uvijek se trudim šta bolje opisati neko jelo, i što slikovitije prikazati sve po čemu je posebno i zašto ga volim. Već sam pisala o Snecinoj Starinskoj torti sa vinom i kad sam ju prvi put probala u Yupieyinoj izvedbi na Dianamakarska rođendanu, i kad sam ju nakon par dana napravila sama, pa navodim sebe, da vas podsjetim: Cijeli dan mi kuća miriši po uspomenama…okus je prava nostalgija…iako je pun vina, ovaj kolač pobuđuje u meni neke djetinje osjećaje- medenjaci, toplina, obitelj. Neopisivo, zapravo…koliko god da sam rekla o njoj, još mi fali riječi da ju opišem. Words don’t come easy to me pa Vas molim da, kad ju probate, nastavite tamo di sam ja stala i da kazete nesto sta ja nisam. Bit će mi zanimljivo čitati dojmove.
*I još bi dodala- koliko je star recept, ne znam, ali da su bogovi Olimpa znali za njega, manje bi pili vina, više bi ga jeli :)*
Poruka je jasna- ovo je kolač koji nitko ne bi trebao propustiti. Toplina koju krije je nevjerovatna, sav je pun blagosti i… ne znam više, fali mi riječi. Jednostavno, probajte!
(ovaj put sam ga radila u obliku kolača u četvrtastom plehu 30×20, uduplala sam smjesu, prerezala biskvit, premazala i između, prošli put nisam- greška!) – brašno je pola integralno, pola bijelo, vino 4 dl, samo ulje je ostalo na 2 dl- maslinovo.
Uz sve začine iz recepta dodala sam i kardamom, a kolač je dobio i posebnu čast- biti premazan sa vrhunskim, po meni najboljim i najaromatičnijim Pekmezom od Izabela Grožđa. Zamislite to- vino i pekmez od grožđa! Divota!!!
Zbog ovog kolača sam otvorila drugu po redu teglicu, prvu sam dokrajčila u četvrtak- trajala je samo par dana, toliko ga volim! Recept mi je napisala Antoinete, žao mi je što ga nema objavljenog)
:(Još nema komentara