Džem od šipka

1. Oprati šipak i na drvenoj dasci ga razbijati čekićem za meso. Ume da potraje, ali je mnogo lakše nego da se seckaju kapice. Dakle, crne kapice ostaju (ne prave problem tokom pripreme, ne menjaju ukus ni boju)

2. Naliti razbijeni šipak vodom, oko 5-6 cm iznad i staviti da se kuva. Ovo je odličan deo posla, oni se kuvaju oko sat dva (ako kuvate na šporetnu na drva, zna da potraje). Kuvaju se dok se dobro ne raspadnu.

Vruć šipak, sa šporeta, uzima se kutlačom, dobro ocedi od tečnosti i stavlja na pasiranje. Koristi se starinska pasirka za paradajz. To što se prvo ocedi je gust pire, ima ga malo. Ne treba zahvatati tečnost, jer ona samo prođe. Ono što ne prođe na rupice se stavlja u drugu šerpu. Bitno je da ovde nije poenta dobiti puno pirea, već dobro izgnječiti masu šipka.

Kada sav šipak koji se kuvao bude "upotrebljen", sva ta masa koja nije prošla sito, se meša sa vodom koja je ostala od kuvanja. Masa je lepljiva i treba dobro izmešati da se dobije ujednačena gustina. To se ponovo vrati na vatru, jer se vruće lakše pasira. Voditi računa da ne zagori, zavisi od jačine vatre (šporeta)

Propasira se još jednom kroz pasirku. Semenke, ljuske i kapice koje su ostale se ponovo prebace u šerpu. U ovoj fazi se može dodati još malo vode, da se "pire" koje je ostalo vezano za kapice i ljuske odvoji, može još jednom na vatru i sve se ponovo pasira.

Dakle, ne pasira se ista masa, nego se ono što ne prođe kroz rupice, tri puta vraća, da bi se istislo što više. Najviše izađe pri drugom pasiranju.

Najgori deo posla je ceđenje dobijenog pirea kroz najlon čarapu da se odvoje dlačice. Uzme se deo mase, sipa u čarapu, čarapa veže, i onda polako pasira.

Masu bez dlačica staviti na kuvanje. U ovoj fazi šipak ne bi trebao da zagori, povremeno se promeša. Kad se ukuva, dodaje se šećer. Ja sam po receptu dodavala 1 kg šećera na 3 kg neispasiranog  šipka, ali sam povećala malo, moji vole slađe. Obično na 9 kg šipka stavim 3,5 - 4kg šećera, i izađe oko 10-11 tegli marmelade.