Rođen sam kao sasvim malo dijete, sklono dobroj hrani i kapljici... Dobro, ovo poslednje je počelo kad nisam bio baš tako malo dijete. Od kako sam izrastao da mogu na šporet sa visine gledati, družio sam se više sa tom spravom nego moji vršnjaci sa fliperom. Kulinarski uspesi su uvek bili diskutabilni zbog moje sopstvene kritike za svako jelo koje sam spremio, ali srećom - u malom broju slučajeva sam kuvao samo za sebe. Obično je barem još dvoje gladnih usta pojelo to što spremim... Ukratko, jedno od najvećih zadovoljstava u životu mi je gledati nahranjenu i poizvrtalu čeljad kako preživa i brekće od hrane kojom sam ih nadenuo...