and the story goes…
Za maminu i tatinu godišnjicu braka sam radila tortu. Prvo sam se bojala da će mi opet naručit “cosa nostru” jer im tako nešto ide u zadnje vrijeme.
Kad smo riješili da “cose” ovaj put neće bit, očekivala sam naruđbu neke turbočokoladne (i toga sam se pomalo bojala, jer su mi srcu draže voćkaste, a baš mi se i nije dalo palit pečnicu). Naprotiv, i na moje XXL čuđenje, poželili su osvježavajuću jagodastu tortu, ALI da bude veeeelika sa puuuuno kreme.
Eto mi veselja (JAGODEEE!) ali i muke. Svoje favorite imam (svoju najdražu tortu od sira), ali nju smo imali nedavno pa sam htjela nešto drugačije, ali opet… hm.
Snašla sam se, da udovoljim sebi i onoj drugoj sebi (i njima :)—-
uzela sam dva recepta na izbor, od dvije mlade curice koje su mi eeekstra drage- iz Dubrovnika, i iz Karlovca, pa rekoh, Split je na po’ puta između pa će i torta bit takva.
Uzela sam malo od jedne, malo od druge, i napravila predobar kompromi(k)s…
Ivannnin say cheese (voćna krema- najbolja krema na svijetu, ujedno i moja najdraža torta) i Tamarichkina piškota torta sa jogurtom i jagodama koju želim napravit otkad ju je objavila.
Dobila sam veeeeeliku fenomenalno kremastu a laganu osvježavalicu, i ukrasila je slatkićki, ko pravo dijete!
za najstarce na svitu :))
i da se još duuuuugo vole!
CURE, recepti su za poželit!!!
:(Još nema komentara