, mučnina, jeza.
41. Koliko je vremena potrebno da vakcina postane efikasna? – Deset do petnaest dana.
42. Ako se dobije vakcina protiv novog gripa posle vakcine za sezonstki grip, da li joj to povećava delotvornost? – Sa imunološke tačke gledišta, to je nemoguće reći.
43. Da li vakcina protiv običnog gripa može da odbrani i od virusa H1N1? – Istraživanje sprovedeno tokom epidemije u proteklim mesecima u Australiji pokazuje da ni kod jedne starosne grupe sezonska vakcina ne štiti od novog virusa.
44. Koliko su sigurne vakcine protiv H1N1? – To danas niko ne može da zna. Evropska agencija za lekove naglašava potrebu za pažljivim praćenjem procesa vakcinacije kako bi se stekla slika o neželjenim dejstvima.
45. Da li se možemo vakcinisati i protiv sezonskog gripa i protiv novog? – Da, iako bi bilo dobro da sačekamo 15 dana između jedne i druge vakcine, ali ako se daju zajedno, onda je bolje ne dati ih u istu ruku.
46. Kako bi mogao reagovati imunološki sistem na dve vakcinacije?
Može se dogoditi da, ako se prime zajedno, organizam odreaguje jače protiv sezonskog gripa, ali se pokaže slab u odnosu na H1N1.

Trudnice
47. Da li trudnice treba da se vakcinišu? – Nema specijalizovanih ispitivanja na trudnicama. Što se tiče virusa H1N1, nisu rađena klinička ispitivanja koja bi preporučila vakcinu.
48. Ako se majka razboli, da li treba da doji? – Može da nastavi da doji. Može da stavi masku dok doji. Najbolji način da se beba zaštiti jeste da pije majčino mleko jer ono sadrži osnovnu imunološku odbranu.

Na putovanju
49. Ako odlazimo u inostranstvo, koje su mere predostrožnosti? – Treba se informisati preko interneta o situaciji u dotičnoj zemlji i saznati telefonske brojeve na koje se možete obratiti u slučaju potrebe.
50. Da li treba poneti lekove sa sobom? – Dobro bi bilo poneti sa sobom tablete za obaranje temperature, a ako baš hoćete da budete sigurni, i antivirusni lek. Obezbedite i zdravstveno osiguranje.