Kao malu, mama je je redovno budila nedeljom ujutro, najranije, kako bih gulila krompir, šargarepu, seckala peršun, "tukla" meso za šnicle i isto valjala u brašno, jaja i prezlu...Moj "nedeljni zadatak" bio je pomoć u pripremi nedeljnog ručka...Sve mi je to tada bilo taaaako teško, volela sam dugo da spavam, i vikendom kada sam imala jedinu šansu za tako nešto jer tada nije bilo škole, mama je uspešno narušavala moju satisfakciju! Eh, kada se samo setim koliko sam puta bila ljuta na nju, ćuteći satima iz protesta. A sada, kada pogledam unazad, to je samo još jedna dobra stvar u nizu, koju sam naučila od nje...kuvanje, tj. priprema ukusne hrane koja probudi sva čula...mhm mmmm...Hvala ti mama na tome!

Sada, kao rođena Vojvođanka, sa korenima iz Južne Srbije, udata za Francuza i mestom prebivališta u Nemačkoj, ne kuvam samo ono što me je mama učila...